ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

3 deo

VALENTINA

Bude me zraci sunca koji se probijaju kroz polu zatvorene roletne na prozorima. Iznenada skocim sa kreveta jer shvatam da je danas prvi dan, prvi dan posla. Svaka mi cast, toliko dugo sam trazila posao i onda jos da i zakasnim. A tako mi i treba, navikla sam ja da spavam do podne jer nemam nikakvih obaveza. Ulazim u kupatilo i zatvorenih ociju perem zube. Odmah sam pozvala taksi da dodje ispred moje zgrade. Bacila sam pogled na sat, imam svega jos pet minuta da se sredim. Umijem se malo i cim obrisem lice, odmah obrisem lice peskirem i uzmem prvo sto mi padne pod ruku iz ormana. Procesljam kosu te zavezem u visok rep, nemam zivaca da se sminkam. Svakako sam ja prirodna lepota, nasmejem se sama sebi na ovu pomisao te izadjem iz kuce i udjem u taksi koji je tek stigao. Rekla sam taksisti adresu firmi i nadala se da cu stici na vreme, pogledala sam na svoj sat imam jos vremena. Ukoliko ne bude velike guzve, stici cu ja. Posle nepunih pola sata kada smo stigli shvatila sam da nisam ponela ni telefon ni novcanik. Izasla sam iz taksija i pokusala da objasnim taksisti da ja sada ovde nemam novac.

Valentina: "Vidite, gospodije, ja sada vama ne mogu da platim jer nisam ponela ni telefon ni novcanik." trudim se biti sto ljubavznija, znam da ni njemu nije lako on zivi od ovoga ali sta da radim. Pa od koga ja da trazim pare ovde, prvi mi je dan ne znam nikoga.

Xx: "Mene ne zanima, ja zelim da mi se plati!"

Povikao je. Boze, kakav covek. Pa ako pobegnem negde nek me hapsim uostalom video je gde zivim, kriva sam jer nisam ponela pare ali ne mogu ka sada da mu rodim ovde pare i da mu platim. Gde je ljudskog nestala, nek me tuzi ako me ne nadje veceras kod kuce. Prevrem ocima i uperim prst u gospodina taksistu.

Valentina: "Vidite, ovako gospodine. Sutra se ovo moze destiit vasoj cerki i takodje niko nece ispasti covek prema njoj. Sram vas bilo."

Povikala sam.

Xx: "Zamolio bih vas da mi date novac."

Valentina: "Ja zaista kasnim, molim vas razumete me. Dodjite veceras na adresu i platicu vam i za to sto ste dosli."

Kazem uverljivo a ovaj covek je previse tvdroglav, samo nesto uvrce.

Xx: "Dok mi ne platis, ne mozes ici nigde."

Valentina: "Pa sta hoces prijatelju, da ti rodim pare ovde?!"

Povicem na njega iz svega glasa. A u picku materinu vise. Razumem njegovu situaciju, ali ja coveku govorim da cu mu i platiti duplo ako treba. U jednom trenutku je jedna muska ruka, bila sam okrenuta ka taksiti i nisam mogla videti nista sem njegove ruke, pruzila novac. Iste sekunde sam se okrenula ka coveku, o da. To je bio moj sef.

Kristijan: "Jel je dovoljno?$

Xx: "Sto si lagala? Vidis da imas nekoga da plati za tebe?"

Ovaj covek je lud. Da, bas sam ja znala da ce doci moj novi sef i da ce platiti.  Spremala sam se da oteram u tri lepe picke materine coveka ali me je Kristijan pretekao.

Kristijan: "Nije lagala. Ona je nova radnica."

Kaze kratko Kristijan, a taksista ode do vrata vozacegov mesta te ih otvori i pre nego sto udje u autu obrati se Kristijanu.

Xx: "Otpustices ti nju vec orvi dan, mnogo prica."

Kaze covek opusteno a ja sam prakticno popizdela. Pa scakome se moze desiti, hajde najbolje ek me streljaju jer sam slucajno zaboravila novcanik kod kuce. Ispala sam fer i rekla da cu dati duplo novca, ne mora da bude bas ovako tezak. Spremala sam se da krenem ka njemu, iako je on vec usao u auto, da ga ispickam kao nikada nikoga do sada ali me je Kristtijan uhvatio za podlatkicu. Ja sam se sva najezila, a ni sama ne znam zasto.

Kristijan: "Pusti ga."

Kaze te mi pusti ruku pa krene ulaziti u firmu a ja kao neki pas trckaram za njim u stiklama. Ima veliki korak, pa ja prakticno trcim za njim. Svi su me gledali cudno mozda jer ulazim zajedno sa sefom u firmu. Jednoj devojci je pokazao pokretom ruke da krene za nama i ona je tako uradila. Zastali smo na ulazu njegove kancelarije.

Kristijan: "Ema, pobrini se za Valentinu."

Bila sam zbunjena i imala tremu i to je bilo bas vidno.

Ema: "U redu. Sta ce raditi ona?"

Sta da odgovorim devojci, ja sam sa ovim juce imala cudan razgovorm. Pricali smo o tome voli li on ljude ili ne i slicno, nismo o poslu ni rec rekli.

Kristijan: "Koji si fakultet zavrsila?"

Upita me, a ja se sva zbunim. Ovaj covek me juce zaposlio a ni sam ne zna sta cu raditi ovde. Ubrzo se saberem te odgovorim.

Valentina: "Turski jezik i knjizevnost."

Ovaj nije normalan. Isla sam na razgovor juce jer traze osobu koja ce im prevoditi sa turskog jer rade sa turcima i onda me pita sta cu raditi nije ni cudo sto se zbunim.

Kristijan: "Da, tacno. Juce je bilo nekoliko ljudi zbog tog posla" odgovori rasejano te nastavi "Ona ce biti i moj asistent."

Ema: "Imacete dva asistenta?"

Ema se zbuni te ga zacudjeno pita.

Kristijan: "Sta je sada? Zar nisi rekla da ti je tesko sve sama da ppstignes?"

Ema: "Da jeste, ali.."

Kristijan je prekine.

Kristijan: "Necemo da duzimo, porazgovaracu sa Valentinom. Ti mi za deset minuta donesi onaj ugovor sa turcima da jos jednom procitam."

Kristijan i ja smo usli u njegovu kancelariju, u kojoj smo bili juce, a Ema je produzila dalje. Kristijan je seo i pokazao mi rukom da i ja sednem preko puta njega.

Kristijan: "Turski je tezak, sto si to izabrala da studiras?"

Upita me iznenada posle nekog vremena tisine.

Valentina: "Nije, volim turski jezik i prosto sam se lako snasla na fakultetu."

Kazem sa osmehom i zaista je bilo dosta da se uci, ali nikada nisam pomislila odustanem.

Kristijan: "Bices nam potrebna kao prevodilac neko vreme dok radimo sa njima."

Valentina: "Koliko dugo?"

Kristijan: "Ne znam tacno, sigurno vise od pola godine."

Eh, kao da cu ja ziveti toliko.  Ucutala sam se jer mi je prosto tesko, izgubila sam nadu da cu ziveti.

Kristijan: "Odlutala si?"

Valentina: "Sve je u redu." setila sam se onog sa takistom pa sam zelela da objasnim to "Zelela sam vam reci za ono sa taksistom.."

Kristijan: "U redu je. Svima se moze desiti."

Valentina: "Donecu vam sutra novac."

Kristijan: "Oduzecu ti od plate, naravno."

Iskolacila sam oci, koja stipsa. Primetio je to pa se poceo smejati. On se zezao sa mnom, izgleda.

Kristijan: "Sta ti je bre?" ponovo se pocne smejati pa nastavi "Zar ne znas za salu?"

Valentina: "Pa da su ti sale normalne i ja bih se smejala."

Nakon sto sam ga pogledala, tek onda sam shvatila, da sam ono sto sam mislila rekla naglas.