ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

26 deo

KRISTIJAN

Kristijan: "Nisam se pokajao, niti cu se pokajati." Znao sam sta ce me pitati i zato sam odmah odgovorio.

Valentina: "Jel si siguran? Ja cu razumeti ako se kajes.."

Kristijan: "Molim te Valentina, rekao sam ti vec sve danas. I sada stojim iza svega sto sam rekao." kazem normalnim tonom. Znam da joj nije svejedno, ali ne kajem se.

Valentina: "Dobro, nadam se da .e razumes." uzmem joj rukj te ne poljubim u istu.

Kristijan: "Razumem te, ne brini. Ja nisam jedan od tih sto bi se kajali u ovakvoj situaciji."

Valentina: "Ne zelim da navaljujem ali volela bih da znam sta se desilo izmedju tebe i tvoje zene. Zasto ste se vencali ako se ne volite i icno.."

Kristijan: "Spavali smo samo jednom, desilo se da je zatrudnela i eto." napravim kratku pauzu pa nastavim "Nije to neka posebna prica, ja sam izgubio svoj zivot. Izgubio sam osobu koju sam voleo, nisam zeleo da dete odrasta bez oca i eto ozenio sam se njome." Gledala me je tuzno.

Valentina: "Znam da ne zelis da pricas o osobi koju si izgubio, ali.." Prekinuo sam je.

Kristijan: "Valentina, nemojmo. Molim te. Srecan sam sada, ne zelim da mislim o njoj sada." Valentina je pocela da place.

Valentina: "Bolje je da prekjnemo ovo odmah." Skroz me je zbunila, prestao sam da jedem. Sta joj ovo sada znaci?

Kristinan: "Sta radis to sada?"

Valentina: "Ne zelim da ponovo prolazis kroz istu bol." Rekla je jasno aludirajuci na svoju bolest. Ustao sam i kleknuo do nje. Uzeo sam njene ruke u svoje.

Kristijan: "Naci cemo neki nacin. Ti ces ziveti. Neces me napustiti. Osecam to." rekao sam joj gledajuci je u oci.

Valentina: "A sta ako umrem? Obrisao sam joj suze.

Kristijan: " Nemoj to da mi radis, molim te." prisla mi je i zagrlila me.

Valentina: "Samo ne zelim da patis. Znam da ce moja smrt rastuziti mnoge osobe iz mog zivota. Znam da im nece biti lako da se sastave posle moje smrti, ne zelim da budes i ti jedan od njih."

Kristijan: "Makar sam iscupao svoje srce, ziveces." nasmejala se.

Valentina: "Lepo je to cuti, ali je mnogo komplikovanije nego sto mislis. Cak i da tvoje srce odgovara, ja ti nikada ne bih dozvolila da to uradis. Niti bilo kome iz mog zivota."

Kristijan: "Nemoj vise da places, necu te izgubiti. Vec sam ti rekao, osecam to." poljubila me je.

Valentina: "Hocemo li?"

Kristijan: "Preselo mi jelo, samo da znas."

VALENTINA

Valentina: "Nije mi bila namera da te oneraspolozim." Kristijan se nasmejao.

Kristijan: "Znam, ne brini. Usti smo i krenuli ka liftu. Cim smo usli uift, Kristijan je poceo da me ljubi.

Valentina: " Videce nas neko."

Kristijan: "Spavaju ljudi." kaze kroz smeh, cim se lift otvorio usle su neke starije zene. Kristijanu se to nije dopalo, morala sam se nasmejati. Malo fali da krene da prevre ocima. Samo je cekao da izadjemo. Cim se lift ponovo otvorio, Kristijan je bio presrecan, uzeo me za ruku i prakticno izvukao iz lifta. Ja sam namerno u pocetku sporo izlazila samo da ga nerviram, bilo mi je smesno.

Kristijan: "Ne smej se." Kaze kroz smeh otvarajuci vrata. Cim smo usli i zatvorili vrata, krenula sam ga ljubiti. Prislonjena sam bila uz vrata. Krenuo mi je svlaciti majicu kao i ja njemu. Ostavljao mi je poljupce po vratu dok sam mu otkopcavala farmerke. Ubrzo mi je skroz skinuo majicu, a onda i svoju. Dosli smo do kreveta, skunula sam suknju kao i on farmerke. Prolazila sam mu rukom kroz kosu dok smo se ljubili. U sledecem trenutku mi je otkopcao brus, osetila sam njegovu erakciju jer je Kristijan bio prislonjen na mene. Sacio je svoje poljupce do mog stomaka dok je u rukama drzao moje grudi. Ubrzo smo ostali skroz bez odece. Poljubio me je na kratko a onda sam osetila njegov ud na ulazu. Uhvatio me je za ruku i usao u mene, drugom rukom sam stisla posteljinu....

Nakon nekoliko minuta smo oboje lezali na ledjima, zadihani. Gledala sam u njega i smejala se. Priblizila sam mu se i zagrlila ga.

Valentina: "Ti si nesto najbolje sto mi se desilo u ovoj godini, koja je katastrofa za mene." poljubio me je u celo.

Kristijan: "Ti si prva osoba, posle Dunje, pored koje sam srecan." Samo sam ga jos jace zagrlila, ne mogu ni da zamislim sta mu se sve desilo ali znam da mu nije uopste lako. To se vidi po njemu, on izgleda kao i svi drugi ljudi ali njegove oci su pune tuge. Dacu sve od sebe da se njegove oci sijaju od srece, jer on to zasluzuje.

Valentina: "Dacu sve od sebe da te usrecim."

Kristijan: "Vec sam srecan."

Valentina: "Ali ja i dalje ne vidim u tvojim ocima srecu." kazem tuzno.

Kristijan: "Proslost se ne moze izbrisati, ona je duboko u meni." Nisam ga vise nista zelela pitati, oboje smo se samo tako grlili i cutali. Ubrzo smo i zaspali.

Sledeceg jutra..

Bude me zraci sunca koji se probijaju kroz zavese svetle boje. Protezem ruke, okrecem se da vidim da li je Kristijan budan, pogledam ga i vidim da me vec posmatra. Odmah sam se uspravila u sedeci polozaj i stavila svoje ruke na njegovo lice.

Valentina: "Kristijane?" Primetila sam da je malo zalutao. Samo me je zagrlio u sledecem trenutku.

Kristijan: "Ovo je prva noc u pet godina, da nisam sanjao nesrecu u kojoj je Dunja poginula."