ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

46 deo

KATARINA

Odmah krenem za Kristijanon, usao je u Pavlovu sobu i krenuo da mu sprema stvari.

Katarina: "Ne mozes da ga odvojis od mene." Potpuno me igrnorise nastavljajuci da uzima stvari iz ormana i stavlja ih u kofer. Pavle ulazi u sobu, potpuno zbunjen. Pomazim ga po kosi, a on pridje Kristijanu.

Pavle: "Idemo na odmor?" Upita srecno.

Kristijan: "Da. Siguran sam da ce ti se, tamo gde idemo, mnogo dopasti." Zagrli ga, a ona zatvori kofer.

Pavle: "Mama, kada ces da spremis svoje stvari?" Spremala sam se odgovoriri, ali me je Kristijan prekinuo.

Kristijan: "Mama ovaj put ne ide sa nama." Pavle se snuzdi, i on sam je navikao da uvek budemo svo troje zajedno. Nismo bili razdvojeni duze od par dana nikada.

Pavle: "Zasto?" Kristijan mu skloni siske iz ociju, kosa mu je poprilicno porasla.

Kristijan: "Idemo nas dvojica, kao dva muskarca." Pogleda u mene te doda "Mami je potrebno vreme da se sabere."

Katarina: "Tako je." Pavle mi potrci u zagrljaj. Nadam se da cu ga ubrzo videti, boli me cinjenica ali njemu je bolje sa Kristijanom. Kristijan je izasao, ostavivsi me sa Pavlom.

Pavle: "Mama, hoces i ti da ppdjes sa nama?"

Katarina: "Kao sto je tvoj tata rekao, vas dvojica idete sami. Kao dva muskarca." Odgovorim sa osmehom.

Pavle: "Nedostajaces mi."

Katarina: "Videcemo se ubrzo." Odgovorim pokusavajuci i sama sebe u to da ubedim.

-

KRISTIJAN

Pavle je zaspao u toku puta.  Nisam zeleo da ga budim ni kada smo stigli. Lagano sam ga uzeo u narucje, zakljucao auto ostavivsi i kofere unutra. Izvlacim kljuc iz dzepa. Kljuc nase nove kuce. Jedva uspevam otkljuvati vrata, jer drzim Pavla. Cim ih napokon otkljucam, ulazim u kucu. Zamolio sam Nenada da se pozabavi neko i ciscenjem kuce, Pavle je alergican na prasinu. Odmah cim se udje u kucu, ima jedan hodnik. Otvaram prva vrata, vrata ima sa obe strane, i shvatam da je to kuhinja spojena sa dnevnom sobom. Kuca i nije bas mala. Spustam Pavla na ugaonu koja se nalazila do prozora. Lagano legnem do njega i ubrzo zaspim.

-

Sledeceg jutra

VALENTINA

U kuci je haos, svi pricaju o novim komsijama. Nekada je to bila kuca Lalatovica, i ja sam u cudu jer su je prodali. Jos vise sam u cudu sto bi iko kupio kucu na selo, svi beze iz sela. Dugi niz godina nisam cula da se neko doselio ovde. Vecinom ovde zive stariji ljudi cija su deca otisla u grad u potrazi za boljim zivotom. Sipam sebi kafu i nasmejem se pogledavsi u svoju veliku porodicu. Ogroman veliki sto je popunjen, ima samo jedno mesto za mene.

Dejan: "Koja budala se doselila preko puta?" Kaze Dejan koji je oduvek bio za tu da u selo nema zivota za mnoge. Pogotovo ne zna za ljude koji nemaju volju za radom, smatra da ovde ne mogu opstati.

Zoran: "Ne znam, posle toliko godina." kaze zaprepasceno te doda " U toj kuci niko ne zivi vec godinama"

Nemanja: "Nikada ne bih verovao da ce je nekome prodati."

Jasmina: "Moramo im pozeleti dobrodoslicu." Nakon sto je to majka rekla, zaculo se kucanje na vratima. Svi smo se gledali cudno jer neko vec par puta kuca, a ne ulazi. Na selu se ni ne kuca na vrata. Pogotovo ako se vec znamo, to se odmah ulazi. Nema potrebe da neko otvara vrata.

Dejan: "Sta ce ovo biti.." Pdgovori u cudu.

Jasmina: "Mozda je postar.." Ustane moja majka, ja joj pridjem pokazavsi da cu ja proveriti.

Valentina: "Jedi ti." Kazem te odem do vrata. Jos uvek se nisam rasanila, pa protrljam oci. Cim ih otvorim sokiram se videvsi Kristijana, isprva sam mislila da umisljam. Trepnula sam par puta i to je i dalje bio on. Besno ga uzmem za ruku i povucem nedaleko od vrata, kako nas moji ne bi culi.

Valentina: "Sta radis ti ovde?" Kazem besno trudeci se da ne budem bas glasna.

Kristijan: "Pratim svoje snove."