ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

31 deo

VALENTINA

Gledala sam u sat, Krisijan jos nije ni izasao na scenu. Ostacemo do lasno ovde, nista od moje slave. Tijana je primetila da sam odsutna.

Tijana: "Mila?" zagrli me.

Valentina: "Nista od moje slave" odgovorim vidno neraspolozena zbog toga. Da, mogla sam da odem ali sam zelela da ispostujem Kristijana. Donekle se i ne kajem zbog toga. Ja sam mogla da se nekako snadjem i da uopsteno pricam sa njim o tome, ali ne Valentina je zelela da ostane ovde. Bas sam se obradovala kada je jutros rekao da cemo mozda ici zajedno, ali kako vreme prolazi cisto sumnjam u to.

Tijana: "Ici ces sutra. Inace ni alea nece ici." Pogledam je znatizeljno. Zasto Lea ne bi isla?

Valentina: "Kako to?"

Tijana: "Dezurna je u bolnici, svasta se nesto desilo." slegne ramenima te doda "Ne znam ni ja tacno."

Valentina: "Bas se nesto ne da.." Tijana uzima i drugo pice od konobara, ja pijem sok jer ne smem zbog lekova. Zamislim se dok je gledam, nekada smo se svi tako opijali. Doduse, ne bas svi. Uvek je neko iz naseg drustva morao da vozi i bude trezan, ali su se na smenu menjali. Ja kos uvek nisam polozila i verovatno nikada necu. Sve se promenilo posle toga nakon sto sam saznala da sam bolesna.

Tijana: "Dolazi onaj ludak.." cimne me. Nisam stigla ni da je pitam na koga misli, Nenad nam je prisao.

Nenad: "Treba nam prevodioc." Samo sam klimnula glavom i posla za njim. Mnogo je cudan, ozbiljan. Ovo ne lici na Nenada.

Valentina: "Nenade?" Hodali smo jedno do drugog "Jel sve u redu?" Samo je odmahnuo glavom. Nisam ga vise nista zelela pitati. Cim smo bili nedaleko od Kristijanovog stola, njegov sin mi je potrcao u zagrljaj. Imala sam osecaj da me je zaboravio. Pavle me je uhvatio za ruku, prisli smo za njihov sto.Pogledala sam na kratko u Kristijana, bio je jako cudan. Pruzila sam ruku Denizu i njegovom bratu i tek onda spazila na zenu koja je takodje bila sa njihovim stolom. Krcato je ovde, svi su jedni do drugih zato je ranije i nisam videla. Takodje sam i njoj pruzila ruku.

Katarina: "Ja sam Katarina, inace smo se vec upoznale." Kristijan se zaprepastio cuvsi ovo. Vracam film i pokusavam da se setim odakle je znam. U pocetku sam mislila da je zena od Deniza ili njegovog brata, nisam je vidjala do sada. Ubrzo sam shvatila da smo se upoznale u bolnici.

Pavle: "To je moja mama." Kaze mi mi i dalje me drzeci za ruku. Mnostvo emocija je bilo u meni. Tuga, bes, bol.. Zelela sam da vicem na glas i izbacim sve iz sebe. Nisam mogla da progovorim, imala sam osecaj da ce mi glas puknuti i da cu se rasplakati pa sam se samo blago nasmejala Pavlu. Da, ja otimam muza jednoj mladoj bolesnoj zeni.

Kristijan: "Valentina, trebali bi smo da se dogovorimo sa njima oko.." Nisam ga mogla slusati. Zelela sam da vristim, da placem. Sto je najgore od svega, pocela sam imati bilove.

Valentina: "Izvinjavam se, nisam dobro." Samo sam rekla, usela svoj telefon i bez okretanja otisla. Zatvorivsi oci, iste su mi se nakupile suzama. Istrcala sam iz sale i odmah pozvala taksi. Kristijan je ubrzo izasao za mnom.

Kristijan: "Sta je bilo?" Umrecu ovde, srce ce mi stati. Kako moze ovako nesto da mi pita? Cinjenica je da on ne zna da ja znam Katarininu tajnu, ali zar nije dovoljno da se osecam lose jer sam mu ljubavnica a moram da budem za istim stolom sa njegovom zenom. Samo sam ga poglesala mrzovoljno sa ocima punim suza.

Valentina: "Stvarno me to pitas?" Kristijan me privice sebi ali se ja oslobodim njegovih ruku.

Kristijan: "Zbog Katarine?" Pocela sam se smejati, od muke. Nisam mogla da prestanem da se smejem, zavrsicu i u ludnici zbog svega ovoga.

Valentina: "Ne, zbog mog dede." povikala sam.

Kristijan: "Valentina, razumem te.. Ali.."

Valentina: "Ja sam zbog tebe, bre, odustala da odem na svoju slavu." nisam izdrzala i pocela sam ponovo plakati "Na, mozda, slavu koju vise nikada necu slaviti ako umrem."

Kristinan: "Ne pricaj tako, molim te" kaze tiho.

Valentina: "A ti? Ti si meni zaboravio reci da ce ovde biti i tvoja zena. Jos si zeleo da se ja sa tobom setakam okolo." uzdahmem kako bi dosla do daha od suza te nastavim "Da li znas kako bi meni bilo, da sam ja eto pristala da se drzim sa tobom za ruke, a tu tvoja zena?" samo me je gledao pa sam odgovorila za njega "Ne bi znao." Krenula sam ka kapiji.

Kristijan: "Valentina, jel zelis da ja uzmem onaj jebeni mikrofon i pred svima kazem da te volim?!"