ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

44 deo

VALENTINA

Placam taksisti i uzimam svoje stvari. Na kapiji svoje porodicne kuce sam, obuzima me neka nostologija.  Sa jedne strane stoji ograda gde konji setaju. Imamo nekoliko konja, to je strast mog oca. Ucestvuje na tim trkama. Stotinak metara od mesta gde se nalazim je nasa kuca. Ima par kuca koje su spojene. Nisam bila dugo vremena ovde. Aris mi se otima iz ruku, presrecan je. Voli ovo mesto, kao da oseca da ce se spojiti sa majkom i bratom. Skidam mu povodac i pustam ga. On odmah krene trcati po stazi koja dovodi do kuce. Sklanjam kofere u stranu i ostavljam ih tu jer ih ne mogu sve poneti. Moji ce mi pomoci kasnije da ih donesen kuci. Dok koracam po izbetoniroj stazi prisecam se svog detinjstva. Naucila sam jako mala da jasem konje i mnogo puta padala sa istih. Majka mi je bila u strahu da ce mi se nesto desiti, da ce me konji povrediti. Na kraju ja umirem i konji nisu krivci za to. Dosla sam u dvoriste, nisam ni bila svesna da sam se priblizila kuci sve dok nisam otvorila kapiju. Nemanja, moj najstariji brat, me je spazio i odmah potrcao u zagrljaj. Cim su nas culi, ostatak porodice je istrcao iz kuce i svi su me poceli grliti, cak su mi se i psi obradovali i prisli mlatarajuci repom oko mene.

Jasmina: "Rekla si da stizes uvece." pobuni se moja majka doj brise suze radosnice.

Valentina: "Desile su se neke izmene." Zagrlim je te dodam "Nemoj plakati."  Svi krenemo ulaziti u kucu.

Dejan: "Gde su ti stvari?" Okrenem se na kratko.

Valentina: "Ostale su kod glavne kapije, ima vise kofera."

Nevena: "Ostajes za zauvek?" Obrati mi se Nemanjina kcerka, moja  sestricina.

Valentina: "Da." Kratko odgovorim te svi udjemo u kucu.

Zoran: "Majka nije stigla da ti spremi sve. Rekla si da dolazis veceras, i zato je ona pocela sa spremanjem skoro." Odvojim se od mame i dodjem zagrliti oca. Volim svu svoju porodicu, ali njih dvoje su nesto posebno za mene.

Valentina: "Ostajem ovde. Naspremaces mi se hrane, ne brini." Kazem sa osmehom.

Jasmina: "Sve za tebe."

Nevena: "I za mene." Ubaci se. Kod nas u porodici su se uglavnom radjala muska deca, samo smo Nevena i ja zenskog pola. Shvatim da jos nisam videla Nemanjinu zenu kao ni trinaestomsecnog njegovog sina.. Cudim sto jos nisam videla Maju, Nikola mozda jos uvek spava. Ima tri brata, najmladja sam. Nemanja je ozenjen, Dejan jos uvek ne ali ima verenicu dok je Darko u vojsci.

Valentina: "Uzgled, gde je Maja?" Svi su zacutali i gledali u pod.

Nevena: "Otisla je i odvela batu." Pogledam mamu i tatu, zasto mi to nisu rekli?

Valentina: "Kada se to dogodilo? Niste mi rekli."

Jasmina: "Pricacu ti kasnije, dolazi Nemanja." Par sekundi kasnije u dnevnu sobu su usli Nemanja i Dejan sa mojim koferima. Pridruzili su nam se te seli na kauc.

Dejan: "Gde ti je decko Valentina?" Kaze tipkajuci poruku.

Valentina: "Kakav decko?" Zbinim se. Nemoguce da znaju za Kristijana.

Nemanja: "Pricala nam je Tijana nesto.." Doda Nemanja.

Jasmina: "Jel istina da je ozenjen?"

Valentina: "Duga je to, a ujedno i zavrsena prica." kazem kratko.

Jasmina: "Kako to mislis?"

Zoran: "Ne zeli da prica o tome." pruzi mi ruku te se nasmejem. Kao i kada sam bila mala, kada god bih bila kriva ili nesto slicno tata bi mr spasavao. Pruzim mu ruku te izadjemo. Cutali smo par sekundi dok se nismo odaljili od kuce.

Valentina: "Tata.." zapocela sam trazeci prave reci. Sramota me je pred njim, nije me ucio da budem sa ozenjenim muskarcima i rasturam necije brakove. Majka i on su me naucili da je brak svetinja i ja sam sanjala o tome da jednog dana budem srecna u braku sa nekim, kao sto su njih dvoje srecni.

Zoran: "Ne brini, ne moras nista da objasnjavas. Ja znam kakva si ti, i siguran sam da tu ima itekako dosta toga. Siguran sam da nisi uradila nesto zbog cega bih se stideo." zagrlim ga.

Valentina: "Sve cu vam ispricati."