ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

21 deo

VALENTINA

Ne mogu da verujem sta Nenad radi Kristijanu, jadnicak. Ja bih ubila Tijanu i Leu ako bi uradile nesto slicno. Pocela sam se da se smejem.

Nenad: "Nemoj ni slucajno da mi kazes da je jadnicak" povice te nastavi "Ovo je on zasluzio. Juce sam zbog njega poslao drugaricu kuci, ne zavrsivsi posao." Ovo je zvucalo cudno i smesno ali to je Nenad. Svasta mi prolazi kroz glavu, ali necu da zapitkujem.

Valentina: "Opet mi ga je zao."

Nenad: "I ostavio mi je neku porukicu jutros, ovo mu je osveta." kaze te slegne ramenima. Uzme pakivanje zvaka iz dela koji se otvara, a tamo vire pakovanje kondoma. Kakav je ovo covek? Ali me nista me ne iznenadjuje. Nije ni cudo sto se Kristijan plasi da me Nenad ne preotme njemu. Nasmejem se sama sebi na ovu pomisao i Nenad me pogleda u cudno.

Valentina: "Neceg sam se setila.." Uzeo je jednu zvaku i stavio u usta, ponudio meni ali preskocicu.

Nenad: "Ti si danas trebala biti slobodna?" Otvori sve prozore na autu, jos neka me ubije promaja.

Valentina: "Da?"

Nenad: "Odmah da ti kazem, Kristijan ce ti sve objasniti. Ja sam samo mucenik u ovoj prici, meni kako kazu ja tako radim." Zalila bih ga da ga ne znam.

Valentina: "Da, da.." promumlam..

Nenad: "Nesto si rekla?" Samo sam klimnula glavom u znak ne.

-

KRISTIJAN

Obukao sam se i izasao iz sobe. Celu noc sam radio, to je moj nacin da zaboravim na druge stvari koje me muce. Poslao sam poruku Nenadu, cim sam dosao kuci, da okupi ekipu a medju njima i Valentinu. Rekao sam mu i da posalje vozaca po nju jer znam da zivi u guzvi tamo, da je ne bismo cekali kasnije jer moramo odmah na put. Usao sam u Pavlovu sobu, jos uvek je spavao. Zao mi je jer sam vikao na njega juce. Mazio sam ga po kosi. Kosa mu je bila malo mokra, znoji se dok spava. Poljubio sam ga u obraz i izasao iz sobe. Katarina je vec bila u salonu kada sam joj prisao.

Katarina: "Doruckovaces?" obrati mi se dok postavlja tanjire.

Kristijan: "Ne, zurim." sipam sebi vodu te nastavim "Nece me biti do ponedeljka."

Katarina: "Sta je u pitanju?"

Kristijan: "Posao sa turcima, dogovorili smo se. Sutra ce biti proslava, ostalo je jos par stvari da zavrsimo i to cemo danas."

Katarina: "Lepo." odgovori odsutno a ja samk slegnem ramenima. Nije nista novo, vec imam zavrsenih ovakvih poslova. Nije nista veliko za mene. Popio sam svu vodu iz case i uhvatio Katarinu za ruku. Poveo sam je da sednemo na kauc. Zbunila se.

Kristijan: "Moramo da razgovaramo." Rekao sam ozbiljno. Odlucio sam, vise nema nazad. Znam da ce biti tesko za Pavla ali ovako je bolje. Za sve nas, pa cak i za Katarinu koja je svesna svega a zivi u lazi. Izadje medju ljude i govori kako sam savrsen muz a oboje smo svesni svega.

Katarina: "Jel bih trebala da budem sutra tu na proslavi, i gde ce se odrzati?" Pita me jer je do sada bilo tako. Ipak mi je zena, bilo bi cudno da ne dodje. Tu bude dosta ljudi uglavnom, ona prica sa nekima o nama. Dok laze sve kako smo srecni, nije svesna da laze sebe pre svega. Cutao sam na sve to i osmehivao se. Njene oci sijaju od srece jer ubedjuje druge da smo presrecni.

Kristijan: "U jednom hotelu, ukoliko zelis doci poslacu ti lokaciju." Rekao sam normalnim tonom, nisam zeleo da joj kazem da ne dolazi ne bi bilo fer sa moje strane.

Katarina: "Cudan si? O cemu zelis da razgovaramo?"

Kristijan: "Ne znam kako da pocnem" ruke mi se znoje. Ne zelim da je povredim ali ne zelim vise ovakav zivot. Razgovor sa Nenadom mi je otvorio oci i nije bilo potrebe da razmisljam predugo o ovoj odluci. Katarina me je uhvatila za ruku i nasmejala se.

Katarina: "Samo reci, nijr vazno."

Kristijan: "Zelim da se razvedemo." pustila je moju ruku.

Katarina: "Kako to mislis?" U ocima sam joj video da je slomljena.

Kristijan: "Znam da ti nije svejedn, ali dosta je bilo. Sta bude, bude " kazem te ustanem.

Katarina: "Kristijane, a Pavle?"

Kristijan: "Dacu sve od sebe da da nadjemo najbolji nacin da i mene i tebe ima podjenako u zivotu." Krenuo sam ka vratima uzevsi kljuceve i telefon.

Katarina: "Jel se pojavila neka druga?"