ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

9 deo

Sledeceg dana

KRISTIJAN

Otvaram oci i bacim pogled na sat pored. Nije ni svanilo jos. Ovo nije prvi put da se budim dva sata pre alarma. Kako se dogodila nesreca pre nekoliko godina ne mogu da odspavam duze od dva sata, eventualno tri. Jedini nacin da spavam duze je taj da pijem tablete za spavanje, nisam toliki ludak ppstao jos. Svaki dan da se kljukam tim tabletama. Daleko bilo. Namestim se u sedeci polozaj i pogledam kroz vrata terase nebo. Vracaju mi se secanja na tu noc. Kako se blizi datum kada sam udario u kamion, razmisljanja o tome je sve vise. Nema dana, da barem na tren, nisam pomislio na nju. Ustao sam sa kreveta i otvorio vrata ormana. U jednom uglu je stojao sef, ukucao sam sifru i uzeo sliku. Sliku koja mi je zivota vredna. Nasu sliku. Dunja je bila moja polovina. Ista razmisljanja, isti stavovi. U svemu smo se razumeli i dobro funkcionisali. Kazu da se suprotnosti provlace, ja u to ne verujem. Ne mozes da se zanimas za nekoga ko je tvoja totalna suprotnost. Ja sam imao srecu da nadjem ljubav svog zivota, samo sam je brzo izgubio. Zagledao sam se u sliku i nisam ni spazio da je Pavle usao u moju sobu. Brzinski sam obrisao suze i vratio sliku na mesto.

Pavle: "Tata?"

Pridje mi, a ja ga stavim u svoje krilo.

Kristijan: "Zasto ti ne spavas, decko?"

Nasmeje se i protrlja oci.

Pavle: "Nisam mogao da spavam."

Odgovori rasejano i stavi glavu na moje grudi.

Kristijan: "Gde ti je mama?"

Nasmeje se djavolski i tiho odgovori.

Pavle: "Iskrao sam se."

Ustanem i podignem Pavla u vis..

Kristijan: "A jel?" poljubim ga u obraz. "Sta mislis o tome da spavas sa tatom?"

Njegove oci zaigraju od srece.  On stalno spava sa Katarinom i naravno da zeli promenu. Polako ga spustim na krevet. Krenuo sam u kupatilo a on je odmaj potrcao za mnom.

Kristijan: "Pavle, sada cu doci. Ne brini."

Pavle se snuzdi. Cucnem do njega i pogledam ga u oci.

Pavle: "Mama se cudno pomeasa dok spava. Imam strahove."

Kaze i potpuno me zbuni. Ne razumem sta zeli reci.

Kristijan: "Kako to mislis mili?"

Pavle: "Navija alarm i ustaje u kasne sate i vraca se da spava." kaze rasejano te doda "Plasim se ostati sam." slegne ramenima.

Kristijan: "Gde mama ide?"

Pavle: "Ostavi me na kratko, pravim se da spavam."

Nisam zeleo vise da ga ispitujem On je svakako samo dete. Ponovo sam ga uzeo u narucje i stavio na krevet zatim legao pored njega. Pokrisao sam ga oko stomaka a on me je zagrlio. Dok sam razmisljao o onome sto je rekao za Katarinu, on je polako zaspao. Iznenada mi telefon pocne zvoniti, zvono mi je bilo pojacano pa sam se brzinki javio da se Pavle ne probudi.

Kristijan: "Halo?"

Javim se tise.

Nenad: "Jebo te dan, sto si tih taji?"

Povice a ja smanjim ton jer mi usi probi koliko vice.

Kristijan: "Pavle je pored mene."

Nenad: "Ahaa" kaze normalnim tonom, napokon.

Kristijan: "Jel sve u redu? Zasto me zoves u ovo vreme?"

Nenad: "Kako je mali jebac?"

Prevrnem ocima na ovo sto je on rekao. Uporno Pavla zove jebacem. Dete od cetiri godine zove jebacem.

Kristijan: "Nisi ti normalan". Kszem kratko.

Nenad: "Bicu kratak onda. Prvo, Ema mi je rekla da ti prenesem da je sutra sastanak sa onima."

Kaze nezainteresovano. Tipicni Nenad. Polako se odvojim od Pavla i ustanem.

Kristijan: "Turcima?" kazem odlazeci u kupatilo da se umijem i spremim.

Nenad: "O daa." kaze razigrano. On je pijan, siguran sam.

Kristijan: "Jel si ti pio sta?" upitam ljuto.

Nenad: "Bicu za danas kao nov."

Kristijan: "Bolje bi ti bilo." kzem upozoravajucim tonom.

Nenad: "Smireno sefe, ima jos deset sati do sastanka."

Zatvorio sam vrata od kupatila kako bih mogao da vicem na ovog ludaka jer on, izgleda, drugacije ne moze da uradi nista pametno.

Kristijan: "Sutra ces se nacrtati kao nov ili dobiti otkaz."

Nenad: "Otpustio bih svog najbolkeg druga?" kaze praveci se  iznenadjen, zna i sam da ga ne bih otpustio nikada.

Kristijan: "Nadji drugog prevodioca. Valentina nece moci sutra da dodje."

Kazem te ukljucim spikerfon te ostavim telefon na lavabo. Stavim pastu na cetkicu i krenem prati zube.

Nenad: "Koga da nadjem" povice " Jedino ja da prevodim." ispljujem pastu iz usta.

Kristijan: "Ne nerviraj me, nije ni svanulo." kazem iskreno, ne mogu da se raspravljam sa njim sada. Umijem se i obrisem lice.

Nenad: "Sta radis ti?" nisam nista rekao vec pola minuta jer sam se umivao, zato je zacudjen.

Kristijan: "Igram se bebe.$ kazem ironicno.

Nenad: " Jao bre, da ne zaboravim.." napravi kratku pauzu "Znas da si mi pre par dana trazio da saznam sta je Valentini Kovacevic?" Naravbo da znam Nenade, ne bih to zaboravio nikako.

Kristijan: "Da, i?"

Nenad: "Doktor nisam ali verovatno ce umreti."

Nesto me je preseklo iznutra.  Isti ovaj osecaj je bio kada su rekli da je Dunja preminula.

Kristijan: "Kako to mislis?" pitam trudeci se da ostanem suzdrzan.

Nenad: "Ima bolesno srce."