ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

51 deo

Noc nakon razvoda Katarine i Kristijana

KATARINA

Odlucila sam da spakujem svoje stvari i preselim se kod mojih, starateljstvo nad Pavlom je dobio Kristijan zato sto sam se ja izrazila da ga ne zelim. Pobegla sam iz sudnice cim smo se razveli, nisam zelela da razgovaramo. Nisam mogla da mu objasnim zasto sam jasno rekla da ne zelim starateljstvo nad detetom. Zvao me je par dana i nisam se javljala, cak je pokusavao da razgovara sa mnom pre rocista izbegavala sam ga. Zeleo je da prica o starateljstvu, ja svakako ne bih mogla da se brinem o njemu. Da, zivecu kod svojih ali isto tako sam i bolesna. Svakako ce on dobiti starateljstvo nad Pavlom ako se ne izlecim. Krenula sam na hemoterapije, ne znam koliko cu jos dugo kriti od porodice i Kristijana. Odlucila sam da dam sve od sebe da se izlecim, zbog Pavla. Istina je da vise nisam u braku sa Kristijanom, ali zelim da zivim zbog svog deteta. Sutra cemo se videti, provesce nedelju dana sa mnom, a onda ga vracam Kristijanu.

-

JASMINA

Ulazim u Valentinu sobu, ona je vec zaspala. Prilazim krevetu i lagano je pokrivam, kao i kada je bila mala, uvek se otkrivala nocu. Pomazim je po glavi, a ona odmah otvoru oci. Nisam je trebala dirati, lako se budi.

Valentina: "Zeno, presece me."kaze poluzatvorenih ociju.

Jasmina: "Izvini sto sam te probudila. Zelela sam da ti kazem ds te volim." Kazem sa velikom dozom bola u glasu. Pognem glavu i krenem ka vratima kako bih je ostavila da spava.

Valentina: "Volim i ja tebe, najvise na svetu." Suze mi krenu liti, vratim se da je cvrsto zagrlim.

Jasmina: "Moramo nesto ucini, ne mogu da zivim bez tebe." Sanjam nocu cudne snove, molim se Bogu da to nije neko predskazanje. Da mogu, dala bih joj svoje srce iste sekunde, bez premisljanja. Neka ona zivi jer ako se njoj nesto desi, i moj zivot je unisten. Toliko dugo sam zelela devojcicu i toliko se radovaka kada se rodila, ne samo ja vec svi.

Valentina: "I meni je zao sto vas ostavljam." Obrise suze.

Jasmina: "Jel te nesto boli?" Znam da mi nece reci, i da je boli. Znam da ne zeli da se brinem, ali ona je moja dete. Naravno da cu se brinuti.

Valentina: "Nije mi nista." Pogledam je ozbiljno, znam da se cudno ponasala tokom vecere, a ona kada shvati da me ne moze slagati doda "Dobro, bolelo me je danas u grudima."

Jasmina: "Razgovarala sam sa tvojim ocem, odlucili smo da ides u London."

Valentina: "Zasto?"

Jasmina: "Rekla sam ti, moramo nesto ucniti. Ja od tvog zivota, ne odustajem." Kazem odlucno.

Valentina: "Majko, ne zelim da prodajete zemlju zbog mene. Boravak tamo bi mi bio skup, takodje i ti doktori. Ne zelim to." Pobuni se.

Jasmina: "Nista nije vrednije od tvog zivota, ukoliko ti moze pomoci sve cemo prodati."

Valentina: "Znam da ste vec odlucili, ali morate da postujete i moju odluku. Zelim da budem sa vama sve ove dane, sa vama i Kristijanom."  Odmah se setim da se juce vratio sa sinom u grad, danas bi se trebao razvesti od zene.

Jasmina: "Kada se vraca? Razveli su se?"

Valentina: "Sigurno." kaze odustno.

Jasmina: "Muci te nesto?" ihvati me za ruke.

Valentina: "Moram ti nesto reci, Kristijan ne zna za to, ja sam u nedoumici da li da mu kazem." Sednem pored nje.

Jasmina: "Kazi mi sta je u pitanju."

Valentina: "Njegova zena ima tumor na mozgu, i to krije od njega."

Jasmina: "Kako si ti saznala za to?" pitam zbunjeno, a ona odmahne glavom.

Valentina: "Nije ni vazno. Sta da radim?"

Jasmina: "On to treba da zna, nije tvoje da mu kazes, ali ona je majka njegovog deteta. Treba to da zna."

Valentina: "U pravu si." slegne ramenima te doda "Hvala i laku noc."