ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

60 deo

KATARINA

Cim sam ustala, morala sma otici u bolnicu. Mnogo sam vise zelela da odmah odem do Kristijana koji ne verovatno u onom selu, ali znala sam da bi se Damjan naljutio zato sam odmah otisla tamo. Zelim da se lecim, zbog svog sina. Uradili smo neke rezultate i cekali da stignu. Bila sam zamisljena sve vreme i on je to spazio.

Damjan: "Sto si zamisljena?"

Katarina: "Kristijan je saznao za Dunju.." Kazem tiho, i dalje ne mogu da razumem kako se potrefilo da Pavle uzme bas taj list. Ne znam ni kako je dosao do njega, skoro sam se uselila kod mojih. Nisam ni sve svoje stvari namestila i zato je vecina toga u kutijama. Ne znam kako je bas nasao taj list, verovatno mi je ispao iz dnevnika koji sam vodila jos odavno. Moji roditelji me nista nisu pitali, znam da su ljuti na mene. Samo su otisli u svoju sobu ostavivsi me da ludim sama.

Damjan: "Kako se to desilo?" Bio je zbunjen.

Katarina: "Ne znam, mnogo mi je krivo zbog svega toga. Nije trebao da sazna na taj nacin." Kazem tuzno. Damjan se spremao da mi odgovori kada se zaculo kucanje na vratima. Usla je medicinska sestra sa mojim rezultatima. Damjan ih je krenuo gledati, u jednom trenutku njegovo lice je postalo bas bledo. Uplasena sam, nadam se da nisu bas toliko lose vesti.

Damjan: "Katarina.." kaze tuho.

Katarina: "Molim te, reci mi. Sta se dogodilo? Jel su bas toliko losi rezultati?"

Damjan: "Zao mi je. Kancer je postao preveliki, ne mozes da uradis operaciju." uzdahne te doda "Zakasnila si."

-

KRISTIJAN

Dosao sam kasno sunoc i nisam zeleo da smetam Valentini, video sam da sedi na terasi sa Tijanom i pretpostavljam, ostalim prijateljima. Poslao sam joj poruku da moramo da razgovaramo i da ukoliko moze dodje ovde, ja ne mogu ostaviti Pavla. Samo je posalala poruku da dolazi i odmah nakon par minuta usla u moju kucu.

Valentina: "Jesi li dobro?" Verovatno me to pita jer nisam spavao, nisam se ni gledao u ogledalo.

Kristijan: "Saznao sam sta Katarina krije od mene." izgovorim jedva.

Valentina: "Kristijane, mnogo mi je zao zbog svega. Gde je Pavle?"

Kristijan: "U sobi. Ljutim se na tebe." Pogleda me zbunjeno.

Valentina: "Nisi mogao to da cujes od mene." Krene se braniti. Kako nisam trebao? Pa ja imam pravo to da znam, trebala mi je odmah reci iako nemam predstavu kako je ona to saznala.

Kristijan: "Imao sam pravo to da znam." Kazem drsko te dodam "Dunja je meni bila vise od ljubavi. Ja sam trebao da znam da je i Katarina imala nesto u vezi te bolesne igre rastavljanja mene i Dunje. Trebao sam jos davno da zavrsim sve sa Katarinom, trebala si mi reci." Valentina me je pogledala ozbiljno.

Valentina: "O cemu ti pricas?"

Kristijan: "O velikoj Katarininoj tajni." kazem ironicno.

Valentina: "Kristijane, mnogo mi je zao." uzima me za ruke i nastavlja "Ja stvarno nisam znala za to. Katarina je bolesna, to je ono sto ja znam. Srele smo se u bolnici, dok jos nisam znala da je tvoja zena."