ONA NJEGA, ON MENE *Završena*

63 deo

Nakon par sati..

KRISTIJAN

Vec nekoliko sati cekamo u bolnici, ne razmisljam ni o cemu drugom osim o Valentini. Niko nista ne govori, doktori samo izlaze i ulaze. Sve sto znam je to sto sam cuo od njenih, to je da je pala sa konja. Nenad je ostao kod kuce sa Pavlom i Katarinom.  Tijana mi je prisla. Stavila je ruku na moje rame.

Tijana: "Imaj vere." Vere? Bolje nek me uzme Bog nego da prolazim dva puta kroz istu bol. Ne mofu izdrzati ako joj se nesto desi, ne mogu podneti da izgubim jos jednu voljenu.

Jasmina: "Zasto niko nista ne govori?" Bila je nervozna, majka joj je. Naravno da ne moze da bide smirena dok vec toliko vremena niko nista ne govori za njeno dete. Doktor je napokon prisao, i svi koji smo sedeli smo ustali i prisli njemu.

Doktor: "Zapala je u komu. Njeno srce radi samo 10%"

Jasmina: "Sto to znaci?" glas joj je pucao.

Doktor: "Zivece dok joj rade pluca i bubrezi." Stavljam ruke ne glavu. Ne mogu ovo da podnesem. Uzmi me Boze da se ne mucim vise. Sklanjam se u stranu.

Zoran: "Zar se nista ne moze uciniti?"

Doktor: "Jedino novo srce moze pomoci." Cim je to rekao Nemanja je zivnuo.

Nemanja: "Kako da proverimo da li moje srce odgovara?" Svi su poceli da odmahinju glavom.

Jasmina: "Ne moze Nemanja!" povikala je "Ne mogu da dozvolim da se zivot mog jednog deteta ugasi." Bila je ocajna. Svi su tesili jedni druge, cim se doktor odmakao prisao sam mu.

Kristijan: "Zelim da proverim da li ce joj moje srce odgovarati."

-

Oci su mi pune suza dok drzim pozitivno resenje. Mogu da dam srce Valentini. Srecan sam, gledam u nebo napokon se nesto dobro dogodilo. Uzdahnuo sam i krenuo kuci kako bih saopstio Katarini sta ce se dogoditi. Nisam zeleo nikome od njenih nista da kazem jer znam da bi se protivili. Neka ona barem zivi jer ja bez nje necu moci. Telefon mi zvoni, Nenad je.

Nenad: "Kakvo je stanje?" Pokusavam sakriti odusevljenje jer je bolje da jos nista ne zna.

Kristijan: "U komi je. Srce joj radi 10%." Rekao sam i bilo mi je tesko.

Nenad: "Mnogo mi je zao druze."

Kristijan: "Gde je Pavle?"

Nenad: "Ja sam sad krenuo za Beograd, moja majka je lose. On je spavao." Njegova majka ima probleme sa pritiskom, oca nema i razumem ga zasto ide.

Kristijan: "Nadam se da ce biti dobro."

Nenad: "I ja. Kazi Tijani zasto sam otisao, ja je zvao ne javlja se. Javljaj mi stanje, nadam se iskreno da ce se naci donor." Rekao je, a ja sam dosao "I ja." Nenad se spremao prekinuti poziv, pa sam zeleo da se oprostim sa njim jer mozda ne bude prilike.

Kristijan: "Nenade, imam ti nesto reci."

Nenad: "Slusam te."

Kristijan: "Zelim da znas da sam mnogo srecan sto te imam za prijatelja. Hvala za sve sto si kada uradio za mene." Nenad se poceo blago smejati.

Nenad: "Budalo jedna. Zasto sluze prijatelji?" Samo sam se nasmejao i prekinuo vezu. Izasao sam iz auta, jer sam stigao kuci. Uzdahnuo sam pre nego sto sam usao, ovo ce biti tezak razgovor. Katarina je sedela pored Pavla koji je spavao. Cucnuo sam do nje.

Katarina: "Kako je ona?" Upitala je tiho da ne bi probudila Pavla.

Kristijan: "U komi je." nasmejao sam se blago i dodao "Nasao se donor." Katarina se iskreno nasmejala.

Katarina: "Hvala Bogu. Previse je mlada. Ko ce biti donor, zna li se?"

Kristijan: "Ja." Iskolacila je oci.

Katarina: "Salis se?" bila je sokirana.

Kristijan: "Ja ne mogu dva puta da prozivljavam istu bol. Dunju sam prezalio, znas i sam kako je bilo. Ukoliko bi Valentina umrla, a ne bih mogao da zivim." Uhvatio sam je za jednu ruku "Cuvaj ga. I bori se da se izlecis." izvukla je svoju ruku iznmoje.

Katarina: "Ne mozes ti ds budes donor Kristijane. Dete ce nam ostati siroce, jesi li svestan toga? Katarina ti to nikada ne bi oprostila."

Kristijan: "Znam. Ali ja ne bih mogao da oprostim sebi ukoliko umre. Molim te, neka me ne zaboravi." Pokazem na Pavla "Neka zna da sam ga puno voleo i da sam branio Nenadu da ga zive jebacem" nasmejao sam se rekavsi poslednje reci, a zatim ustao, poljubio je u obraz i sapnuo "Oprastam ti."

Ne znam za vas, ali ja sam zaplakala pisavsi neke recenice u ovom delu.

P.S sada je 05:19 a ja i dalje pisem. Resila sam da zavrsim priicu i to je to ;)