Ljubimo se.
Sunčano je napolje, i mi sjedimo na travi; naša tijela isprepletana pod kasnim januarskim suncem. Sunce sija kroz njegovu kosu, osvetljavajući njegov pogled. Zacrvenim se, ali uprkos tome zurila sam u njega- njegove crte su upečatljive i uvijek me oduševe. Uzeo je dio moje kose stavši je iza mog uva. "Prelijepa si."
Njegove sive oči sijale su više nego ikada, dok ih gledam. Prepune srebre, nijanse i nijanse čistih metala, previše nerealno-
- i onda se probudih, vruća i oznojena, ne gledam u Dracove oči već u grimizne zavjese koje se prostiru u mojoj sobi.
Koji djavo?
Da li sam to ja imala san o Dracu Malfoyu? I ne samo bilo kakav san- ljubili smo se i ... Ovo se ne dešava. Ne. Protresoh se i ustadoh iz kreveta, dajući sebi optužavajući pogled kao uvijek. Ne. Odbijam da sebi priznam. Taj san ne znači ništa, ne može.. Ali onda opet, ljudi pričaju da šta sanjaš je ustvari šta ti podsvijest govori i-
" Jesi li dobro, Isobel?", reče glas iza mene, i ja podskočih. Hermiona stoji pored svog kreveta na uglu, gledajući me čudno, kao da zna tačno šta se dešava.
" Loš san." promumljah, poravnjavajući posteljinu da bih izbjegla njen oštar pogled. Pogledah je krivično, na ivici ispovesti. Ali ona mi dodade samo mali smiješak, i krenula je opet da se presvlači.
Čudno je što moram da sanjam o Dracu, jer me izbegava u poslednje vrijeme. Nije pričao sa mnom niti me pitao kako mi je prošla nedelja, ili slučajan pogled koji bi mi dao. Djeluje sumorno, što je čudno, ali više perferiram ovaj način- postojala je neka vrsta- nečega- što nas je povezivalo, moralo se zaustaviti.
-
Kada sam ušla na prvi čas, podigla sam obrve i pokušala da zaboravim sve. Ali bilo je teško, moram se obuzdati- ali Draco Malfoy? Stvarno? Nisam mogla izabrati nekog razumnog da sanjam. Harry-ja? Rona?
Baš tada, njih dvojca su iskočila iza mene. Odmah. I osećala sam nekakvo olakšanje; ako iko može da me raspoloži, to su njih dvojica. Dobacih im moj umoran smiješak. " Hej."
Harry mi dobaci nestašan smiješak. " Ćao Izobel, srećna što vidiš Rona?"
Buljila sam u prazno. " Uh, naravno. Ćao, Ron." Ali Ronove oči bile su na kamenom podu, izbjegavajući moje oči očigledno.
" Hajde, Rone." Harry zadirkuje. " Ipak posle svega, ti si njen dečko."
"Oh." ispiram sve iz sebe, shvatajući situaciju baš brzo. " Ron, ja- izvini zbog toga. Da li ti je Malfoy rekao nešto?" Ron podignu glavu, i zacrvenio se. " Yeah, možda je spomenuo nešto juče."
Nasmijah se stidljivo. " Izvini stvarno, izletjelo mi je."
" Ako si htjela Rona za dečka." nastavi Harry, motajući njegova ramena oko mene. " mogla si na drugačije načine da kažeš. Ja bih bio zadovoljan-"
Prekidam ga slegnuvši mojim ramenima, i micajući njegovu ruku. " Ne, ne." rekoh malim smijehom. " Malfoy me je dosadjivao, i morala sam to reći, uh-" pauzirala sam se. Nisam bila sigurna da hoću da im kažem cijelu istinu.
Harry me pogleda ozbiljnim pogledom. " Isobel, ako te on gnjavi, samo nam reci."
" Znam!" Rekoh brzo. " Ne brinite, mogu da se pobrinem za to."
" Za koga da se pobrineš?" reče glas iza mene koji je bio preblizu mog uva, i ja poskočih.
Harry i Ron se okrenu, odmah, mršteći se Dracu. " Ostavi je na miru." reče Harry upozorljivo. Ljudi su prolazili pored nas, pokušavajući stići na časove. Dala sam Harry-ju miran osmijeh, ali srce mi je lupalo prebrzo.
