Kako vrijeme prolazi, moja veza sa Dracom je sve više komplicirana i iskompleksirana nego što sam ikada mislila.
Ali shvatila sam, sve više i više, da je sve nevjerovatniji. Znamo se već godinama sada, ali idalje ima dosta toga da se nauči, čuje i kaže. A on, on je predivan; on priča i sluša i smije se, sve radi sa mnom ono što su moji prijatelji rekli da neće. On je zabavan i pametan i lojalan i zaštitnički nastrojen, i sve ovo nikada nisam ni zamišljala da ima. Veličanstven je, ali takodje on je Draco Malfoy, i biti njegova djevojka nije ni blizu lako. Neke djevojke iz Gryffinodara se i sažaljevaju na mene, kakogod, počinju i da budu bolje sa mnom, malo po malo. Izgleda da su shvatili da se moj moral razlikuje od Dracovih, i polako spuštaju njeihove hladne zidove.
Ali je drugačije. Zato jer što više vrijeme prolazi, tama i mrak se sve više približava. Rat predstoji i stabilnost drhti, i postaje sve više jasno da će vrijeme se pogoršati. Iako pored ogromnih testova koji slijede i različitih pravila koje se gomilavaju na nas, osjećaji mi govore da je to najlakše trenutno.
"Znaš, ustvari si jako sretna što Malfoy nije na našoj strani ni malo."reče Ginny, boreći nos kao uvijek, Luna i ja prodjosmo pored Umbridginog zida prosvetne uredbe. Ginny je bila poslednja osoba koja se zagrejala za mene, ali tu smo. " Da jeste, on bi bio stalno sumoran. Sve ovo ide njemu u korist, pa je super kontent- što je dobro za tebe."
Nevoljno se cerekam. " Pretpostavljam da ima nešto dobro u njemu, što ga izvuče."
"Osim što je od njega napravio još više zaglavljeno derište, i -"
Prekinula sam je sa manjim udarcem po ramenima. "Da, da."
"Mislim da je jako impresivno od tebe što si sa njim." reče Luna ljubazno. "Većina ljudi ne bi imali strpljenja za to."
"To je tačno." zasmija se Ginny. "trebalo bi ti dosta strpljenja - čekaj." Ginny se zaustavi na sred hodnika, i njenu glavu naćuli prema drugoj strani.
"Št-" počeh, ali ona me zaustavi. I onda sam i ja čula.
"To je Harry." reče Luna.
Harry-jev glas se čuo iz učionice koje smo upravo prošle. Čula sam kako vrišti, ali nikada kao ovako. Zvuči očajno.
Ginny uzdahnu. "Ima teške dane sada, zar ne?"
"Šta misliš zašto vrišti?"
Zakoračila je prema učionici i dala nam znak da je pratimo. "Pa, hajmo saznati."
Kada smo zakoračale unutra, Harry se hvatao za sto u ćošku učionice. Ron i Hermiona su stajali pored njega uznemireno. Harry je prekinuo vikati odmah čim smo ušli, i okrenuli se prema nama.
"Ćao." reče Ginny neodlučno, "Čuli smo Harry-ja napolje, šta se dešava?"
"Ne brinite." reče Harry grubo, okretajući glavu i ruke ka strani.
Ginny podiže obrvu. "Nema potrebe za takvim tonom," reče ravnomjerno. "Ako ima neki problem, rado ćemo pomoći."
"Pa, ne možeš pomoći."
"Prilično si bezobrazan, znaš?" reče polako Luna, zbog čega Harry opsova ruku.
Pogledah istaknuto u Rona i Hermionu, " Možemo li ikako da pomognemo, ako ne možemo otići ćemo odmah."
"Harry," reče Hermiona, "Oni mogu pomoći."
"Nemamo vremena-"
"Harry." Hermiona reče, a ton joj je bio očajan. "Samo hoćemo da budemo sigurni da Sirius nije u sjedištu. Ne možete naplatiti do Londona, ako je on siguran kući."
"Rekao sam ti, vidio sam-"
"Samo moramo da provjerimo-"
"Dobro." reče ljutito Harry. " Dobro, ali moramo da uradimo brzo."
Hermiona klimnu glavom, ali njene oči su bile prestravljene. "Koristićemo Umbridginu vatru da ga kontaktiramo. Ti uzmi svoj ogrtač. Ron i ja ćemo izvući Umbridge i -" okrenula se ka nama - " da li ćete je ometati vi ako dodje?"
"Nema problema." rekoh brzo.
"Reći ćemo nekome da pusti Garotting Gas," reče Ginny. " Tako će hodnik biti prazan i moći ćete ući."
"Odlično." reče Hermiona. "Trebalo bi da potraje samo par minuta. Harry naći ćemo se na kraj hodnika-" Ali Harry je već izašao kroz vrata i hitro pojurio prema spavaonici po ogrtač.
Par minuta kasnije, Ginny, Luna i ja stajali smo na kraju Umbrigdevog hodnika, progonjavajući studente. "Čekaj, zašto mi ne možemo ići tamo?" reče šestogodišnji dječak iz Ravenclawa, zavirujući iza mojih ramena, pokušavajući da me odgurne i prodje.
"Neka vrsta gasa je bačena tamo." rekoh. " Ne znam. Naredba nam je od Umbridge."
Pogleda dolje preko njegovog nosa. " Ako je Umbridgova naredba, zašto ne stražare Inkvizitorska grupa?"
Nasmijah se natjerano. " Šta je ovo, ispitivanje?" I odjednom dodje mi čista sreća, primjetih platinasto plavu glavu preko njegovih ramena. "Vidiš, on je jedan od njih." povukla sam Draca i uhvatila ga za ruku.
"Šta se dešava ovdje?" pitao je Draco, gledajući okolo zbunjeno. Dječak mi dodade skeptičan pogled i ja se nasmijah tresući se.
"Draco, on je najcjenjeniji član grupe." rekla sam, pritiskajući Dracovu ruku jako. " Draco, zašto ne kažeš ovom dobrom dječaku da mora da ode?"
Draco ga pogleda dole i gore dodavajući mu prljav pogled. "Čuo si je, bježi." reče Draco. Dječak ga pogleda i pobježe. Draco se nasloni na mene. "Šta se dešava?"
"Ništa." rekoh odjednom." Molim te otidji."
"Nešto nije uredu?"
"Ne Draco, ali ako nešto zabrljam nikada mi neće oprostiti. Molim te idi."
Suzi oči. "Dobro, ali samo zbog tebe, ne zbog tvojih prijatelja."
Ispustih uzdah olakšanja kada je otišao, i okrenuh se da vidim šta se dešava. Na kraju drugog hodnika Ginny tjera učenike, izgledajući krajnje nesmetano. Na sredini hodinka, najmanji, najneupadljiviji pokret, i primjetila sam da se Umbridginova vrata otvaraju i zatvaraju. Harry i Hermiona su ušli.
Ali samo par trenutka kada je Draco otišao, dahćem jer me je nečija teška ruka obgrlila oko mog vrata.
Ciljam udarac u debele potkolenice mog otmičara. "Uhvaćeni," zlobno dodade Crabbe na moje uvo. Pogledah okolo. Goyle je uhvatio Lunu, i Crabbe se zlobno smije na mene. "Uhvatili smo te ovog puta."
"Draco-" udarim ga u potkolenicu opet, i on se trže. " Dracu se neće ovo svidjeti."
Crabbe me izgnorisao i gurao me naprijed. Na moju žalost vidjela sam i Ginny koja se bori sa ostalima iz Inkvizitorske grupe na kraju hodnika. Nevill je ušao da bi joj pomogao, ali članovi su bili preveliki i snažniji, i njihovi pokušaji bili su uzaludni. Moje srce mi tone.
