Lost

Ipak nisam Benson

Niall zatvara vrata sobe  za nama i ja se nalazim u jednom dugom hodniku na čijem se kraju nalaze stepenice. Pored mojih vrata(koja su u čelu) nalaza se još dvoje(sa leve i desne strane zida), koja su jedna preko puta drugih. Zidovi jesu oker boje, sa jasno urađenim ivicama gde dominira bela. Krase iz raznoraze slike, poput portreta kraljica, razni pejzaži, neživa priroda..Svaka slika, pored svog rama, jeste uramljena i beličastom bojom, istom onom koje su i ivice zidova. Sve je tako skladno i prefinjeno, a opet jednostavno. Na plafonu se nalaze na otprilike svakih pola metara lampice. Idemo ka napred i shvatam da smo na balkonu stepenica. Sa druge tog balkona, nalaze se i druge stepenice, i sve isto kao što je opisan deo gde sam sada hodala. Na zidu sredine balkona, nalazi se ogromno zlatno ogledalo sa isklesanim ivicama. Ostavlja me bez daha. Gelenderi (ili rukohvati stepenica) jesu okovani gvožđem, crne boje, ali u različitim oblicima, kao što su cveće, ptice, latice. Stepenice jesu mermerno bele boje, kao i čitavi hodnik. Dok se spuštamo zapažam da se i sa ove, ali i sa druge strane stepenica nalaze isto tako oker zidovi kao i gore, a jedina razika jeste u tome što ima samo jedna velika slika sa jedne, kao i sa one strane preko puta. Na jednoj bih rekla da je Elvis Prisli, a na drugoj Van Gog. Sve uzdiše luksuzom.

Sada smo već u prizemlju. Mermerni pod nas idalje prati, a u podnožju stepenica u centru sobe, zapažam krug na podu, gde se nalazi braon stočić sa vazom belih orhideja. Ispred, zapažam otvorena pravougana vrata sa drvenim ivicama, koja su zapravo staklena, i sa kojih se može videti prostranstvo Harryjevog travnjaka. O, da, naravno. Primećuje se sa njih i preveliki bazen oko kog su u najboljem mogućem redu nameštene ležaljke i suncobrani. Malo od vrata, nalaze se dva velika stuba, poput onog dorskog stila njihove radnje u Grčkoj.

Kako smo sišli, nastavljamo ka vratima, ali kod onog stočića skrećemo levo(sa desne strane je kuhinja, rekla bih), ne bi li me svo ovo bogatstvo ostavilo bez teksta. Ispred mene se nalazi ogroman dnevni boravak. Sastoji se od troseda, dvoseda i fotelje koji su u levom uglu sobe (gde su trosed i dvosed jedan preko puta drugog), koji su prekriveni satenom koji je bele boje sa zlatnim šarama. Prostor između troseda i dvoseda popunjava veliki stakleni stočić na kome se nalazi staklena vaza, takođe puna orhideja. Izmežu fotelje, koja mi je najudaljenija i trosedanalazi se jedna  takođe velika lampa , zlatne boje, a između fotelje i dvoseda još jedan, ali sada manji stakleni stočić. Ispod svega ovoga jeste oker tepih sa raznim bordo šarama. Na desnom kraju sobe nalazi se beli kamin, a ispred njega jeste bordo mali tepih. Iznad kamina jeste zakačen veliki TV na zidu.

Okej, ja znam da su moji roditelji bili bogati, ali čak ovako luksuzno nije bilo ni kod nas. Mada, svoje kuće si ni ne sećam više.

"Mlada damo", priča mi Niall, "sada kada ste se zasenili ovim divnim prizorom," završava i stavlja ispred mene ruku, ne bih li sela na krevet. Jok, sešću na plafonu. Idiot.

Sav ovaj divan prizor, koji me je doveo do pitanja da li su moji roditelji bogati kao Harry, odnelo mi je misli u 3 lepe. Ne misli o sobama i ovoj palati, čoveče, misli o njima.

"Pa, počni već jednom, šta razvlačiš, nećeš ti biti onaj onesvešćen", govorim mu i počinjem da se smejem.

"Emily", gleda me ozbiljnim izrazom lica, ali ono kao jako ozbiljnim "usvojena si."

"HAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAH", gromoglasno počinjem da se smejem . Toliko se jako treskam da padam sa kreveta O da. Pala sam sa kreveta.

Niall mi brzo prilazi, ne bi li mi pomogao, na šta ga ja odgurujem rukom. Želim da sedim na podu, lepo mi je. Ovaj  pod imaju podno grejanje. Greju moje bolno dupe.

"Zezaš me, zar ne?", pitam ga idalje sedeći na podu, brišući suze koje je prouzrokovao smeh.

"Emily, mrtav sam ozbiljan", priča mi Niall i daje mi ruku, insistirajući da ustanem.