Lost

Otkriće

Drhtavom rukom držim hrpu papira u rukama. Ni manje ni više, držim sve moguće informacije o sebi. I mojoj mami. Mojoj biološkoj mami. Koja je bila pacijent ovde kada me je rodila. Koliko izopačen možeš da budeš od 1 do Bensonovih i da me staviš u istu ludnicu gde sam se rodila?

"Emily. Moramo da idemo. Mislim da sam čuo nešto. Uzmi te papire i daj ih meni", priča Niall jedva čujno na šta ja stojim kao zakopana u mestu.

"Emily!", povisuje sada ton na šta se ja tržem.

"Molim te, Emily, daj mi ih i idemo", priča Niall i vuče me za ruku.

"N...ne mogu", drhtavim glasom mu odgovaram.

"O, dragi bože, dođavola, Em!" , nervnozno mi odgovara i uzima gomilu papira stavljajući ih sto urednije u crnu torbu, ne bi li mu ispao neki.

"MISLIM DA JE NEKO PROVALIO, OVUDA!", čuju se ushićeni glasovi i tek sada shvatam da nismo sami.

"Ništa, moraćemo da skočimo", odgovara Niall i otvara prozor.

"N..Nial, ja ne mogu da se pomerim", odgovaram i polako osećam da me noge izdaju, na šta sledećeg trena osećam Niallove tople ruke na svojim leđima.

"Molim te, Em. Uradi to zbog Veronice. Uradi to zbog svoje majke", odgovara mi i približava mi prozoru.

Gledam kroz prozor. I nije toliko strašno. Skakala sam i sa većih visina. No, strah u mojoj glavi ovih skoro 2metara, pretvara u 22.

Čuje se kako se vrata kancelarije pored naše otvaraju.

"Dođavola, nisu ovde!", odgovara strogi muški glas.

"Sad ili nikada Em", govori Niall, na šta ja spretno stajem na dasku prozora, ne zadrmavši se.

"Vidi se da ti nije prvi put", odgovara mi na šta ja skačem.

Oke, živa sam, dobro mi je, nisam se polomila, dve ruke, dve noge, ostalo mi ne treba. Dakle sve je tu. Evo i Nialla.

"TRČI", odgovara mi dok ja tresem prašinu usput i bacam periku.

"Pf, lagano", odgovaram dok sedam u kola i čujem razne uzvike i psovke sa prozora.

"Vrlo interensanto, kako se smiriš u trenutku kada shvatiš da ti život zavisi od toga, a pre toga samo što ne umreš", odgovara mi Niall kroz smešak.

"Tek ću da umirem kad pročitam sve", odgovaram mu držeći svoj telefon pribijen uz mene.

*Posle 1h*

Ispred mene nalaze se tona i tona papira.Napravila sam dve gomile. Veronica Drake i Emily Benson. Svaku gomilu sam odvojila po godinama, ili mi se bar tako čini.  Vreme je da se bacim na posao.

Naravno, bitno je napomenuti da su Zayn i Hanna otišli još onda kad sam ušla na vrata. Niall, poražen kada ih je video, izjavio je kako ga samo boli stomak i kako mora hitno kući. Jadničko.

No, moramo se skoncentrisati sada na drugog jadnička-mene. Radi predstrastrožnosti zaključala sam ulazna i sva ostala moguća vrata kuće. Ne bih želela da mi upadne Mona ili eventualno killer clown.

Dlanovi su mi se preznojili. Uz to, osećam kako me polako ali sigurno hvata temperatura. Počinjem da drhtim, ali se otkopčavam. Istovremeno osećam i toplotu i hladnoću. Sad mi je jasno zašto sam pila one lekove. Bilo kako bilo, to sada nije glavna tema. Glavna tema je...moja..moja majka.

Otvaram prvu stranicu. Izvod iz matične knjige rođenih..

Veronica Drake. Rođena 05.05.1980. Otac Mark Drake(1955). Majka Alex Drake(1960). Okrećem sledeću stranicu. Dosije.