Lost

Ja ću ti pomoći

Pre početka ovog dela, želim da kažem da ima malo drugačijih (vulgarnijih) scena nego u prethodnim, tako da zamolila bih sve koje ne vole te scene da preskoče. Sa druge strane, ukoliko vam se dopada i ukoliko biste želeli još ovakvih kliknite vote, pa ćemo da vidimo :). Uživajte ;)

"Emily, mrzećeš me posle ovoga, ali moram da ti kažem", malo glasnije nastavlja, i podiže glavu. Verovatno me gleda u oči, ali ja ne vidim od suza. Utroba mi se prevrće.

"H..hoćeš li da kažeš već jednom?!Ne oklevaj, dovoljno..", pričam ali nemam snage da nastavim.

"Emily, DEFINITIVNO, treba da se okupaš!" , kaže mi i kreće da umire od smeha.

Ah, taj osmeh. Za sve je kriv, taj jebeni osmeh.

"Možda nikog nisam ubila do sada" , odgovaram mu dok brišem suze, "ali za sve postoji prvi put zar ne?", završavam i uzimam jastuk i gađam ga njim. Pogodila sam ga tačno u facu. Ha. Emily 1, Harry 0.

"1:0 za mene, Harry Stylesu", pričam mu dok se smejem i čekam njegov sledeći potez.

Harry sklanja jastuk sa lica i dok čekam da mi duplo jače vrati, razmišljam o nečemu. Bože, ja se prvi put iskreno smejem. Posle toliko vremena. I on ne misli da sam bolesna, jer sam do pre 2 minuta plakala (oh da, bipolarni poremećaj). Ne znam kako mu uspeva, ali neka nastavi.

Oh, šta se sada desilo. Harry me je povukao i sad sam celom svjom dužinom na krevetu pored njega.

"Devojčice" , priča mi svojim baršunastim glasom, naglašavajući svaku sledeću reč, okrećući glavu ka meni "nemaš pojma koliko samo sreće imaš što su te moja kola udarila", odgovara mi i lakim pokretom me opet povlači ka sebi, s tim što sada nisam pored njega, nego na njemu.

"A ti, nemaš pojma, kako si se zajebao", odgovaram mu gledajući ga pravo u oči. Tako su svetle.

Zar stvarno misli da sam toliko laka? Da ću pokleknuti njegovim prelepim smaragdno-zelenim očima i vrlo izraženim jamicama na obrazima. I tom divnom, blistavom osmehu zahvaljujući kome se prave te rupice. I toj nemirnoj braon čupavoj kosi, koja kao da samo čeka da svoje prste zarijem u nju. Da ću pokleknuti, tim divnim crvenkasto-rozim, punim usnama, koje kao da dozivaju moje. Oh, bože, trgni se Emily!

"Da sam ja ti sebe bih poljubio, malena", priča mi naglašavajući malena i svoje ruke obavija oko mog struka. Na sve ovo ja se ježim. Koliko me samo neko nije dodirnuo na bilo kakav način, kamoli ovaj. Željna sam. Željna sam dodira, poljupca, uživanja. A znam. Znam da mi on sve može pružiti. No, da li je vredan toga? Da li je vredan da mu pokleknem i poklonim celu sebe? Da li je vredan svega onoga što mu mogu pružiti ako mu dopustim da mi se približi. Mislim, nije kao da već nije. O dragi bože.

Sada mu je jedna ruka već u mojoj kosi, a drugu spušta niže. Spušta je niže i zaustavlja je na desnom kuku. Moje srce počinje da lumpuje. Mislim da je prešlo i 200 otkucaja u muniti. Oh bože, i 300. Koža mi se sve više i više ježi(ako je to uopste moguće). Sva moguća krv mi se sliva u obraze. Doduše, i tamo gde je mnogo niže od obraza.

"Oh", ispuštam tihi uzdah.

"Vidiš, ne poznaješ me ni 24h, a već me želiš", priča mi.

Ovo nije u redu. Postajem opčinjena njime. Opčinjena svakim njegovom rečju, svakim njegovim pokretom, svakim njegovim pogledom. Ovo je loše, previše loše.

"H..harry" , odgovaram mu jedva mucajući, dok približava moju glavu njegovoj, onom rukom koja je idalje u mojoj kosi.

Sada naše usne samo centimetar deli. Ok, ni centimetar više. Pola centimentra. 10 milimetra. Mislim da će srce da mi iskoči. Sranje. Zatvaram oči.

Mi se ljubimo.

Njegove usne, tako su mekane i nežne. Međutim, on me uopšte ne ljubi nežno. Ljubi me, kao da je gladan mene. O dragi bože, da li on mene želi? Naravno da me želi, inače, ne bih bila na njemu, zar ne?

"Prestani da razmišljaš, malena, i prati moje usne.Prepusti mi se.Ja ću ti pomoći, kako bi sve zaboravila ono ružno što ti se dešava zaboraivla", priča mi praveći pauzu ne bi li me pogledao u oči. "Hej, trgni se!", pridodaje i svojom šakom koja je do sad bila na kuku, me udara po dupetu. Ovo je zabolelo.

Opet sam se trgnula na sve ovo. Ali, i nasuprot tome, ja ga ljubim. Ljubim ga, tako da ostajem bez daha. Njegov jezik je sada u mojim usnama. Istražuje ih. Pokušavam da ih ispratim, ali do dođavola. Previše se dobro ljubi, da bih mogla. Moje ruke su u njegovoj kosi. Nemirne lokne obmotavaju mi se oko prstiju. Vuku kosu nadole, mrseći je, isto kao što i on radi sa mojom. Sada i on ispušta tihe uzdahe(mmm), pokušavajući da ih sakrije. Kako sam na njemu i kako postajem sve svesnija i svesnija toga, osećam da me u, kako da kažem donjem, kritičnom delu tela nešto propada. Oh. I nije kaiš. Svesna ovoga, sada ga još više želim.

Kao da mi čita misli, Harry sklanja obe ruke sa mesta na kojima su već bile i podiže mi ih. Naravno, moja spavaćica je već u sledećem trenutku na podu.Ne stidim ga se, iako nemam ništa ispod nje(nisam volela da nosim duboke gaće ili ti-bubregare, a brus baš nam nisu i davali u ludnici). Po prvi put osećam tako veliku želju da spavam sa nekim.

"Ej, to nije fer, ti si idalje obučen", odgovaram mu, na šta me on hvata za grudi tiho uzvraćući: "Život nije fer, devojčice, mala". "E to ćemo tek da vidimo", odgovaram, na šta mu grickam usnu školjku. "Sad si nagrabusila", priča mi u jednom dahu i menja nam pozicije. Sada je on na meni. Lakim pokretom baca svoju majicu koja se gubi negde daleko, što dalje od ovog kreveta, sobe, univerzuma.

"Samo ćeš to da skineš?", pitam ga podižući obrvu na šta mi on odgovara tako što mi jednu ruku stavlja oko vrata, a drugu na desnoj sisi. Približava svoju glavu mojoj i izaziva me svojim usnama. No, umesto da me poljubi, već sledećeg trenutka spušta se ka mojoj levoj ključnoj kosti. Prelazi preko nje svojim jezikom, nekoliko puta. Oh, to mi je najslabija tačka. Svoje noge obrgljujem oko njegovog struka, na šta kao odgovor dobijam još jače stezanje u predelu mojih i njegovih prepona. Ruke su mi svuda po njegovoj kosi, pa po leđima, lagano klizeći gore-dole kao da je to mesto stvoreno za njih. Harry svoje usne pomera sada od moje ključne kosti, nežno idući na gore. Toliko o nežnosti. Pomera ruku sa moga vrata, ne bi li je stavio na moj struk, a onu drugu sada prebacuje na moj stomak, idući sve niže. Usne zadržava na mom vratu, grickajući ga. Već posle pet sekundi ih pomera sa njega i vraća se mojim usnama.

"Emily", priča mi, pripremajući me za šta sledi: "nadam se da si spremna da ga osetiš u sebi. Ne brini se, ako nisi, pripremiću te već sada", pridodaje i gricka me za usnu školjku. Sada je onom rukom sa stomaka, spustio polako svoje trenerke, sa sve trenerkama i bokserice, i lagano ih spustio dole.

Oh, tako je tvrd. I dugačak. I pomalo vlažan.

"Jesi li spremna" , nežno me pita, šapućući mi na uvo i onom rukom koja je na kuku do sada bila, otvara fioku do kreveta uzimajući srebrnu kesicu.

"Zaštita na prvom mestu", odgovaram mu, smešeći mu se, dok mu stavljam obe ruke na njegove obraze. Spušta pogled na moju desnu ruku i nežno je ljubi.

"Sad ili nikad, malena", odgovara mi i polako sklanja ruke sa njega, vraćajući ih obe oko mog vrata. "Izvini ako te boli", priča mi na šta se ja samo smešim.

Oh, sada je u meni. Ne boli me, kao što pretpostavljate nisam nevina. Previše nežno i lagano to radi. Ruke mi čak ni ne stežu vrat.

"Amateru", pričam mu.

"Sad si gotova", odgovara me stežući mi sada već jače vrat. Sada ubrzava. Sve brže i brže ulazi i izlazi iz mene. Javlja se slatka bol. Tako slatka, tako divna. Sada polako i uvrće svojim kukovia, sve vreme me držaći me idalje vrat. Njegovom mračnom sobom odzvanjaju samo slatki uzdasi i uzvici uživanja.

***

Ukoliko ste pročitli znam da se zbunjeni i da vam ništa nije jasno, ali u sledećem će vam se sve razjasniti, tako da ne brinite. Kisses