Lost

Plan

Moram vam priznati nešto. Poslednjih nedelju dana od kako sam saznala pregršt stvari o mojim roditeljima, ili tačnije rečeno o mojoj majici su protekli ama baš nikako. Ukratko, napravila sam rezime svega.

Uglavnom, moja majka je Veronica Drake,ćerka Alex i Marka Drake. Imala je jako problematično detinjstvo(pitam se od kog sam to nasledila), i bila je sklona tučama, alkoholu, krađama, kad kad i drogi. Vrhunac njenog problematičnog detinjstva predstavljala je njena trudnoća u svojoj 18godini sa mojim ocem Tomasom Hardingom. Kada su saznali da je treći mesec trudnoće, želeli su da se venčaju i pobegnu što dalje od svih problema, ne bi li mi pružili šansu za boljim životom. Međutim, ona je vozila pod dejstvom alkohola (skoro neke zanemarljive količine) i kako je put bio klizav, a ona psihički neuravnotežena(smatra se da je pre incidenta izbila svađa, mada Veronica to nikada nije potrvrdila) sletela je sa puta i udarila u drvo. Nažalost, Tomas je poginuo na licu mesta, dok je ona istog trenutka, premeštena u ludnicu,u kojoj sam, igrom slučaja ili ipak ne i ja boravila prethodne četiri godine. Nakon 6 meseci, ona se porodila i odmah su me po rođenju predali Bensonovima. Kada se to desilo, nakon 5 dana od mog rođenja pobegla je iz ludnice, počela da živi kao beskućnik, te se svakodnevno opijala. Posle 15 dana, upala je u alkoholnu komu, gde se borila za život čitavih 10 dana, međutim poklekla je i umrla.

Mislim da nakon svega ovoga bi i vama bilo potrebno ispiranje mozga, a kamoli meni. Možda bi i najbolje bilo da se vratim u ludnicu, šta mislite o tome?

"Malena, o čemu razmišljaš?", priča mi Harryjev baršunast glas.

O da, Harry. Kako da zaboravim na njega. Može se reći da je on sada postao moj jedini bejbisiter. Nije napuštao kuću poslednjih nedelju dana, kao i ja. Izgovor za to mu je da se plaši sledećeg Moninog poteza i da me ne sme ostavljati samu. Sa druge strane, kada smo kod Mone, da raskinuli su. Jasno je naglasila da iako je sa njim završila, sa mnom je tek počela. Ali, to me nimalo ne plaši. Kao da može biti gore od ovoga.

Što se Harryjevog i mog odnosa tiče, mislim o tome kako bi moglo biti i mnogo bolje. Jednostavno, ponaša se prema meni kao prema sestri, a meni to na neki način smeta. Želela bih da budemo mnogo više od jednog zagrljaja i poljupca, kao one noći u bazenu, ali to nije samo moja odluka, zar ne? Možda je jednostavno navikao na lake žene. Očigledno, njemu je ono bila samo kombinacija, a meni je bilo sve sem toga.

"Emily, alooooooha", priča ushićeno i i gađe me jastukom sa njegovog kreveta.

"Iskreno, ni o čemu", odgovaram mu jednoličnim tonom.

"Lažeš", odgovara mi i opet me gađa drugim jastukom.

Eh, kada bi se sad ostvario onaj moj san bila bih najsrećnija osoba na svetu. Ali, imao je dosta sličnih prilika i nije ih iskoristio, niti sam ja želela da prenagljujem tako da smo sada ostali na ovim "prijateljskim" odnosima. Jebiga.

"Kuc, kuc", priča poznat promukao glas i otvara vrata Harryjeve sobe.

Oh, Louis.

"Harry", nakašljava se, "izvini ako te prekidam, ali hitno je. Naš plan..pa ne ide baš po planu", priča i sleže ramenima.

Plan, kakav plan?

Harryjevo lice se opet smrknulo. Ni ne planiram da pitam kakav plan. Ni ne planiram da dišem kad se desi ovakva njegova promena raspoloženja. Nekoliko puta sam se posekla na nju, sad neću. Sad sam bar pametnija. Ili se nadam da sam pametnija.

"Znači tako", govori mu Harry i ustaje sa kreveta. Prekrštava ruke i tek spazim kako nosi vrlo interensantne prestene danas. Imaju njegove inicijake H S.

"Potreban si nam. Znaš već gde", odgovara Louis i pokazuje mu glavom ka vratima, ne bi li izašli iz sobe.

Istog trenutka Harry odlazi sa njim.

Previše sam umorna da bi mi mozak razmišljao. Istrošio se od prethodnog razmišljanja. Zapravo, istopio se. O kakvom mozgu uopšte pričam?Sad sam se skroz ispružila na krevet i vrpoljim se,  ne bih li ubila istovremenu nervozu i dosadu.

"Emily. Moram da idem", kaže mi Harry krajnje ozbiljnim tonom.

"A ko će onda da me bejbisituje?", kažem i napravim tužnu facu i okrenem se još jednom i pogodite šta- već sam na podu.

"O bože. Jesi li dobro?", prilazi mi Harry i daje mi ruku kako bi mi pomogao da ustanem.

Iskreno, ništa me ne boli. Rekla sam. Mozak mi je odumreo kao i njegovi centri za bol. Očigledno.

"O da, jesam", pričam vrlo kreštavo i ustajem sa mekane staze,  hvatajući Harryjevu ruku. Ledene su. Sada, kada sam ustala jasnije mu vidim lik. Definitivno, ne sluti na dobro, ali moraću da ga pitam o čemu je reč, inače ću poludeti ovako.

"Emily. Znam da je previše rizično, ali moram te zamoliti za jednu uslugu", gleda me pravo u oči dok izgovara ovo, na šta osećam kako se cela ježim.

Juhuuuuuuuuu, izgleda da sam i ja deo plana.

"Koju Harry?" , pričam i shvatam da ga idalje držim za ruku. Pusti je, budalo.

"Emily. Tvoji roditelji. Ovaj ne roditelji. Bensonovi", kaže i pušta mi ruku.

"Š..šta sa njima Harry?", mucajući pričam. Iskreno da, ne volim ih, posle svega onoga. Ali brinuli su se o meni, koliko toliko sve ove godine, iako sam bila prava noćna mora. I jeste da su me ostavili u ludnicu i nikada se nisu vratili po mene, ali bolje ludnica, nego ulica, zar ne?

"Emily, znaju da si ovde", odgovara u jednom dahu i približava se zidu. Imam osećaj da će da ga udari.

"Ne, Harry!", vrisnem istog trena, ali prekasno. Već je svom snagom udario rukom u zid. Zidu, nije ništa. Ali njegovoj ruci. Već vidim kapljice krvi kako se slivaju.

Louis uleće istog trena u sobu.

"Šta, kog đavola?", priča i već stoji pored Harryja.

"Kako si mogla da odbiješ, jebneno?" , priča Louis prekornim tonom.

"Š..šta da odbijem?", gledam dok mi oči suze, posmatrajući Harryjevu bolnu ruku.

"Louis..ona..ne zna", tiho priča Harry pognute glave.

"Emily, moraš da kreneš sa nama", odgovara Louis gledajući me pravo u oči.

"Gde?", pričam i prilazim polako Harryju, ne bih li videla izbliza šta je uradio sa rukom.

"Kući", odgovara Harry podižući glavu.