Lost

Konačno smo srećni!

"Š..šta se dešava", priča Ianov glas koji prekida ovaj božanstveni trenutak.

Istog trenutka se Harry i ja osmehujemo. Harry , doduše, mnogo lepše nego ja, istini za volju..te rupice..

"Pa..bar nismo mi sada", odgovara mi, ljubeći me u čelo, dok ja lagano šutiram Iana, ne bi li opet ostao bez svesti.

"Moramo ga odvesti do bolnice", ozbiljno kažem, na šta on ćutke klima glavom.

*

Nakon sat vremena smeštanja Iana u bolnicu, koji je dobio, izgleda malo teži oblik potresa mozga, izgubljenog u vremenu i prostoru, ostavili smo ga doktorskim rukama da se pobrinu za njega. Usput smo obavestili njegovu ženu gde se nalazi, na šta se ona zaprepastila rekavši: "Pa, otišao je samo do prodavnice!" Wow. Izgleda da nije primetila da je ta prodavnica nešto poduže udaljena, sudeći da je došao od Mančestera do Londona, ali s kim si takav si. Bila sam ljubazna i platila im i karte za najskoriji let kako bi došli po njega, ne bih li mogla mirno da spavam noću, ne razmišljajući o sumanutom Ianu sa protresenim mozgom kako mi kucka na prozor..

"Šta si se zamislila, Em?" , pita me Harry dok pešaka idemo najbližim putem do moje kuće. Već je jedan iza ponoći, a kako je njegov automobil završio majstora, a Ianov smo ostavili ispred bolnice, odlučili smo da bi najbolje bilo da prošetamo. Zapravo, Harry je odlučio. Ja sam, razume se, htela taksijem, ali on je pobedio zahvaljujući svojim isklesanim rupicama koje mu se uslikavaju svaki mogući put kad ga pogledam. I nakon svega i dalje ima moć nada mnom.

"Ma..ništa", pričam promuklo nakašljavajući se na šta on istog trenutka skida svoj kaput.

"Mora da ti je hladno! Evo izvoli", džentlmesnki priča i obgrljuje me svojim kaputom na šta ja osećam žmarce, a nakon toga se gubim u mirisu tropskog voća. 

"Hvala..ali ti ćeš se smrznuti! Uostalom, ovo ti je jadan trik ako želiš nešto više da postigneš", malo otučeno uzvraćam i vidim kako mi se raspoloženje odjednom promenilo. 

Zašto, Emily? Zašto ne možeš samo uživati u ovom trenutku dok se gušiš u mirisu ananasa i nara, dok Harry šeta pored tebe? Zar je toliko teško ? Zar ovo nije sve što si ikada želela? Da te dečko isprati do kuće i da te ogrne, kako ne bi nazebla? Ali on nije dečko..on je Harry Styles. On je svačiji, samo ne moj. ZAJEBI GLASIĆU!

"Em, čuješ li me?!", Harry povisuje ton na šta se ja istog trenutka zakopavam u mestu. Harry zastaje korak ispred mene, leđima okrenut.

"Ma, šta je sad, dođavola bilo?!" , iznervirano kaže, a ja ga već sledećeg trenutka povlačim za ruku i obgrljujem ga onoliko koliko moje malene ruke to omogućavaju. Osećam svaki otkucaj njegovog srca, dok mu se grudni koš ritmično spušta i podiže. Iznerviran je, i ako je, ima razlog. Ali neću dozvoliti da to potraje.

"Šta je sa tobom, malena?", tiho me pita sladunjavim glasom mrseći mi pramene kose. Osećam njegove ruke kako me krhko grle, kao da ću se svakog trenutka raspasti na komadiće. 

Osećam se tako sigurno. Osećam se kao da je on taj pravi, da je on meni sudbinom dat. Možda sam i otrcana. Možda i sudbina ne postoji. Ali, ako ne postoji zašto onda grlim njega i imam osećaj kao da sam kod kuće? Ako nije sudbina, šta je onda?

"S..amo.. samo mi je drago što si tu", još tiše uzvraćam i osećam kako mi se suze slivaju niz lice. Pokušavam da sakrijem *šmrc šmrc* ali mi ne ide baš najbolje. Upsić. Ode Harryjev kaput od ko zna koliko dolara.

"Ti, ludice!", priča i osećam kako me vrti u vazduhu. 

Konačno smo srećni. Konačno letim!

Posle jednog minuta me spušta, na šta ga ja stidljivo posmatram, spuštajući glavu. On, mi je svojim kažiprstom podiže bradu njegove mekane usne se spuštaju na moje čelo.

"Obećavam da te ovoga puta neću izgubiti", priča mi, a ja osećam neizmerni nalet topline i ljubavi u tom trenutku. Sve je kao na filmu. Kaput, povetarac koji nam mrsi nemirne pramenove kose izletele iz punđe, on, ja. Ili mi? Da li smo sada mi?

"Bolje bi ti bilo da ispuniš to!", sa osmehom odgovaram i vučem ga jako za ruku, jer ako ovako nastavimo neću se skoro ni vratiti. Mada i ne želim. Pronašla sam svoju kuću. Ne treba mi druga.

*

"Hoćeš da mi kažeš da si zapravo sve vreme sama ovde i da nisi htela ni da mi spomeneš da ne treba da žurimo? ", priča mi sa razgoračenim očima proleća dok otvaram vrata kuće.

"Pa? Nisi pitao?" , upitno mu uzvraćam, paleći svetlo i već sledećeg trenutka sam u Harryjevom naručju. 

"Sada ćeš mi i platiti zbog toga!", priča smejući se zvonkim glasom dok ga ja obgrljujem nogama. Sva osećanja i požude koje su one večeri potonule na dnu Harryjevog bazena, kao da opet isplivavaju na površinu. 

Dok me nosi stepenicama do vrata moje sobe, osećam toliku napetost u celom mojem biću, da me je prosto strah da se ne onesvestim. Sami na svetu. Harry i ja. Nešto što sam priželjkivala od onog buđenja u njegovom krevetu.

Polako otvara vrata, ne paleći svetlo i nežno me spušta na krevet. Dok ubrzano dišem, plašim se kako će možda svi mogući leptirići u mom stomaku izaći i preplaviti Harryja. Ne znam ni sama da li ga oni više žele ili ja.

Spušta svoje usne na moje, nežno ih ljubeći. Povlačim se nešto malo nazad na krevetu, a on prateći moje pokrete, leži preko mene. Obe ruke mi stavlja iznad sebe, držeći ih čvrsto jednom, dok drugom otkopčava moju jaknicu. Na svaki njegov pokret drhtim, na svaki njegov pogled se ježim, a na svaki poljubac poželim da poletim.

"Polako, malena, nismo ni počeli", priča ljubeći mi vrat. Samo ne vrat. Osećam jezu kako mi obuzima telo, od vrata, pa sve do stopala, ne ostavljaju mesta koje nije obuhvaćeno njome. Njegov jezik i zubi naizmenično se menjaju na vratu, pišući najlepše stihove povezanosti, želje, možda čak i ljubavi. 

Kako mi baca jaknu sa strane, oslobodivši mi obe ruke, iskorišćavam priliku i spuštam ih na njegova isklesana ramena, skidajući njegovu majicu dole. Njegove tetovaže, veliki leptir i dve ptice, kao i grančice kod V linije, mesečina obasjava, a ja kao i uvek ostajem bez daha nakon pogleda na njih. Prelazeći rukom preko prvo ptica, leptira, pa sve do V linije grebuckam ga i otkopčavam njegov kožni kaiš.

"Zar ti se toliko žuri?", priča mi, dok pomalo smotano spušta svoje pantalone do poda, na šta se ja smeškam. Ko zna koja sam mu po redu, a on ih ovako smotano skida? Možda je čoveka uhvatila trema? Ko zna, možda si i ti njemu prva? Pokušavam da obuzdam glasan smeh, na šta me smiruju njegove ruke koje spuštaju moje helanke na dole. 

Opet se gubim u nekom našem, dalekom, najudaljenijem svetu i zatvaram oči. Osećam kako mi isto tako i klize gaće na dole, dok mi on nežno ljubi svaki deo tela, spuštajući ih zubima. 

"H..arr.y" , tiho mucam na šta mi on odgovara: "Ma ne brini se ništa. I ti si meni prva!", sarkastičnim tonom, na šta mi dođe da ga šutnem, ali suzdržavam se svim silama.

"Kako da ne", sa osmehom odgovaram i puštam sebi da se zauvek izgubim u neku novu dimenziju, mrseći Harryjevu neumornu kosu.

***
Hej, dragi moji, evo i novog nastavka. Može se reći da mi je ovaj jedan od omiljenih do sada. 😊
Do kraja nedelje potrudiću se da izbacim novi. Hvala vam na svemu.
Kisses❤