Lost

Nikada je neću pronaći

*Harry P.O.V.*

Koj đavo se upravo desilo? Zašto me je Emily polila kafom? I još važnije, ko je onaj žgoljavi plavooki pored nje? Već je našla novog? Pa je želela da se pohvali. Mora da je to. Ali...ne. To mi ne liči na nju. Delovala je uznemireno. Mada kada ona tako ne deluje? Ali.. šta mi je rekla onog trenutka kada mi je podigla telefon? Zašto, kog đavola ne umem da čitam sa usana? Odlepiću. Moram da odlučim šta ću. Emily ili sastanak sa Louisom, Liamom i Zaynom koji se povrh svega ovih dana ponašaju čudnije nego ikada pre. Niall je negde ispario. Hanna takođe. Ne znam o čemu se radi, ali ne sluti na dobro. Ramišljaj Harry, već je u kolima! Jebeš sve, naravno da ću Emily izabrati. Naravno. Uvek je mene birala, pa zašto ja jednom ne bih nju? Pored toga, uveriću se da li joj je stvarno novi dečko ili nešto manje. Delovao je nasilno. Mada, ko zna, Emily se možda i pali na to?

Otvaram vrata svog automobila, i već sam u  četvrot brzini, dok jasno gledam crni džip u kome je Emily, kako juri  krcatim ulicama Londona. Pobogu, zgaziće nekog. Gde toliko žure? Šta se dešava? 

Vozim već pola sata, vidno zaostajući  ali moram tako, jer inače bi me opazio. Po putu na kom smo, rekao bih da idu do Eping šume. Šta će uopšte tamo? Neće valjda da se.. O Bože Harry, o čemu ti misliš? Ona i on... Ne, ne, ne! Prosto ne ide! Uostlaom, i da urade to. Nije moja stvar. Odrasla je žena. Ali, Emily je tako nežna. Ne. Ona nikada ne bi pristala na to. Pogotovo ne sa njim. U kolima. U šumi.

Čujem štucanje motora, a već sledećeg trenutka mi se motor gasi. Šta, koj đavo?! Pa sinoć sam mu napuni rezervoar? Šta se dešava ovo? Pokušavam da opet upalim motor, ali neće. Jebeno neće. Šta sada da radim?

*Emily P.O.V.*

"Iane, gde idemo?", pitam zainteresovanim tonom, praveći se da ne znam. Ali, nažalost, vrlo dobro znam.

"Kako to ne znaš, malena?", odgovara mi mekanim tonom, i opet stavlja svoju ruku na moju butinu. O, da. Ima fetiš na butine, dobro ste primetili. Nije problem u tome. Problem je što mu ona klizi, sve niže i niže, a meni se od same pomisli na to povraća.No, moram izgledati kao da mi prija, kako bi moj plan uspeo. 

"Oh, samo sam proveravala da li ti znaš", kažem sladunjavim tonom i stavljam svoju ruku preko njegove, vukući je sve niže i niže. Fuj, povratiću.

"Zar si toliko nestrpljiva, malena?", pita me, na šta mu ja namigujem, a sledećeg trenutka svoju drugu ruku mu stavljam na obraz.

"Znaš da prosto volim nolstalgiju", pričam mu nežnim tonom, "volim što me vodiš tamo gde si mi prvi put izjavio ljubav", tiho šapućem i približavam svoju glavu njegovoj, ne bih li ga ugrizla za uvo.

"Eping šumo, evo nas!", priča melodičnim glasom, dok jurca uskim zemljanim putem pored tek pozelenelih pašnjaka za stoku i njiva, koji su jasno ograničeni ogradom.  Otvaram prozor, dok nas čist vazduh prepravljuje, kao i melodičan cvrkut ptica, zajedno sa ponekim "mu" krava. Sda je već šest sati, i polako se smrkava, ali ne previše. Smeškam se Ianu, a zatim bacam pogled na retrovizor i duboko se razočaravam kad vidim da Harryjeva crna kola nisu iza nas. Dođavola. Sad ću morati sve sama. 

Zašto li sam se uopšte uzdala u njega, nakon svega? Verovatno misli kako ga samo želim napraviti ljubomornim, pa sam zbog toga prosula kafu po njemu. Dođavola, Em, zašto si toliko glupa? Zašto si pomislila da se promenio? Sad uživaj u najružnijoj večeri života sa Ianom jer Harryja nema da te spase. Na sve ove ružne mislim, samo odmahnjujem nemo glavom, na šta shvatam da me Ian posmatra.

"Šta te muči, malena", gleda me izvijajući obrve.

"Znaš...samo...nisam ni sa kim spavala od našeg prvog puta..i", pričam sramežljivo, dok se sa gađenjem sada i toga prisećam. Ne može se čan ni reći da je bio prvi put! Prilično sam sigurna. Kada je prvi put ima krvi, zar ne? 

"Prosto sam znao. Znao sam da me nikad nisi prebolela i da se čuvaš za mene. Tako mi je drago što sam zajebao i ženu i decu, ostavivši ih u Dablin i došao ovde kod tebe u London!", priča najsrećnijim mogućim glasom na šta ja ostajem zgranuta.

Ženu? Decu?! Sada mi se još više zgadio ako je to moguće. Tako je odvratan, tako gadan, tako gnusan. Hajde, Em. Ponašaj se kao da te je briga. 

"Znaš kako kažu..ljubavnica se voli više od žene", pričam veselim tonom i namigujem mu, na šta dobijem čvrst stisak butine kao potrvdan odgovor.

Posle nekoliko  minuta, Ian zaustavlja svoj automobil ispred uske strme takođe zemljane staze, na šta moje telo prolazi nenormalna jeza.  Znam. Ova staza vodi do prekasnog jezera punog prekrasnim odvratnim gnjucavim žabama  koje nisu prinčevi  Ali pre jezera. Pre jezera nas čeka  još prekrasnija, gusta, divlja šuma, prepuna različitih bića koja samo čekaju da izađu ispred mene i da me prestave. Prepuna sitnih grančica na koju uvek kada nagazim, poskočim kao da me struja lupnula. I ono najgore- prepuna užasnih paukovih mreži i samih pauka od kojih padam u nesvest. Kao što vidite, nisam neki ljubitelj prirode

"Pa, hoćemo li kao pre mnogo godina, draga?", priča svojim melodičnim, ali meni vrlo odvratnim glasom dok mi otvara vrata automobila.

"Naravno, dragi", pričam gutajući knedlu i hvatam ga za ruku koju je upravo ispružio. Moja ledena, prebledela šaka je sada u njegovim veliki, toplim rukama.

"O, pa ti si se sledenila, malena! Mora da od treme!", govori i već sledećeg trenutka osećam kako mi uzima šaku stavljajući je na šlic njegovih pantalona. Bacam pogled na dole, i vidim da  ne želi samo Ian da me skine.

"Ne budi smešan, Iane", odgovaram sa najiskrenijim mogućim smeškom, pomerajući ruku istog trena, "tradicija je tradicija!", pričam i krećem drhtavim nogama ka napred, na šta osećam njegov jak udarac po dupetu.  Odseći ću mu šaku, svega mi!

*Harry P.O.V.*

"Hvala, hvala vam dobri čoveče, što ste me dovezli do ovuda!" , pričam dok mašem usplahireno osedom  dobrodušnom crnookom čičici po imenu Jack, koji me je svojim kamionom, gde su nažalost i krave bile, dovezao. Sreća pa nisam bio pored njih, ali taj smrad! O Bože, taj smrad ! Čak sam umalo zbog njega i zaboravio zašto sam ovde.

"Vidimo se, Harolde, pozdravi onu tvoju malu seljančicu zbog koje si ovde došao!", priča mi dobronamerno i produžava pravo dok krave idalje muku..

Sledećeg trenutka već koračam nepoznatom stazom, dok se Sunce  gubi među visokim tamnozelenim krošnjama zimzelenog stabla. Visoki borovi, jelke i četinari me okružuju.  Gazim gnjecavom zemljištem, dok grančice puckaju oko mene. Okružuju me tone i tone tamnozelenog žbunja, koji sve brže i brže gube svoju boju i postaju crni. Crni kao noć koja upravo pada. Moram požuriti. Međutim, kao da se vratim u krug! Svako stablo mi je jedno nalik drugom, svaki žbun mi je identičan. Nikada je neću pronaći..

Emily! Emily! Ovde si zbog nje. Hajde, Harry, razmišljaj. Da želiš da to uradiš sa devojkom, hm gde bi je odveo? Ovo je velika šuma, puna svega i svačega! Ali. Ali ima jezerce, koliko se sećam! Još samo da uključim google mapu..Sranje.. U potpunosti sam zaboravio da mi je nakvašen telefon crkao. Pa logično da jeste. Zato si se i vozio u kamionu sa kravama.

Čujem prodoran ženski vrisak. Sve dlake na koži mi se ježi, od same pomisli da je to Emilyin. Ali jeste. To je ona. Ko zna šta joj radi onaj gad sad. Kako li sam mogao da pomislim da želi da me napravi ljubomornim. Odakle je došao?  Pravo? Biće da je pravo. 

"JEBEM TI..." , čujem opet njen užasnut glas i već sledećeg trenutka trčim, ne bih li je što pre pronašao.