Lost

Povratak

"Niall, ne mogu tek tako ušetati u ludnicu sa perikom na glavi i da me niko ne prepozna", pričam mu besno, dok se vozimo ko zna kojom brzinom. Brzina svetlosti bi bila odgovarajuća kad bismo poredeli.

"O, da, veruj mi možeš. I onako ćemo da provalimo", odgovara mi i namiguje, pogledavši me.

"Pazi na put, debilu", odgovaram mu i on laganim pokretom pomera volan ne bi li smo se zakucali u kola koja su se zastavila na putu. "Čekaj kako misliš, da provalimo?"

"Videćeš", tajanstveno odgovara vidno ignorisajući moju radoznalost.

*Pre 12h*

"Ne, Niall, neću da se vratim tamo", ljutito odgovaram i bacam jastuk na njega na kom sam do malopre spavala.

"Emily, moraš", odgovara mi i hvata isti, stavljajući ga na krevet.

"NIŠTA SE U ŽIVOTU NE MORA, NIALL", odgovaram mu gotovo urlajući na njega.

"Emily, zar ne razumeš?", priča mi i gleda moljakavim pogledom.

"Da, da, razumem. Vrlo dobro znam da su umalo bili ukradeni moji papiri, ali pogodi šta-nisu. I da. Vrlo dobro znam da će da me ubije psihotična Harryjeva kučkica. I vrlo dobro znam da će javiti mojim nazovim roditeljima gde sam i sa kim sam", odgovaram urlajući sada.

"Pa, šta ti nije jasno onda?", odgovara mi vidno iznerviran.

"ZAŠTO MORAM DA SE VRATIM? DA BI ME OPET SMESTILI U LUDAČKU KOŠULJU I DA BIH TRUNULA TAMO..", pričam, dok mi suze kreću na oči.

"Šš, Emily smiri se", odgovara mi Niall prilazeći mi što bliže.

"Niall, pomeri se, jer tako mi svega na ovom svetu zažalićeš što si me upoznao", govorim pretećim tonom.

"A, odakle tebi sve na svetu?", odgovara mi dobro poznat meni iritantan glas. Zayn.

Okrećem se istog trenutka, ne bih li mu obrusila nešto. No, dekoncentriše me pojava koja se nalazi iza njega. Pojava zvana Harry.

"Niall, ako je rekla da ne želi da ide, ostavi je", odgovara oštrim tonom i prilazi mi sve bliže i bliže.

Oh. Prisećam se njegovog izraza lica od sinoć. Kada sam završila "Za Elizu", ćutke me je posmatrao. Oči su mu delovale jako tužno, no ni reč nije progovorio. Kada sam htela da ga upitam da li je okej, već je sledećeg trenutka stajao na vratima i rekao mi da bi najbolje bilo tu da prespavam. Otišao je bez ijedne reči. Ne pomenuvši ni bazen, niti bilo šta slično.

"Dobro", odgovara odsečno Niall. Okrećem se ka njemu i vidim mu izraz lica, koji nije teško protumačiti. Jako je ljut. Gotovo je pocrveneo. "Idem", dodaje i odlazi ka vratima, ne bi li ih zalupio posle pola minuta.

"Šta mu je više?", priča Zayn i upućuje upitan pogled Harryju koji stoji sada na korak od mene i gleda me svojim divnim zelenim očima. Prelepo mu se slažu uz ono što je danas obukao. Maslinastu majicu i crne uske farmerice. Na glavi ima istu takvu zelenu bandanu.

"Hm, ne znam, imam trenutno pametnija posla", mrmlja i prilazi mi za taj jedan korak, na šta osećam blago crvenilo.
Oh, konačno će da me poljubi! Znala sam. Samo je trebalo da "svari" ono što nam se sinoć desilo, i sad je shvatio da me voli! Juhuu!

"Vidimo se, Em", odgovara mi i prolazi pored mene, na šta meni ostaju širom otvorena usta.

"Au", odgovara Zayn i počinje prigušeno da se smeje.

"O, začepi, već jednom", odgovaram mu i streljam ga pogledom.

"Da si meni svirala "Za Elizu" , ne bih bio takav", odgovara mi sa namigom.