Lost

Opasan

"I eto zašto više nikada ne smeš biti u bilo kakvom kontaktu sa tim čovekom", majčinskim tonom priča Anne izmoždenog lica. Posmatram je bledo. Pokušavam da stvarim sve što sam čula. AccorHotels? TAKU? Harry sa bandom koji je.. ma ne. 

"Odakle tebi sve ovo?" ,jedva izgovaram i zarivam glavu u šake. Nemoguće. Nemoguće da je to Harry. Jednostavno, ne. 

"Iz vrlo pouzdanih izvora" , priča znatno smireno sležući ramenima. Pomeram šake sa lice i zagledavam se u Anneno. Odlučno mi uzvraća svojim plavim očima. Imam osećaj kao da posmatram najveće dubine sveta u njima. Ko zna šta su one sve videle. Ko zna koliko tajni dubokog okeana skrivaju.

"A zašto za ovo nisam saznala ranije?", pomalo ljutito pitam spuštajući pogled. Dođavola, nekad me stvarno uplaši njima.

"Zato što sam ja saznala pre par časa. Upravo sam zbog toga i bila odsutna
Ne igraj se našim životima" , oštro odgovara naglašavajući   "našim",dok  osećam i dalje kako me intezivno gleda.

"Možeš li da izađeš?", uljudno pitam, "potrebno mi je vremena da..da svarim sve ovo."

"Naravno, Emily. Uzmi koliko god ti je potrebno", brižno odgovara hvatajući me za rame, "biću u spavaćoj sobi ako ti zatreba bilo šta", priča i već sledećeg trenutka zatvara vrata.

"Hvala..mama", tužno odgovaram zagnjurujući glavu u posteljinu, koju smo Harry i ja gužvali pre nešto manje od 6h. Dođavola, Harry, zašto je kod tebe sve uvek komplikovano?

"I ne radi ništa impulsivno!" čujem je kako dovikuje udaljavajući se, "strpljen, spašen!"

Naravno da neću. No, da li ima skrivenog pištolja u ovoj kući? A ako ima, gde? Razmišljam sama i odlučno ustajem, krećući da okrenem celu kuću naglavačke za njim. Samo li ga pronađem, nadrljao je.

*Harry P.O.V.*

"Harry, kako ne shvataš, ovo je otišlo predaleko!", ljutito urla Zayn na mene šutirajući nedužnu vazu u hodniku pored ulaznih vrata, koja je koštala dobrih 500 dolara. Šta ću, volim antikvivete. Pogotovo one iz vremena Maje. Doduše, ne sećam se da li je ukradena ili..

"HARRY, DA LI ME UOPŠTE ČUJES?!" ,priča još glasnije sada i vraća me u stvarnost. Da, definitivno su je ukrali iz nekog muzeja..

"Oh..da. Ponovi još jednom, nisam najbolje razumeo", pričam sležući ramenima, lako se osmehnuvši, nadajući se da će upaliti. Ali Zayn nije peder.

"To je to, ubiću ga!", viče i vadi crni izlizani pištolj, dugu devetku, iz džepa. Zayn nikada nije bio nervozniji, ovo ne liči na njega. 

"Polako, polako, Zayn!", pričam mu šireći ruke i podižući dlanove.

"Ovaj put te ni Emily neće spasiti!" , priča ljutito  i pritiska okidač pištolja na šta ja ustuknjujem. Nikada ozbiljniji nije bio, a ja nikada odlučniji da zauvek završim sa TAKU.

"Dosta, Zayn!", promuklim glasom govori Louis i istog trenutka mu otima pištolj iz ruke. Nikada usporeniji, Zaynu to promaknjuje i on ostaje praznih ruku, dok Louis zadovoljno vrti okidač, ali već sledećeg ga stavlja u svoj džep.

"Pobogu, Louis, zašto ga braniš?!" , iznervirano priča Liam prekrštajući ruke.

"Imao si skoro godinu dana! Harry, ako je nisi..., izbezumljeno priča Zayn vrteći se po hodniku. 

"Zar nije dovoljno što je Wren u zatvoru?", iznervirano ga prekidam, prolazeći rukama kroz kosu.

Dođavola. Zašto sam morao da se uplićem u ovakve stvari? Zašto mi je ovo bilo potrebno? Zašto mi je bio potreban TAKU? 

"Ne. Sećaš se. Najmanje 2 od 3 člana porodice Benson. Tako je zatražio direktor AccorHotelsa", nervozno priča Liam.

"Da, upravo tako!", opet viče Zayn.

"Wren je u zatvoru tako da ne možemo njemu ništa. Moraćeš da ubiješ ili Anne ili Emily. U najgorem slučaju obe. Moramo im srušiti hotelsku kompaniju", mirnim tonom odgovara Louis, na šta se ja trzam.

Emily? Da ubijem Emily? Nakon svega što je prošla zbog mene i TAKU-a. Što je prošla pakao zahvaljujući Niallu, a nakon toga još jedan pakao zahvaljujući metku i meni.

"Dođavola, trebala je da umre!" , viče Zayn, na šta ja gubim razum. Već sledećeg trenutka, moja ruka je na Zaynom vratu, pribijajući ga uza zid. Moja šaka, ne slušajući ni mene, ni moje misli, kao da ga sama od sebe steže, dok Zayn nešto mrmlja, jedva dišući. 

Četiri ruke me vuku za leđa, sklanjajući me od njega. Sve je takoudaljeno i ništa ih ne čujem. Čujem samo moje brze otkucaje srca, ubrzano disanje i osećam kako mi se znoj sliva sa čela. Dođavola, mrzim svoje napade besa. Zato sam i bio dobrodošao u ovaj TAKU. Zato što mogu ubiti, samo li me iznervira nekada čak i najmanja sitnica, ne trepnuvši okom. To nazivaju afektom, a nakon mog afekta dolazi mnoge stvari zbog kojih se kajem.

"Zayne, ne smeš provocirati, Harryja!, prekorno odgovara Louis.

"A ti se ,Harry,  ne smeš toliko da gubiš razum!" , još prekornije dodaje Liam.

"GUBITE SE!", oštro im vičem i vidim kako svi ustuknjuju. Znaju da sam opasan, znaju da mogu svašta da uradim, nažalost bez kontrole. Ne žele da mi se suprotstave. Znaju, neće se lepo završiti.

Dok pokuljeno izlaze kroz vrata, gledam Nialla koji se nećka. Želim da mu odgovorim: "I ti", ali nešto me sprečava. Znam da je drugačiji od svih. Znam koliko se kaje zbog onoga što je priredio Emily sa Ianom na krovu zgrade, i znam da je na mojoj strani. Znam da ne želi da joj nanese nikakvo zlo. Ni njoj ni Anne. 

"Ti ostani, Niall", pokušavam smireno da kažem na šta mi on klima glavom.

"Smiri se. Čućemo se večeras", priča Louis, zatvarajući vrata.

"Da. Smiriću se. Pogotovo zato što imam naređenje tamo nekog lika da ubijem Bensonove. Emily čak  nije jedna od njih!", pričam Niallu besno dok koračamo ka dnevnoj sobi.

"Harry, mislim da su svesni toga da nećeš da je ubiješ, isto koliko i ja. Ne želim ni ja ništa loše da joj se desi. Dosta je patila zbog mene", odgova Niall vidno zabrinut. Stegao je svoje usne, nebo plave oči kao da su mu pune suza. Cakle se. Skrštenih šaku ide gore dole po sobi, dok se ja sručujem u krevet.

"Znam šta ćemo da uradimo. Imam plan", odgovara posle nekoliko minuta na šta ja podižem umorno glavu.

"Nadam se da je dobar, računam na tebe", pričam posmatrajući ga odlučno u oči.

"Jeste. Slušaj."

*Posle pola sata*

"Anne sigurno zna za sve ovo.  Pitanje je vremena ko će koga.." , odgovara Niall kada nas prekida zvuk otvaranja, a nakon toga i lupanja vrata.

"Šta je ovo?", upitno me gleda Niall.

"UBIĆU TE!", odgovara mi vrlo poznat glas. Emilying glas. Već sledećeg trenutka je u mojoj dnevnoj sobi. 

Nikada izgubljenija, sa uplakanim, nikad tamnijim očima ide ka meni. Kosa joj je raščupana i prosuta svuda po licu, dok na sebi nosi uske crne farmerke i običnu crnu majicu. Pogledom seva svuda po prostoriji, bledo prolazeći pored Nialla.

"Kaži mi da nije istina, preklinjem te", priča i staje ispred mene, verovatno ni ne primećujući Nialla. Suze joj jedna niz drugu, sve više i više kaplju niz lice, dok me pesnicima izbezumljeno udara u grudi.

"KAŽI MI DA JE LAŽ!", još jače viče, na šta Niall uhvativši moj pogled shvata da treba da izađe iz sobe.

"Zašto ćutiš, HARRY?!", očajno govori na šta joj ja dopuštam da me ošamari. Jednom sam joj zapretio da to nikada ne sme da uradi, a ipak jeste. 

"Da..istina je", pokuljeno odgovaram.