Posle sat vremena pričanja i zbrinjavanja Harryjevih rana i izvinjavanja bebzroj puta za vrlo moguće slomljeno stopalo (posle svega je zaslužio zar ne, ali mi je ipak idalje žao), tupo gledam u ogledalo ispred sebe, pokušavajći da svarim sledeće Harryjeve reči.
Naime, za sve ono vreme od kako se on izgubio, Mona je potplatila svkog Harryjevog "prijatelja" i okrenula ga protiv njega. Kada je stigao juče, logično je da je otišao do svoje kuće, gde su ga svi dočekali ozarenog lica. Pili su pivo, pričali o problemima, prvenstveno o meni, i Harry je ranije otišao na spavanje(jer pati od nesanice inače). Probudio se sa jakim bolom u glavi jutros, iako je popio samo dve čaše piva i skapirao je da se zapravo nešto dešava. Njegova pretpostavka je bila da mu je zapravo sipano nešto za spavanje u to piće. Želeo je izaći iz svoje sobe, no vrata su bila zaključana, a telefon mu je bio oduzet. Zvao je i Liama i Louisa i Zayna i Nialla, međutim nije bilo nikakvog odgovara. Posle nekoliko satiju vikanja , čuo je Monin glas kako tiho komanduje pričajući da ga ni po koju cenu puste, jer ako se to desi, treba da smatraju sebe mrtvim. On je čuo samo podvrnto Niallovo "Važi, paziću na njega dok ostali završavaju drugi deo plana", i već sledećeg trenutka setio se toga da verovali ili ne- ima prozor. Kada je odlučio kako će izvršiti celi plan "bekstva", posmatrao je teren kroz prozor čekajući da se kola ostale četvorice izgube. Kada je bio siguran da su otišli, i moleći se da su on, Niall i Mona jedini u kući, tiho je pozvao Nialla, tražeći mu nešto za jelo, a on je naravno mekana srca pristao da mu donese, jer je i siromah sam nenaješnik. Već sledećeg trenutka kako je čuo udaljivanje koraka, skočio je kroz prozor pravo u grmlje iza kuće(otuda i tolike ogrebotine i ona ranica kod slepoočice), pavši na šake(izgulio ih je pa otuda i krv) i došao ni manje ni više nego meni. Rekao je da će verovatno pretpostaviti da je otišao u Holmes Chapel, gde mu je staro porodično imanje, jer znaju da smo on i ja izgubili svaki mogući kontakt. Međutim, kada vide da se tamo ipak ne nalazi, ja ću im biti sledeće meta. Srećom u prednosti smo dobrih 3 sata jer je toliko potrebno do tamo, a potrebno nam je naravno
Naravno, odmah sam pozvala Anne ispričajući joj sve od reči do reči i zajedno sa njom zaključila da sam ovde u mnogoj većoj opasnosti nego što je ona u New Yorku, jer obe smatramo da je velika mocućnost da sam ja taj drugi deo plana(koji po Harryjevim rečima se još realizuje), zahvaljujući Moninoj i mojoj svađici. Te, mi je već posle razgovora unajmila naš privatni avion(još jedna prednost Bensonovih) koji će nas za sat vremena pokupiti na "London City Airport Private Jet Centre", koji je nekih dobrih četrdesetak minuta udaljen od nape kuće.
Sada, odlučujuće pakujem kofere sa najbitnijim stvarima, dok Harry usredsređeno posmatra kamere, ne bi li primetio ni najmanju promenu. Sledećeg trenutka lomi mi telefon, na šta ja zaprepašćeno vrisnem, jer ono, to definitivno nisam očekivala.
"Kupićemo telefon za jednokratnu upotrebu, nadam se da znaš mamicin broj", ubedljivo mi priča, dok ga ja besno posmatram streljajući ga pogledom.
Posle 10 minuta pakovanja, već stavljam stvari u Taxi, dok Harry žalosno hramlje povređenim stopalom mrmljajući sebi u bradu zato što sam mu odbrusila da moram videti Lucasa i objasniti mu sve za 5minuta. Srećom, taksista je bio dobar čovek i pozajmio mi telefon, ne misleći da smo nenormalni zato što ga nemamo u 21. veku, i brzo sam javila Lucasu gde da se nađemo koji nije uspeo da sastavi ništa osim "Mhm" , "Zašto" i "Važi".
U 10 do 3, dok sam se klatila na jednoj nozi na aerodromu, čekajući Lucasa da stigne i gledajući bledo u Harryja koji je delovao previše nervozno koji je već celi put vrtio krstić, osetila sam kako me Lucasov jak miris okružuje sa svih strana i već sledećeg uskočila u njegov zagrljaj jako ga obrlivši nogama.
"Šta se dešava, kog đavola, Emily?" , upitao je skoro plačljivim glasom, na šta su meni već krenule suze, tiho frknuvši: "Šta će ovaj ovde?"
"Lucase, na tebi je da odlučiš, da li ćeš istrošiti 5minuta našeg poslednjeg viđenja ispitkujući me ili ljubeći me", nerazumljivo pričam dok čujem svoje jecaje, gurnuvši glavu na moje mesto.
"O, draga moja", govori mi dok mi podiže rukom glavu i sledećeg trenutka ga ljubim kao da mi život zavisi od toga. Ne usuđujem se da pogledam Harryja, te jako stežem Lucasa i nakon 5 minuta, udaljavam se od njega, dok vidim kako je na nekih 100metara avion od nas.
"Lucase, već sada ispred tvoje kuće biće obezbeđenje. Potrudi se da ne izlaziš ni ti, a ni tvoja porodica najmanje nedelju dana iz nje. Oni će vam dati sve što vam je potrebno. Anne će vam poslati sve instrukcije. Ne pitaj me ništa. I ne misli nikad o meni. , tiho pričam ljubeći ga poslednji put i ostavljajući ga uplakanog i slomljenog srca na pola rečenice:"Ali zašto.. volim te, malena", trčeći do aviona u kom se Harry već ukrcao. Penjem se nespretno uz stepenice, saplićući se uz svaki mogući, dok mi je vid toliko mutan da bukvalno padam Harryju u naručje istog trenutka kako koračam u avion.
"Sve je spremno gospođice, polećemo!", priča mi meni jako drag čovek Majkl, sede brade i kose, koji je naš dugogodišnji telohranitelj ali i pilot. Sledećeg tenutka se vrata zatvaraju uz jak tresak, a već onog polećemo.
Ja idalje glasno plačem , dok me Harry ne pušta iz naručja, ljuljajući me u njemu nalik maloj bebi i pričavši kako niko neće nauditi ni nama, ali ni Lucasu. Sada shvatam jasno razlog svojih suza. Da, plačem zato što možda i više nikada ne vidim Lucasa u životu, ali plačem isto tako zato što umalo opet da izgubim Harryja. Od same pomisli na to, srce mi se slama, i ja tiho ječim.
"Malena, Lucas će biti u redu, u najboljim je mogućim rukama", priča mi i sledećeg trenutka podižem pogled gledajući ga u smarargdne oči koje se cakle najlepšim mogućim sjajem na svetu. Rane su mu malo splasnule, ali su i dalje vidljive.
"Ne plačem zbog toga, Harry" prekorno mu pričam i vidim kako su mu oči još pitomije nego pre par trenutaka.
"Pa, zašto onda, Em?", nežno me upituje na šta ja istog trenutka ustajem, blago se zateturavši u sedište pored.
"Umalo da te opet izgubim, kretenu", pričam u jednom dahu i već sledećeg trenutka okrećem glavu, istog trenutka zažmurivši, ne bih li mu videla onu iskru u očima.
Osećam blagu turbulenciju i već sledećeg trenutka mnogo jaču.
"Šta...šta se dešava?" , uplašenim tonom pita Harry, dok me jako stiska za ruku.
"Izvinite, gospodine. Ovo je vaš poslednji let. Nešto nije u redu. Gorivo je iscurilo. Izvinite, Emily. Srušićemo se" , viče Majkl, a već sledećeg trenutka osećam kako brzinom svetlosti letimo nadole, ne znajući šta da kažem, a ni da pomislim jer se ovako završava moja i Harryjeva priča. Čvrsto mu stiskam ruku, najjače na svetu, i poslednji put gledam u njegove divne zelene oči, koje su pune suza tiho šapućući: "Uvek sam te volela, izvini za sve."
***
Drage moje, izvinite što ste ovoliko čekale zbog nastavka. Nadam se da vam se dopada.❤
Sada vam neću ništa spojlovati, ali samo ću reći: "This is not the end". 🤗
Kisses.
VOUS LISEZ
Lost
FanfictionJa sam Emily Benson. I pobeći ću večeras iz ove ludnice, gde ne pripadam, gde sam silom završila. To mi je prva i poslednja šansa. No, kada je sve išlo kao podmazano, morao je da se desi on- morao je da se desi stranac u kolima crnim kao noć- Harry...
