Lost

Šta se desi kad si sa psihopatom u istom bazenu?

To je Harry. I jako je iznerviran. Oči su mu još više tamnozelene, kao da bes ključa iz njh. Isto tako, usta su mu se pretvorila u jednu ravnu, namrštenu crtu. Pojavila mu se bora između obrva. Zašto je ovoliko besan?

"NAPOLJE", viče na mene i gura me kroz vrata.

Uh, napolju se baš dosta zahladilo, iako je jul. Mrak je uveliko pao. No, noć je tamna. Mračna bez ijedne moguće zvezde. Bez ijednog tračka svetlosti. Baš kao i Harryjevo lice.

"Šta izvodiš ti tamo, da te pitam ja?", priča ljutito povišenim tonom i krsti ruke.

"Pazi, tebi da se ne pravdam", odgovaram mu i krećem napred, ne bih li sela na ležaljci postavljenoj pored prevelikog i prelepog bazena, gde jedino i ima svetlosti.

"Alo, gde ćeš", priča mi još glasnije i kreće za mnom. Čujem njegove korake.

Naglo mu se okrećem. Neka bude srećan ako ga ne ošamarim.

"Slušaj me ti, Harry. Nikom se nikada nisam pravdala u životu, a pazi da se tebi sad ne pravdam. Boli me kurac iskreno za tebe i za onu tvoju tamo gusku", odgovaram besno i shvatam koliko ljubomorno zvučim. Sranje.

"Je l' si ti to ljubomorna", sarkastično mi priča i pokušava da sakrije osmeh.

"Ne znam da li ti je dobar sluh, ali očigledno nisi čuo ono  pre toga što sam rekla", uzvraćam mu i nastavljam ka bazenu.

Sada stojimo pored njega.

Harry mi se približava. Kako mi postaje sve bliži i bliži, tako su moji otkucaji sve brži i brži. Ovo ne treba da se desi. Ovo, ne sme da se desi. Ubrzano mi je i disanje. Samo ga jedan korak deli od mene.

"Ponovi još jednom to, devojčice", kaže mi i prilazi mi i taj jedan korak. Gleda me pravo u oči, na šta mi celo telo treperi. Svaki atom mog tela kao da ne želi da bude miran. Kao da želi njega.  Moram da se priberem.

"Okej, ponoviću ti", što smirenije odgovaram i približavam mu se i za to malo što je ostalo. Podižem glavu. Deli nas svega 10ak centimetara. Osećam njegov vreo dah na licu. I on je pio. Stvara mu se osmeh na licu. Te, predivne rupice. Svetlost bazena ih baš lepo obasjava. Sad, kao da su mu oči malo pitomije. Znači, vreme je da ga isprovociram.

"Jebeno, me boli kurac za tebe", odgovaram streljajući ga pogledom, iako bih najradije da ga poljubim. Pritom naglašavam svaku reč.

Osmeh mu zamire na licu.

"Onda, se jebeno gubi iz moje kuće", odgovara mi  oštrim glasom, zastajkujući posle svake reči. Ustuknjuje nazad jedan korak. Sada je još bliže bazenu.

O bože, koliko sam ga isprovocirala. Vene na vratu su mu se pojavile, svoje prste zavlači kroz kosu i ljutito je namešta. Besan je. Besan kao ris. Lice mu je bezlično, ali oči ga odaju. Nisu više pitome.

Imam sumanutu ideju. Znam da ću zažaliti zbog nje, ali ne mogu da odolim.

Približavam mu se, unoseći mu se u facu.

"Važi", odgovaram sa osmehom i svom snagom ga guram u bazen.

Verovali ili ne, Harry je upao u bazen. Bilo je neočekivano, prepala sam ga, zato sam i uspela. Dok još ne proviruje, sklanjam se što brže od bazena, ne bi li me ubio. Okrećem se pri svakom koraku. Okej, ne izviruje idalje. Jebote, nemoguće da ne zna da pliva. O ne, ubila sam čoveka.

Vraćam se ka bazenu. Kako beše ide onaj KPR? Dva prema trideset? Koj položaj glave? Uspravan? Ne, nije uspravan. O bože, ubiću čoveka.  Sada sam na ivici bazena, i brzo skidam košulju sa struka, a za njom i čizme. Iznenada, osećam kao da me neko vuče za ovu uspravnu nogu, na šta i ja upadam u bazen.

Kako me je zajebao.

Dok sam u bazenu, sve što vidim jesu Harryjeve pantalonekoje su slepljenje uz njega, kao i njegovu cnu košulju, koja je sada  toliko slepljena kao i pantalone, da savršeno vidim sve njegove tetovaže. Glava mu je iznad vode.

Odbacujem se svojim nogama, i idem ka površini. Ah, vazduh konačno.

"DA LI SI TI BOLESTAN?", odgovaram mu i približavam mu se ne bih li ga zadavila. Oči mu tako lepo sijaju u ovoj tako mračnoj noći da je prosto nemoguće, a da ne zastaneš i da im se diviš. Odakle im taj prelepi sjaj? I verujte mi. Ovo nije od sijalica bazena. Ovo je neki magičan sjaj. Kao da mi greje dušu. Oh, evo i rupica. Sada se on približava meni.

"Ja, bolestan?", odgovara mi i sada je isto 10centimetara od mene kao i ja malopre. Ponavlja "Ja, bolestan?" i stavlja mi obe ruke oko vrata.

Gotovo, ubiće me.

"Devojčice" , priča mi i pravi pauzu "znaš šta se desi kad si sa psihopatom u iston bazenu". Unosi mi se u facu.

"U..ubije te?", kažem uplašenim tonom.

Stvarno se plašim, bez zezanja.

"Tako nešto", odgovara mi i privlači me ka sebi držeći me za vrat idalje.

Zatvaram polako oči, čekajući da me udavi, pozdravljam se sa životom, kada odjednom osećam njegove tople mekane usne na svojim, koje kao da me vraćaju u život.

O,jebote. Stvarno se dobro ljubi. Ne dobro, pre će biti savršeno.

Njegov stisak posaje malo slabiji, na šta ja sada već dišem lakše no malopre, iako me ovi poljupci ostavlalju bez daha. Oblizuje mi usne, gricka me za njih, stavlja svoj jezik i istražuje moj.  O bože, istopiću se.

Polako se krećemo u bazenu i posle par sekudni osećam hladne pločice na svojim ledjima. Jebeš pločice, kada sve u meni ključa. Ni ne primećujem ih.

Toliko pomešanih osećanja. Gnev, zbunjenost, bes, ali i stras, privlačnost, želja.

Obrgljujem svoje noge oko njegovoh stomaka, dok osećam kako me nešto bode u tom predelu. Ne, nije kaiš nema kaiš. Stavljam ruke u njegovu  kosu. Bože, i sada je nemirna. Polako je mrsim, preplitajući svoje prste u njoj.  Mrsi i on moju jednom rukom. Druga ruka mu je na mojim ramenima i pokušava da mi skine majicu. Dok shvatam šta želi da uradi, polako podižem ruke i otvaram oči, ne bih li videla njegovu reakciju. Oh, počašćena sam rupicama. Majica pada u vodi, dok sam sada u providno-čipkastom brusu. Hanna kao da je znala šta će da se desi, pa mi je uvalila i njega. Harry skida brzo svoju majicu i baca je isto tako u vodi, dok se ja vraćam njegovoj kosi. On, sa druge strane, ne gubi vreme i obe ruke stavlja oko mog struka, ne bi li mi spustio farmerice.

"Well, well, well" , čuje muški glas iznad naših glava.

Harry se istog trenutka pomera od mene, na šta ja crvenim i prekrivam brus stavljajući ruke preko njih.

Podižem pogled, ne bih li videla onog plavookog što mi je preprečio put danas.

"Louis", kratko odgovara Harry i već u sledećem koraku izlazi iz bazena.

"Izvini što vas prekidam u svemu ovome, inače biste završili na onaj sajt", odgovara sarkastično i namiguje mi.

Sad sam još više crvena.

Harry se nakašlljava i priča: "Louis, šta je stvarno bilo, da li se nešto desilo?" Opet pravi nervozan izraz lica.

"O, da, desilo se. Hanna se napila, izudarala Nialla, a potom Moni, koja je razgovarala sa Niallom,  prosula blue lagun na glavu, što je dovelo do malo većeg incidenta", priča Louis na šta ga Harry zaustavlja.

"Ni reč više. Sve mi je jasno", odgovara i zapućuje se ka kući, a prita ga Louis koji meni dobacuje: "O, da, tražila je i tebe!Bolje pošuri, ako želiš da idalje imaš drugricu" i odlazi.

Emily, moraš spasiti Hannu. Hajdemo, devojko! ,priča glasić u mojoj glavi.

***

Posle 10 dela, konačno se desio i prvi poljubac. Šta mislite, da li će posle ovoga sve biti drugačije i manje komplikovano, ili ipak ne? Pišite mi dole :)