Lost

Sećaš me se?

Panično uzimam telefon u ruke kako bih proverila koliko je sati. Sranje. Sranje. Sranje. Da li sam ja normalna? Već je 1?!?!?! Emily Benson, tvoj život je zvanično propao.  I zvanično si propustila 3 ispita od...3. I onako ih ne bih položila. Samo bih znala da kažem da se Ana Karenjina bacila pod voz jer... pa jer nije mogla da izabere između dva potpuno različita muškarca. Mislim, koja glupača može biti toliko neodlučna? Doduše, opraštam joj ako je dupla vaga. Ali, ako nije... No, stvarno je ne razumem. Zar nije logično da ćeš uvek izabrati nekog ko te uvek zasmejava, umesto onog ko te uvek rasplače? Mislim, prosto je..Zar ne?

Evo, gledajte mene. Ja sam vam živ primer da sam zajebala i Anu Karenjinu. Uvek bi izabrala Harryja. Uvek. Iako je on taj koji me uvek rasplače. Ono sa Lucasom..ne mogu reći da je bila ljubav. Mogu reći da je bilo uzaludno tromesečno gubljenje vremena i čekanje trenutka kada će neko od nas prvi skinuti masku ili nešto drugo(gaće). Znala sam da ne postoji savršena osoba na svetu, i da ja nisam ni blizu savršenstva..no Lucas mi je stvarno bio približan toj savršenoj osobi.  Okej, Emily, prestani! Da je bio toliko savršen, ostali biste bar u skoro prijateljskim odnosima. Umesto toga, kada te vidi u prolazu beži kao đavo od krsta. Zašto uopšte gubiš neurone dok razmišljaš o bezvrednoj osobi? Mada, prošlo je 7 dana  raskida tek, mogu da razmišljam o njemu bar još 7, a nakon toga ću ga izbrisati.  Obećavam.

*

Kada sam nakon trosatovnog "odmaranja" u krevetu odlučila da ustanem i uradim nešto sa sobom, i svojim besmislenim životom, došla sam na ideju, da po prvi put u životu, verovali ili ne, ja, Emily Benson- odem na trčanje. Uostlaom, taman se mogu  prošetati do ludnice, usput mi je, sudeći da sam odlučila da trčim.

Navlačim crne nike helanke, stvorene za ovu priliku, kao i crni top, a preko toga crni nike šuškavac. Gledam sebe u ogledalo. Vezujem nemirnu, čupavu kosu u rep, blago jaučući dok je češljam. Evo, to je to! Spremna da trčim 200 metara i ispovraćam sve one moguće čokoladice od sinoć!

*

Pa, ljudi. Drugo su očekivanja, a drugo realnost kada odete na trčanje. Međutim, kao što znate moja očekivanja nisu bila doduše neka. Ali, premašila sam i njih!

U potpunosti razočarana,  što sam osetila tup bol ispod rebara, nakon prvih, ni manje ni više NEGO PET METARA trčanja, odlučila sam da svoju tugu utopim u produženom espresu sa šlagom u meni najbližem Starbucksu (pešačila sam nekih 25 minuta, baš je najbliži).

Dok zauzimam mesto pokraj prozora, pijuckajući epsreso, tako bezbrižno, kao da imam najbolji život na svetu, sa gađenjem gledam instagram storije svojih "prijatelja" sa faksa kako slikaju svoje studentske knjižice sa najvišim mogućim ocenama. Ovaj život jednostavno, nije za mene.

"Da li je slobodno?", čujem melodičan meni ne tako poznat muški glas i zvuk škripljenja stolice.

"Pa, kao što vidiš nije, tu je moja zamišljena drugarica Sisi, a ti ćeš sada sednuti preko nje", sarkastično odgovaram ne bih li oterala, dok idalje gledam u telefon kao da mi život znači.

"Oh, Emily, sarkastična si kao i uvek", priča i već sledećeg trenutka podižem glavu.

Muškarac svetloplavih morskih očiju mi se smeši osmehom od uveta do uveta praveći borice u obrazima. Usta su mu idalje puna i rozikasta. Naravno da jesu, pobogu, zar se usta menjaju sa godinama? Ne, ništa se ne menja sem ušiju. Njegova plava kosa više nije dečački mafijaški ošišana na "keca", a nije ni plava. Postala je crna i jako je neuredna. Leti mu sa svih strana. Na sebi nosi najobičnu crnu bluzu. Čudno da nije neka šuškava trenerica.

Duboko uzdišem. Smiri se Emily. To je samo Ian. Ian koji te je doveo do ludila i pobegao kao najveća kukavica. Ian koji je bio potplaćen od strane nežnog Nialla.