Neću Kući #2

ᴅᴇᴀ ꜱᴇ ᴘʀᴏᴍᴇɴɪʟᴀ

Iako ga nije videla sutradan, ni dan nakon toga, a ni dan nakon toga, nije joj nedostajao. Duboko u sebi, bila je potpuno uverena da je to veče bilo samo početak. Čega tačno; nije bila sigurna, ali početak. I zasigurno će se nastaviti. Bio joj je poput stranca, sporednog lika u romanu koji ulepša stranu ili dve, jedno ili dva poglavlja a onda ga pisac prosto skloni i možda zaboravi i nikad ne vrati u priču. Taj lik ne nedostaje, samo ga se sećate po dobru. Tako je i Dea mislila o Darku, možda i previše često iako nikad ne bi priznala to sebi. Nije osećala potrebu za njegovim društvom ali bi tako volela da je tu, da joj ulepša par sati, možda i celo veče. I čekala je. Dolazila bi skoro svake večeri do istog mesta kod srednje škole, uživala u samoći, čak i bez cigare. Udisala je svežinu noći nadajući se da će opet postati onako laka i prijatna kao ono veče. Jednom je pomislila na Jovanu, zvala je sinoć ili preksinoć, nevažno, nije čula zvono i nije se javila. Videla je samo propušten poziv na ekranu, nije je pozvala. Fali joj volja za tim. Za Jovaninim društvom.

Hladna šaka joj prekida mir i uživanje u večernjoj tišini prekrivši joj oči odjednom, brz ikakvog šuma. Iznenađeno se trza, oseća strah i nemoć. Tihi kikot osobe iza nje je umiruje, oseća toplotu blizu vrata, dovoljno da se potpuno naježi.
-Tu sam, Hačiko, drago mi je što si me čekao!
Ruka se sklanja a ispred nje se pojavljuje on, kao magijom, niotkuda i bez najmanjeg šuma. Sve je bilo pusto a onda puf! Mrak zbog njegove ruke preko njenih očiju. Čak joj nije prišao s leđa. Sedela je na klupi sa zidom iza! Prišunjao joj se! Ali nijedno od njih ne krije sreću što opet vidi ovo drugo.
-Praviću se da si zaboravio slatkiš koji si planirao da mi doneseš kao znak izvinjenja!
Odmah ga napada, pravi se ljuta i ozbiljna. A on savršeno vidi da je njen napad samo razoružavajući osmeh. Ne i reči.
-Izvinjenja za šta, malecka?
Posmatra je kroz sitni pramen dima dok pripaljuje cigaru, rukom zaklanjajući plamen.
-Za ovo nepojavljivanje i neispunjavanje obećanja!
Plazi mu se. Protiv volje zadržava pogled na njenoj vlažnoj donjoj usni.
-Ali... reći i obećati nije isto, mala Mammonova.

Zadovoljno posmatra kako se duri. Ne odgovara mu i skreće pogled praveći se da je uvređena. Istina, delom je to zbog uticaja njegovog tihog, baršunastog glasa. A delom je i zbog činjenice da je u pravu, nije joj obećao da će doći opet. Mada... ako nije dao obećanje a svejedno je ponovo tu...
-Ali si opet došao ovde!
Blago se pomera u stranu dok on seda pored nje na naslon klupe. Vragolast smešak mu na trenutak igra na licu.
-Nedostajala si mi, malecka.
Prevrće očima. Prepoznaje blagi sarkazam u njegovom glasu. Šteta, bilo bi lepo da je rekao istinu.
-Pokušaj da me stvarno slažeš, važi?
-Pih. Mogu onda da kažem da mi je falilo dobro društvo?
Ona se pravi da razmišlja par trenutaka.
-Dobro de, laskavče!
-Ej! Retko kad dajem tako lepe komplimente!
Izostavlja odgovor, blago se oslanja na njega dok zajedno sede. Ruka joj je skoro celom dužinom priljubljena uz njegovu. Njena nežna koža obavijena tankom jaknom uz čvrste mišiće ispod njegove. Pogledom letimice prelazi po njihovim priljubljenim rukama. Dopada mu se taj osećaj iz nekog razloga.

-Večeras smo tihi, a?
Posmatra kako nežno prislanja obraz na njegovo rame, pogled joj se gubio negde u tami. Kratko ga gleda u lice i opet traži neku tačku u mraku oko njih. Ne može a da ne oseti bojazan da joj se desilo nešto loše.
-Sve u redu, Mammonova?
Iz nekog razloga šapuće. Ona se blago meškolji.
-Mhmm...
Neodređeno mrmlja sanjivo sklopivši oči. Otvara ih nakon par minuta.
-Samo se osećam... umorno. Jako.

Onda odlučuje da je neće dodatno zamarati. Ni pitanjima, ni bilo kojim drugim načinom. Uživa i dok ćuti s njom, dok je ona tu. Zapravo, ima jedno krajnje važno pitanje koje je hteo da joj postavi.
-Nikad nisi gledala mma?
Odmahuje glavom a potom odgovara.
-M-m, nikad.
Smeška se njenom blago hrapavom glasu. Stvarno je umorna.
-Dođi onda da gledaš!
Razmišlja.
-M... ne baš.
-Ne baš?!
S nevericom ponavlja pitajući se, ruku na srce ne prvi put, da li ga Mammonovo derište zajebava.
-Šta ti bre sad znači to???
-Znači da sam jednom imala želju da dođem a onda sam saznala da nisu ni približno zgodni kako sam zamišljala.
Smeje se dok pomera glavu s njegovog ramena ispravljajući kičmu, lagano istežući vrat. Ne dopada mu se osećaj hladnoće na mestu koje je do malopre grejala obrazom.
-Znači da moraš opet da pogledaš i potvrdiš svoju teoriju!
-Stvarno hoćeš?
Klima glavom. Želi da ona dođe. A ona ga tako lepo zajebava dok sleže ramenima i skreće pogled.