Neću Kući #2

PROLOG

**********

Šta kad se u isto vreme razočarate u skoro svako značenje jednog pojma? Kad vas izneveri, na primer, vreme. Vreme kao trenutak u kom ste trenutno, ono što bi danas nazvali tajming. I vreme kao, po školski, trenutno stanje atmosfere iznad nekog mesta. Šta znači kad vas još na to izneveri i najbolji prijatelj kog imate? Znate, neko ko vas nikad nije lagao i kome nikad ne možete da slažete. Ona osoba koju sretnete jednom ili nijednom tokom života. Svakako, jedino što se u tom trenutku može uraditi je zatvoriti krug razočaranja još jednim velikim razočarenjem, u ceo život, naravno. Onda da polako spakujete vašu sportsku torbu i krenete kući, ovaj trening (u kombinaciji sa razočaranjima!) je sigurno bio tako iscrpljujuć.

Devojka je povijenih ramena i spuštene glave prešla kroz hodnik popločan belim, kvadratnim pločicama, oivičen tužnim svodom izguljenih, svetloplavih zidova. Korake je uskladila sa basovima koji su dopirali iz njenih slušalica, pod težinom torbe za trening pomalo se klatila dok je hodala. Portir nije bio u svojoj kancelariji odmah kraj izlaza iako su vrata širom otvorena. Nauredan sto pretrpan papirima i fasciklama i stolica prilično udaljena od njega, kao da je neko upravo ustao. Kalendar na zidu bio je od pre dve godine.

Dobro se sećala toplih sunčevih zraka koji su je prijatno grejali poslednjim snagama pre sutona dok je ulazila u sportsku dvoranu. Sad je dočekuju teški oblaci pune kiše nadvijeni preko noćnog neba i zloslutni huk vetra. Prve teške kapi razbijaju se o beton ispred nje, nadstrešica je prilično uska i poneka joj okrzne čelo ili obraz, ledena i krupna. Jasno joj je da mora da potrči do kuće ako želi da ostane iole suva ali potrebno joj je da skupi svu snagu za jedan jedini korak. Nepredvidiva kao i uvek, kiša se iz sekunde u sekundu nemilosrdno pojačavala, grubo bijući po celom gradu, njegovim krovovima, ulicama i nesrećnim stanovnicima koji su se zatekli van kuće. Ona je bila jedna od tih "nesrećnih". Bez kišobrana ili bar tople odeće, zaštićena kapom i sama sa svojom sportskom torbom punom opreme. Neuredni pramenovi kose izvirivali su ispod kape, već vlažni i teško slepljeni uz njeno lice.

Još više je povukla kapuljaču duksa preko glave i laganim koracima je skroz izašla na kišu. Odeća joj se brzo skvasila, postajala teška, lepila se za njenu kožu koja je uprkos hladnoći bila vrela. Pomislila je da bi lako mogla da se prehladi, čvrsto rešivši da ne ide u krevet pre šolje vrućeg čaja od kamilice ili nane. S gorčinom se setila kutija čaja iz Turske, Engleske ili kakve druge prelepe zemlje koje bi viđala kod... nje. Poredane po kuhinjskim policama, naslagane jedne na druge. Mogla se setiti opojnih mirisa biljnih čajeva i sušenog voća koji bi se mešali sa vanilom ili limunovim sokom dok bi ih zajedno ispijale u sobi te male, praznoglave devojke. Stegla je pesnice nehotice dodirnuvši još uvek svežu ranu. Sve njene sumnje su se potvrdile pred njenim očima istovremeno otkrivši svaku laž koju joj je servirala ni manje ni više nego najbolja prijateljica.

Guta knedlu i sklanja se pod drugu nadstrešicu dok hoda. Dve zgrade pored kojih prolazi odvojene su uskim prolazom između, krovovi su blizu jedan uz drugi pa kiša ne može da dopre do ionako vlažnih zidova i zemlje. Skrivene u mraku i hladnoći prolaza, dve prilike pribijene su jedna uz drugu, niska devojka uz visokog momka. Nema drugog puta, mora da prođe pored njih. Duboko u sebi zna ko su ali opet se nada da greši. Sad kad joj najmanje treba, u pravu je. Svetla kosa te devojke i njena fina, krhka građa je uveravaju da ne greši. U tom prolazu, sklonjena od kiše, s tim momkom, nepogrešivo, stoji njena, sad već bivša, najbolja prijateljica, a odmah pored nje, ako bi je neko pitao, Lucifer lično.

Spušta glavu dok prolazi tik kraj njih iako je skoro i ne primećuju. Razgovaraju šapatom. Dugo nakon što ih prođe ne podiže glavu. Tromim koracima približava se ulazu u zgradu, baš tada se pojavljuju i prvi bljeskovi razigranih munja nagoveštavajući dolazak prave oluje. U ogledalu lifta primećuje da joj je celo lice vlažno, ne od kiše. Ima više razloga za suze, reklo bi se da svaki čovek ima neki njemu svojstven razlog. A za razlog suza ove devojke, priča mora da se ispriča od početka...