Neću Kući #2

ᴅɪꜱᴛᴀɴᴄᴀ

U prvom trenutku nije bio siguran da li je budan ili još spava. Oči su ga i dalje peckale, kapci su mu poigravali ali ih nije otvarao. Bio je u bunilu, još uvek sanjiv i, kako mu se činilo, još iscrpljeniji. Svako čulo mu je bilo još uvek uspavano, nije osećao apsolutno ništa, samo vrućinu koja kao da je bila unutar njega, ne na njegovom telu. Da li je još uvek tu, s njim? Napeto je osluškivao, još jedno tiho, lagano disanje stapalo se sa njegovim. Duboko je izdahnuo vazduh koji je nesvesno zadržao, još uvek je bila tu. Promeškoljio se, bilo mu je pomalo tesno ali se odmah potom naglo ukočio osetivši blagi pritisak na grudima, preko stomaka i butine. Teško otvara oči. Odmah potom, bude mu se sva ostala čula. Tog trenutka, to je skoro bila kazna. Sve što je osećao, čuo, video... bila je ona. Celim telom osećao je njen topli dodir, mekoću njenog tela uz njegovo, njen miris je svuda oko njega. I na kraju, bila mu je toliko blizu.

U snu se okrenula prema njemu, potpuno se priljubivši uz njega. Njegova majica koju je nosila, njoj preširoka i predugačka, podigla se sve do njenog struka, otkrivajući par centimetara njene gole kože. Od samog pogleda na usku, bledu liniju njenog struka krenula mu je voda na usta. S mukom je odvratio pogled, suzdržavši se da je ne dodirne. Glava joj je počivala na njegovom ramenu, golicala mu je vrat usnama i toplim dahom. Stresao se osetivši jezu po celom telu, izuzev na vratu gde je osećao skoro nepodnošljivu vrelinu. Nežno ga je grlila jednom rukom položenom preko njegovih grudi. Njena vitka noga stvarala mu je prijatni osećaj težine, prebačena preko njegovog stomaka. Poput jako nežne, lagane masaže. I on je nju i dalje grlio, ležala mu je na jednoj ruci. Utrnula mu je, iritantni, peckavi osećaj širio mu se od šake, preko venskog spleta između podlaktice i mišice pa sve do ramena. Ni najmanje mu nije smetalo. Nežno je prešao rukom celom dužinom njene, osetivši joj naježenu, hladnu kožu. Namrštio se opsovavši u sebi, zaboravio je na ćebe. U stanu nije bilo hladno ali san čini svoje, njegova telesna toplota nije bila dovoljna da joj bude skroz toplo. Nije joj video lice ali bio je potpuno siguran da spava. Najmanje od svega je želeo da je sad probudi, želeo je da na kvarno uživa u njenoj blizini, njenom slatkom snu, bar još par minuta. Zamislio se, shvatio je da se probudio u skoro identičnom položaju u kom je i zaspao. Zna da ima poprilično nemiran san, da mu je teško da zaspi i nađe udoban položaj. Kao sedmogodišnjaku, najnormalnija pojava bi mu bila da u toku noći spadne sa kreveta ili se probudi bez jastuka ili ćebeta koje bi nesvesno zbacio na pod.

-I to si mi promenila...
Osmehuje se i šapuće devojci koja mu je još uvek spavala u naručju, prstima joj sklanjajući meke pramenove kose sa lica sa nežnošću koju nije ni znao da poseduje. Sama činjenica da je spavala pored njega, da je umorna skoro kao i on, da joj je potrebno da odspava, naterala ga je da bude miran čak i u dubokom snu. Naslon garnirure na kojoj su spavali ga je prilično iritirao svojom neudobnošću iza njegovih leđa, a hladna, veštačka koža pomalo se lepila uz njegovu. Vodeći računa da bude tih i da je što manje pomera, uspravlja se tražeći telefon. Jako osvetljenje ekrana najpre mu bolno peče oči na par kratkih trenutaka, sitne kapi suza su mu nakvasile trepavice. Palcem i kažiprstom pritiska koren nosa, prelazi po ivicama očiju sušeći ih. Kada ih opet otvara, ne oseća ni bol ni peckanje, slika mu je čista i izoštrena. Digitalni brojevi mu pokazuju da je spavao skoro četiri sata. A pre toga su proveli nešto više od dva sata napolju, u parku. Zbunio se, Dea možda već kasni kući. Ili ima još vremena? Ne sme rizikovati.

Okleva par trenutaka, zatim podiže i njen mobilni. Nema poruka niti propuštenih poziva. To je sve što ga je interesovalo i što je imao da traži na njenom telefonu. Vraća ga na mesto i ponovo leže pored nje, okrenuvši se na bok. Tako mu je žao što mora da je budi. Lice joj je potpuno opušteno i spokojno, kapci joj nežno podrhtavaju.
-Dea...
Tiho je doziva dok ivicom kažiprsta prelazi preko glatke kože na njenom obrazu. Meškolji se ponovo skrivajući glavu u toplom prostoru između njegovog vrata i ramena dok joj isti oni pramenovi koje je tako nežno pomerio ponovo padaju na lice.
-Hajde, malena. Dosta spavanja.
Smeška se dok joj se lice grči u nezadovoljnu grimasu. Oštro uzdiše pre nego što s mukom otvara oči, očigledno još pospana. Zbunjena je u prvom trenutku ali brzo shvata da je sve u redu. Lenjo se proteže pri čemu joj kosti tiho pucketaju.