Neću Kući #2

ᴅɪᴍ ɪ ᴘʀᴀŠɪɴᴀ

Podne je još daleko, a jutarnja svežina već se povukla pred toplim sunčevim zracima čineći vazduh teškim, pomalo zagušljivim. Dei Mammon se, naprotiv, činio lakim i mirisnim kao da je zaspala nasred bolno zelenog proplanka najmirisnijeg bilja, čiji listovi žedno upijaju sunčevu toplotu, postajući još mirisniji i svežiji. Svet joj je izgledao lep kao nikad do tada, čak i u zamci gradskog sivila i buke. Poslednji put kad joj se činilo da je tako lako udisati, da je tako lepo živeti, bila je noć i sedela je na naslonu klupe iza srednje škole, zajedno sa Darkom. I ostalo joj je sasvim dovoljno zdravog razuma da prepozna i shvati da vazduh nije ništa drugačiji nego juče, i da je juče sijalo isto ovo sunce. Sad tek shvata da bi sirota Džo, da je sada vidi i nekim nesrećnim slučajem dozna šta joj se sve mota po glavi, završila u sobi mekih zidova, ruku prekrštenih na grudima, sputanih ludačkom košuljom. Tek danas je, izgleda, Mammonovo derište shvatilo da se zaljubilo. I shvatilo da je neko zaljubljen u njega. A šta je lepše od obostrane ljubavi, pogotovo u tom blaženom periodu mladosti i ludosti?

-Znači, Marinković?
Zvonki glas joj se nepozvan meša sa mislima, nežno ih raspršivši u komade. Kao mokrim sunđerom po sredini table koja se čini kao potpuno bela, cela ispisana kredom.
-Mhm...
Zagonetno se osmehuje prilici koja korača pored nje i lukavo je posmatra ispod oka, znalački se osmehujući. Ako je do sada smatrala Džo belom polovinom svog Jin Jang znaka, devojku pored nje trebala bi posmatrati kao polovinu svoje duše koju čak ni Darko ne bi mogao da zameni. Njena duhovna posestrima, u šali i spiritualna životinja, životna saputnica, davno izgubljena i nikad nađena starija sestra. Možda jedina osoba koja je u Dei izazivala naklonost kakvu je pokazivala isključivo Derdri. Dea je naprosto obožavala, a devojka je malo Mammonovo derište iskreno volela, smatrajući je u najmanju ruku mlađom sestrom, iako je već imala dve rođene. Zvala se Maja, i zasigurno je bila najlepša devojka u celom gradu.

Imala je retku, egzotičnu lepotu zbog koje je nalikovala najlepšim Indijkama i najmističnijim Indijankama. Podjednako prirodno i vulgarno lepo bi joj stajala odeća od kože, divlje raspuštena kosa i nakit od neuglačanih kristala iz utrobe zemlje i najfinije tkanine sarija opšivene zlatom, crvena boja na čelu i u kosi dok pleše sva okićena draguljima. Kad su se tek upoznale, Dea je pomislila kako je Maja podseća na Pokahontas. Imala je isti veo duge, mirisne kose kao najlepša Diznijeva princeza, gospodarica sloboda. Ne baš gavran crne, ali tamne boje čokolade. Imale su istu boju kože, poput svetlog cimeta. Oivičene gustim trepuškama, oči riđe boje ćilibara živo su blistale, izgledajući kao da gledaju direktno u dušu sagovornika. Oblo lice je bilo tako nežno, svaka crta na njemu je podsećala na oprezan, drhtav pokret umetnika dok skicira olovkom, meka i odmerena. Stapale su se jedna sa drugom tako neprimetno i nežno da je svaki gest koji bi napravila delovao ljupko, bez obzira na to da li bi izvila obrvu ili zamišljeno napućila usne. Držala se skoro aristokratski poput Dee samo sa manje gordosti. Delovala je tako tiho i mirno, istovremeno i odlučno. Bila je nešto viša od Dee, jednako zgodna poput nje. No, Maja je bila ta koja je prirodno obdarena oblinama. Deino telo je vidno bilo u treningu, mišićavije i nešto gipkije.
Veliki broj ljudi primećivao je da Maja i Dea liče, da je Dea nešto mlađa Majina kopija. I zaista, u trenucima kada bi se iz dosade dve devojke obukle identično i slično se našminkale, jedinu razliku između njih pravile bi boja i dužina kose, te Deina bleda put. Tek kasnije bi se primetila razlika između Majinog mirnog, blagog lica i Deinih očiju, prezrivo poluskolpljenih i blago stisnutih usana.

-Znaš da mi ne bi palo na pamet to...
Dea uvređeno pući usta, ošinuvši je lažno besnim ljutitim pogledom. I njoj samoj deluje neverovatno to kako se odjednom našla u tom ludilu u kom je na kraju ispala do ušiju zaljubljena. Sve sa Darkom.
-Šta to?
Maja se nežno osmehuje, blago vrteći glavom.
-Sve to sa vas dvoje. Previše ste slični, što je blago rečeno pogubno. Ja bih prva rekla da biste se vas dvoje pre poklali nego što biste se smuvali, uzevši vaše zajebane naravi u obzir.
Dea neprimetno, ponosno istura bradu. Zaista, jesu slični. Samo što je ona smatrala tu sličnost razlogom zbog kog im je tako lepo dok su skupa. Zabavilo je drugačije razmišljanje njene drage prijateljice. Ili čak Jovanino mišljenje da bi joj Darko naudio. Kako da ne!
-Nismo se smuvali, dozvoli.
Maja prevrće očima dok Dea zabavljeno prstom naglašava svoje reči. Istina, još uvek nisu, iako je i njima samima postalo više nego očigledno kako stoje stvari.
-Po svemu što čujem, kurac moj niste! Pitanje je trenutka!
Dea sleže ramenima te obe zaćute.
-Mada, to ne mora da znači. Ono što sam rekla za klanje i to.
Maja nastavlja sa primetnim sjajem u očima koji je nagoveštavao samo mini-katastrofu.
-Ima još zanimljivih situacija u kojima treba da utvrdite da li se slažete ili ćete se međusobno poubijati.
Posebno naglašava reč "zanimljivih", nedvosmisleno upućujući na šta tačno misli. Dea suzbija napad smeha, praveći se da joj je neprijatno.
-Prostakušo!
Maja se naivno osmehuje, nastavljajući igru pretvaranja. Zna da je ubola pravo u centar.
-Odavno se tebi po glavi motaju grešne misli s njim.
-Da ne kažem "bludne".
Odobrava Dea klimajući glavom.