Neću Kući #2

ɪꜱᴘɪᴛ ᴘʀɪᴊᴀᴛᴇʟᴊꜱᴛᴠᴀ

-Vidi, mila, jedino si stvorenje na planeti za koje ustajem u pola belog dana i noći, ali prvi sledeći put kad mi skočiš na facu u osam ujutru letećeš kroz prozor! Je l' to jasno?
Dea je gunđajući ušla u dnevnu sobu dok je Derdra, udobno ušuškana u njeno naručje, pospano oblizivala njušku. Mammonova ćerka je tog jutra izgledala kao jedna od onih devojaka koja baš danas ima važnu modnu reviju na koju skoro pa kasni, a mora izgledati savršeno. Visoki rep blago joj je zatezao lice sa kog je pre svega par minuta isprala masku zbog koje joj se koža, nahranjena i očišćena, presijavala. Svoju široku majicu zamenila je lila kimonom od svile sa čipkastim porubima, dugačkim do polovine butina, pričvršćen svilenom vrpcom oko njenog vitkog struka. Ispod njega, imala je samo plišani šorts u kom je spavala. Derdra je izgledala kao ispovraćana verzija Barbikine sobe. Dea joj je navukla mačiji duks identične nijanse kao njen kimono sa bezobrazno velikim Chanel logom na leđima, posebno naručen za nju. Čak je imala i kapuljaču koju nikako nije podnosila i neprestano je mrdala svoje vilenjačke uši na sitnoj, zmijolikoj glavi da bi je zbacila. Goluždrava, razmažena životinja bila je slika i prilika svoje vlasnice. Dea je spušta na pod, krenuvši potom ka frižideru iz kog vadi plastičnu čašu sa zatvaračem i slamčicom na kojoj je napisano njeno ime.
-Lepo pa neko od osoblja zna svoj posao!

Nevaspitano komentariše naglas srknuvši svoje piće tog jutra. Podseća na sladoled, gusto je i voćno. Jagode, mrvljeni led, nešto je podseća na njen protein od vanile, ponešto što ne može da identifikuje. Napitak je tačno po njenim uputstvima. To znači da će ćutati i biti zadovoljna jer ipak, "posluga radi svoj posao". Da je nekim nesrećnim slučajem bilo drugačije, neko od njih bi ostao bez posla jer Mammonovo derište nije dobilo dovoljno gust, ili hladan, ili ukusan, ili nedovoljno roze šejk. Derdra glasno prede dok Dea otvara jednu od konzervi sa njenom hranom. Zadah mačije hrane posebno golica njene životinjske nozdrve. Tog jutra, doručak joj je meso divljači u nepoznatom sosu, sa sitnim komadićima bundeve. Dea istresa sadržaj u činiju i spušta je ispred nestrpljive ljubimice koja se propinje ne bi li što pre zagnjurila njušku i meke komadiće mesa. Mala Mammonova slaže nedefinisanu grimasu gledajući Derdrino zgrčeno telo i polusklopljene oči dok halapljivo mljacka svoj primamljivi obrok. Najednom naglo diže glavu, pogleda prikovanog za vrh radne ploče, i dalje oblizujući njušku. Vlasnica je upitno gleda svega par sekundi, koliko prolazi pre nego što njen telefon zazvoni. Sa Jovaninim imenom na ekranu.

-Stresovi od ranog jutra - tu!
Dea prevrće očima prevlačeći zelenu slušalicu preko ekrana, javljajući se drugarici. Derdra pažljivo proučava svaki njen pokret, intenzivno je fiksirajući svojim jantarno zelenim očima.
-Ej?
Jovanin glas zvuči kao da se upravo probudila. Iz sna koji je trajao više nedelja. Apsolutno odmorna i sveža.
-Dobro jutro rezidenciji Mammon! Kad mi je odobren dolazak?
Dea se nečujno pljeska po čelu. Na kratko razmišlja da izmisli neki trening, izlazak, bilo šta slično, ali ne može. Njena majka je već rekla Jovani da je celog dana kod kuće, nesvesno bacivši svoju ćerku u klopku. A i Jovana, samo se pravi da to ne zna. Kao da se podruguje Dei, mala gadura.
-Nemam pojma, dođi kad hoćeš.
Odgovara sa najnižim mogućim elanom koji je imala za svojih sedamnaest godina života. Dramatično spušta čelo na hladnu, glatku površinu radne ploče, lica zagnjurenog u prevoj lakta. Oseća Derdrino toplo telo kako joj se utešno uvija oko nogu.
-Mogu da krenem za sat otprilike. Čudo da si ti ustala tako rano!
Dea je u iskušenju da spusti prst koji joj stoji tek na par milimetara iznad crvene slušalice.
-Mhm...
Nerazgovetno mrmlja ipak odustavši od svoje sulude namere. Jovana ne odustaje.
-Neka te na vezi sa mnom dok se spremam. Bila sam juče u gradu sa Ljiljanom, ono, hororčina. Ali kupile smo par super stvari, poneću ih da vidiš.

Dea pilji u svoje nokte, okrećući celu šaku u zglobu tako da joj se blago presijavaju.
-Džo, kad već dolaziš u stan Mammonovih...
Svoje prezime posebno naglašava.
-Potrudi se da izgledaš koliko-toliko normalno. Mani me svog klovnovskog fazona,  molim te. Počeću da te se odričem po gradu, ima da poričem da imamo bilo kakav kontakt. Uozbilji se!
Smeh sa druge strane je zamro, Džo shvata ključnu stvar. Dea se ne šali. Dea čak ni ne deli svoj problem s njom. Dea vređa. Ni jedna od njih ne progovara. Sa Deine strane čuje se samo blago šuškanje, sa Jovanine mrtva tišina.
-Klovnovski fazon?
Polako ponavlja Jovana naglašavajući svaki slog tako da nedvosmisleno stavi doznanja Dei da je prozrela njen ton i njenu nameru.
-Klovnovski, paćenički, degeneričan, šta god! Navuci jebenu majicu i normalne farmerke, obuj najobičnije moguće patike i dođi kad si već zapela. I mani me više, ne volim da pričam telefonom, piši poruku ako baš imaš nešto da mi kažeš!
Ne sačekavši odgovor, Dea prekida vezu. Namešta svoj najbolji ravnodušni izraz lica dok rukama zateže kosu skupljenu u rep. Derdra je posmatra dok prelazi preko sobe, smeštajući se na centar ogromne garniture od skupe kože, naspram ogromnog TV-a.
Nečujno udarajući mekim šapama o tlo, pritrčava joj smeštajući joj se u krilo zadnjicom, glavu ugnezdivši na njeno rame. Dein dlan klizi preko Derdrine oble, isturene kičme dok životinja bučno prede.