Neću Kući #2

ᴘᴏɴᴏᴠᴏ ᴜ ᴋᴀɴᴅŽᴀᴍᴀ

Ovaj put, čovek riđe kose bio je sam u stanu u udaljenoj gradskoj četvrti, okruženom sivilom i bedom. Neudobna fotelja tvrdo tapaciranih jastuka bila je neprimetna u uglu, bez nadrogiranog čoveka koji bi sedeo na njoj i poput majmuna u zoološkom vrtu ispuštao krike histeričnog smeha. Momak kom prošlog puta nije bilo dobro je takođe nestao. Ono što mu je ovaj čovek uradio prošlog puta moglo ga je koštati života. Poput pijanstva u kom se par vezanih čašica slabijeg pića preseku žestinom. Samo što piće udara mamurlukom, droga na srce. Darko je bio taj koji je ovog puta sedeo na sredini troseda, ruku nehajno zabačenih preko naslona, prekrštenih nogu gde se samo zglobom jedne oslanjao na butinu druge noge. Čovek je stajao naspram njega, naget nad stočić između njih na kom se ovog puta šepurila samo jedna nargila. Darko je bez reči, zamišljeno proučavao. Bojeno staklo ćupa, detalji metalnog okova na crevu i ukrasi nargile. Dobro je znao s kim zapravo sedi u sobi, koliko košta to zadovoljstvo ispred njega i kako je uopšte došao do ovog mesta. Ovog mesta na kom mu je dozvoljeno da dolazi na adresu koju ovaj čovek krije kao zmija noge, da sedi na njegovom mestu i gleda na ceo stan, sa svim i svakim u njemu kao na svoj posed. Za razliku od Darkovog pomalo nemirnog pogleda koji je lenjo klizio uzduž i popreko po stanu, pogled onižeg čoveka bio je čvrsto fiksiran na Darka. Kao što je Darko poznavao njega, tako je i on Darka. I fascinirao ga je taj, za njega, klinac. Skoro nepodnošljivo inteligentan i snalažljiv, istovremeno skoro pa bezosećajan što je, za ovaj posao, najblaže rečeno potreba. Ne možeš nuditi nekome otrov i istovremeno žaliti tu osobu.

Napeto je stajao dok je snažno uvlačio još uvek težak, gust dim iz creva nargile, raspirujući žar na vrhu. Tek kad je uspeo da povuče jak, ali redak, vretenast dim, s olakšanjem se spustio u fotelju naspram Darka.
-Vidim da sklapaš kockice.
Progovorio je spaljenim glasom, zvučeći kao da se smrtno dosađuje. Neupadljivo pokazuje na nargilu rukom.
-Unikat je.
Darko ne deluje impresionirano kao što je očekivao da će biti. Klimnuo je glavom u znak da ga je čuo, zamišljeno nakrivivši glavu. Čovek mu dodaje crevo nargile preko stola.
-Jedno vreme sam radio u jednom baru. Među prvim stvarima koje sam naučio bilo je kako da umešam travu i ukus.
Darkove obrve se tek na kratko podižu. Zastaje sa crevom u ruci, gledajući čas u izvor aromatičnog dima čas u sumnjivog čoveka.
-Tu ti je samo ukus. Mada, ako ti hoćeš...
-Danas sam čist.
Preseca ga Darko odlučno. Neće dozvoliti sebi da ga Dea vidi takvog. Ni po koju cenu. Munjevito, kroz glavu mu prolazi kako ta devojka još uvek spava, kako se možda još uvek osmehuje u snu. I kako je sada tek nešto malo posle pet ujutru. I kako je sastavio nešto više od pola sata sna malo posle ponoći.

-Kako se držiš sa pilulama?
Tišina u sobi je skoro dobila fizički oblik, teška i neprobojna. Čak i Darko zastaje, sam sebi postavivši isto pitanje. Drži li se uopšte? Ili pada u prividni bezdan u kome će ga pad izennada zaboleti?
-Ništa. Čekamo da umrem.
Čovek se smeje, snažno zabacivši glavu unazad. Čekajući da njegov bespotrebni, pomalo prisiljeni napad smeha prođe, Darko povlači dim nargile.
-Znači, koristiš?
Neodređeno odmahuje glavom.
-Bar sam pokušao.
Najednom se raspoloženje njegovog sagovornika menja. Iz smeha, lažno opuštenog i vedrog lica naglo prelazi u bes i nevericu, namrštenih obrva i nozdrva koje se blago šire. Darka nije mogao uplašiti, jasno mu je. A tom klincu nije jasno da će morati da poštuje neka pravila ako namerava da ostane deo ovog lanca.
-Kako to - pokušao?!
Mrzi pritisak. To je prvo što Darku pada na pamet. Druga stvar je - mrzi povišen ton. Mrzi ljude koji misle da imaju pravo da viknu na njega.
-Spusti ton.
Zarežao je crnokosi, oštro ga pogledavši ispod namrštenih obrva dok mu se ruka kojom je držao crevo neprimetno zatresla od obuzdavanja naglog besa.
-Uzeo sam ih sa alkoholom.
-I povratio posle par minuta? Idiote! Rekao sam ti, one se uzimaju sa drogom! Sa prahom!
Ovaj put i Darko podiže ton.
-Ja ne uzimam prah!
Čovek se potpuno smiruje. Intenzivno ga posmatra rukom posegnuvši ka retkoj bradi koja je prilično narasla od prošlog puta.
-Počni onda da uzimaš.
Izgovara tiho, kao da ga umiruje. Kao lažno, đavolje "Biće sve u redu". Titrava, plamena boja kocki žara uhvatila je odraz u Darkovim crnim očima koje su u polumraku zaličile na oči zveri.