Neću Kući #2

ᴊᴏᴠᴀɴᴀ ꜱᴛᴀᴍᴇɴᴋᴏᴠɪĆ

Ogledalo vam bez ijedne reči može reći mnogo toga, ako umete da gledate, naravno. Osoba koju vidite sa druge strane bi trebalo da predstavlja vas, baš onakvima kakvi ste spolja. Vaše lice, telo kojim ste iz nekog razloga zadovoljni ili nezadovoljni, odeću koju nosite... Ispred ogledala vidite isto što i svi ostali ljudi na zemlji kad vas pogledaju. Ali... kakvu bi sliku ugledali da ogledalo može da pokaže ono unutar vas? Da li biste stvarno imali hrabrosti pogledati u ogledalo koje vam može pokazati vašu dušu?

Svaki put kad Džo pogleda u ogledalo prestretne je pogled visoke devojke, lepe na neobičan način. Oblo lice njenog odraza bilo je uokvireno talasima bujne smeđe kose koja je dopirala preko polovine leđa. Svetla koža isticala je njene guste, prirodno tanje obrve. Na celom svom odrazu, Jovana je najviše volela, a i najčešće posmatrala, oči. Posebno su se isticale, sanjive i mirne ispod nešto svetlijih trepavica, dominirale su njenim licem. Plave poput neba, bistre i tajanstvene. Zbog žućkaste boje oko zenica, delovale su poput retkog plavog cveta. Na ivicama, plavi cvetovi bili su tamni poput neistraženih okeanskih dubina.

Devojka "s one strane" je sportski građena, snažna. Lepo oblikovanih nogu. Toliko može da je osmotri, nosi helanke i smešne kućne papuče. Rukom nežno dodiruje svoj odraz u ogledalu, prsti jedne i prsti druge ruke susreću se na hladnoj površini. Jovani na trenutak pada čudno pitanje na pamet.
Da li je srećna?
I zaista ne zna da li misli na sebe ili na svet koji možda postoji u tom ogledalu gde živi i njen dragi odraz. Da li je moguće da jedna od njih bude srećna a druga nesrećna?

Sklapa oči koncentrišući se na sećanja koja priziva, sve ono čega je mogla da se seti, prethodnih petnaest godina. Mutne slike koje pamti još dok je gugutala u krevecu, bebeći smeh dok se njeni roditelji nadnose nad njom, takođe nasmejani, njihovi zagrljaji, tople reči. Slike joj postaju sve jasnije i jasnije dok se nižu jedna za drugom, dok su sećanja svežija, a ona sa svakim raste. Vidi prve rođendane, polazak u školu, prvu peticu, simpatiju, prijateljicu...
Pamti svoju učiteljicu od prvog razreda, dobroćudna ženica koja je često hvalila. Pamti i svoju majku koja je rado prepričavala sve pohvale koje je Džo dobijala, silno se trudeći da bude bolja od kruga žena koje su je slušale. Da pokaže da je njena ćerka bolja od njihove dece. Opet se smeje, setila se kako je upoznala Deu.

**********

Još par poteza četkicom na platnu, svojim detinjim okom pokušava da uhvati, da isprati linije krzna psa kog je crtala. Celom prostorijom razlegao se lagani džez a topao vazduh mirisao je na cimet. U prostoriji je još šest devojaka, svaka podjenako unesena u svoj rad. Svaka na svoj način vešta sa komadima uglja ili akrilnim bojama. Muzika je utišana. Sem nje, nijedan drugi zvuk se ne čuje. Onda se začuo nečiji glas. Nezaustavljiv i više nego iritantan. O, da.

Bila je dosadna.
Bila je naporna.
I bila je najupornije i najtvrdoglavije stvorenje koje je Jovana do tad srela. I na prvi pogled, detinjasto nevin, željan igre, u kreštavoj devojčici videla je svoju buduću drugaricu. Zato se pridružila njenoj priči.
Bila je to Dea.

Vrlo brzo joj je dosadilo da sedi za svojim štafelajem. Šetkala se oko Jovaninog mesta, u retkim momentima kad bi zaćutale pomno je pratila razviće Jovaninog crteža. Mali, čupavi pas postajao je sve lepši i življi.
-Daj da ja završim to uvo!
Sa svojih deset godina, Dea je imala veću količinu autoriteta u glasu nego pojedine odrasle osobe. Doduše, verovatno je i zamišljala da je odrasla. A Jovana je razmišljala da bi joj dobrodošao odmor na par minuta. Bez reči joj je prepustila boje i četkice.

-Ubiću te!
Zavapila je desetak minuta kasnije kad je opet pogledala na svoje platno. Sekunde su je delile da postane jedna od najmlađih osoba koje su doživele šlog. Uvo njenog ljupkog psa bilo je unakaženo! A Dea (s kojom je tog istog trenutka prekinula drugarstvo staro samo par sati!) se spremala da ide kući. Jovana je krenula par minuta kasnije. Dok je došla do svoje zgrade ipak je odlučila da zadrži Deu, stoga joj je oprostila. Oprostila i zaboravila svog psa sa unakaženim uvetom.