Neću Kući #2

ᴍᴀČᴋᴀ ᴊᴇ ʙɪʟᴀ ᴜ ᴘʀᴀᴠᴜ

U prostranoj ženskoj sobi je mračno iako se sunce već odavno vinulo iznad grada. Debele zavese navučene su preko prozora propuštajući tek usku prugu svetlosti unutra. Dea još uvek spava. Spava nešto manje od pet sati, do kasno je gledala filmove i neumorno tipkala poruke na telefonu koji sada leži na stočiću kraj uzglavlja. Meki jastuci su svuda oko nje, ugrejani toplotom njenog tela. Neki zbijeni iza njenih leđa, poneki popadali na pod, jedan posebno udoban je čvrsto zagrljen njenom rukom, drugi, nešto veći i čvršći je ispod ćebeta, pokriven njenom nogom. Toliko joj je udobno i toplo da nastavlja da spava čak i kad mobilni glasno zavibrira. Iritantni zvuk traje večno kako joj se čini. Nezadovoljno se prevrće po krevetu pokušavajući da se sakrije od njega. Uzaludno, jer na kraju ipak pruža ruku krvnički stežući nesrećni telefon.

Jovana je. Naravno, jutarnji trening vikendom na koji je Dea naprosto zaboravila. I kao što je Džo obećala, zove je i budi. Naravno da nije prvi put da Dea ne planira da se probudi i dođe. Samo je Jovana potpuno pripremljena na to. Nehotično su stvorile njihov posebni ritual zvanja i buđenja. Jovana bi zvala do iznemoglosti ako treba, a Dea bi uvek slučajno zaboravila da isključi zvuk na telefonu iako zna da će Džo zvati. Ili je njeno zaboravljanje ipak bilo namerno.

-Imaš dvadeset minuta da podigneš dupe, spremiš se i dođeš do sportske!
Besni Jovanin glas dopire iz telefona i sa svakom rečju se pojačava, tako da bezmalo urla na kraju rečenice. Dein nezadovoljni uzdah je blago rečeno srceparajuć.
-Teraj se u kurac, spavam! Prekidam sad, ćao.
-Da se nisi usudila! Ne dam ti da prespavaš čitav dan!
-Maltretiraš me.
Zakukala je Dea uz srceparajući uzdah.
-Sa zadovoljstvom!
Ponosno odgovara Džo i ona je ta koja prekida, ni najmanje ne sumnjajući u to da će se Dea probuditi, previše joj je teško da se opet uspava.

Ovog jutra nema dovoljno vremena da sačeka Deu ispred ulaza u golemu sportsku halu. Tačnije, ovog jutra joj se ne da da je čeka, a i Mammonova sigurno neće stići za dvadeset minuta. Umesto toga odlučuje da će da se presvuče pre svih, ranije uđe na teren i odradi dodatno zagrevanje. Nosio je taj osećaj zadovoljstva dok dominira praznim parketom, stvarajući sebi šanse u kojima blista, dopuštajući da zamišlja da je u sred prave utakmice. Retki ali prelepi trenuci dok je sama i niko je ne gleda. Samo tada je bila sigurna da pokazuje baš sve što može, da samo tada pokazuje puni potencijal. Kad malo bolje razmisli, mogla bi i da postavi poligon za vežbanje. Svakako će trebati a uštedeće par dragocenih minuta treninga. Samo trčanje i skokovi su joj dosadili.

-Opa, vredna si jutros.
Vedri glas iza nje i jos vedriji osmeh i samoj joj mame jedan. Glas pomešan sa još mnogo glasova njenih saigrača i zvukom njihovih koraka dok ulaze na teren, ali toliko drugačiji i lepši. I apsolutno svaki put kad ga čuje ne može da odoli a da se ne nasmeje, čak i protiv svoje volje. Ovog puta osmeh joj brzo spada, takođe protiv njene volje. Čuje kako je neko doziva iz hodnika, poprilično glasno s obzirom da čuje taj glas čak iako se nalazi na sred velikog terena. A i pouzdano zna da se osoba koja je doziva probudila pre nepunih sat vremena a već je u punom naletu energije.
-Jooooovanananana!
Kao da je namerno izaziva dok kreštavo peva zadnji slog njenog imena, paradnim hodom ulazeći u salu istovremeno usmerivši sve poglede na sebe. Obučena od glave do pete u crno, skupo i lepo. Široka trenerka meko joj obavija vitke noge i oblu, čvrstu zadnjicu čineći da izgleda još zgodnije. Gornji deo, takođe potpuno crn je mekani duks sa kapuljačom samo što ga Jovana ni za živu glavu ne bi obukla. Dođavola, Dein stomak je potpuno go, guma na donjoj ivici duksa je svega par centimetara ispod grudi otkrivajući joj vitki struk izraženog oblika peščanog sata i glatku, zategnutu kožu preko jedva vidljivih pločica. Crne patike su očigledno nove, jutros prvi put obuvene. Dok nehajno gužva slušalice u džep izgleda kao slika i prilika opuštenosti.

Džo mora da se diskretno uštine za ruku setivši se dela da nema ni sat vremena kako je probudila Deu. Kad je onda mala Mammonova stigla da nabaci kompletnu šminku? Obrve crtane hirurškom preciznošću, krajnje identične, maskara na dugim trepavicama, usne popunjene za nijansu tamnijom olovkom i perfektno ujednačen ten. Izgleda kao sa namerava na neki bitniji rođendan odmah posle ovog treninga.
-Htela sam da ti kupim doručak ali znaš već kako je kad si malo govno sa mašnicom kao ja i ne podnosiš rano ustajanje.
Nevino se smeška nisko derište uputivši jedan od svojih najboljih umilnih pogleda Jovani dok se penje na tribine i za početak se smešta na sedište u trećem redu na levom kraju.
-Ne bi mi ga kupila taman da umirem ovde.
Mrzovoljno odgovara Džo dok vezuje pertlu. Dea se kikoće.
-Sigurna sam da ne bih.