„Stvarno si toliko tvrdoglava, Rea?"
namrgodjeni pogled je preusmjerila prema meni.
„Da jesam, jer ne želim da ga povrijedim Ana."
„Samo ćeš ga povrijediti ako prekinete. Godinu dana ste već zajedno i ti želiš sada to da prekineš? Ne radi mu to. Znaš da te voli više i od sebe."
„Ana dosta! Ne mogu ga više zavlačiti. Ovo s nama ne ide i ne želim da ga uvučem još dublje. Bolje da nađe osobu koja će ga voljeti isto koliko i on nju. Ja nisam za njega."
Razočarano je spustila pogled ka podu i uzdahnula.
„Kako ti kažeš Rea, ali kajat ćeš se. Jednog dana ćeš i ti njega zavoljeti."
„Poštujem ga i definitivno je najbolja osoba na svijetu, ali ja mu ne mogu pružiti ljubav koju očekuje od mene. Možeš li me sada ostaviti na miru i da idemo na posao?"
Podignula sam jednu obrvu, a ona je klimnula glavom i krenula sa mnom.
„Što onda namjeravaš?"
pogledala sam u nju zbunjeno dok smo ulazile u firmu.
„Što bih trebala namjeravati?"
Stala je nasred hodnika i digla obrve kao da očekuje da joj kažem ne znam ti šta toliko bitno.
„Kada već želiš odjednom da prekineš sa Petrom, da li možda postoji neka druga osoba u tvom životu?"
Nervozno sam uzdahnula i podigla sve dokumente koje su mi ispale iz ruku nakon tih riječi.
„Ana, ovo nije odjednom. I ne, nemam nikoga pored niti namjeravam da imam dečka!"
Ljutito sam ju zaobišla i krenula u svoju kancelariju.
X:„Zar se ovako ponaša na poslu, gospođice?"
Zaustavio me nepoznati hrapavi glas, ali kao da sam ga negde čula i pre.
Smirila sam svoju ljutnju i polako se okrenula da shvatim ko je to.
On. Moja stara srednjoškolska nevolja, moj drhtaj i moja glavobolja.
Viktor Miličević.
