Ništa nije pogrešno, ako je dobar osjećaj.
Ja: ,,Kakvu ja to želju budim u tebi, šta lupetaš?"
V: ,,Nisam slep, Rea. Znam da te pali sve u vezi mene."
Rekao je sa osmehom, te sam se približila njegovom vratu na što se totalno naježio.
,,Zar je bilo toliko teško poverovati da me ne zanimaš?"
Šapnula sam mu na uvo, što ga je dodatno naložilo.
Naglo je položio ruku na moj vrat i pribio me uz zid.
V: ,,Uvek si me želela, priznaj."
Ja: ,,Ne. Ti si uvek želeo da te ja želim, i hteo si da me imaš. Ali nisi i nećeš nikada."
Grubo se nasmejao i prošao rukom kroz svoju kosu.
V: ,, Znam da te nema ni on."
Osmeh mi je nestao s lica i momentalno sam se odvojila od njega, kada je spomenuo Petra.
Ja: ,, Ostavi me na miru, Viktore."
Uzdahnuo je i odjednom postao totalno nezainteresovan.
V: ,, Trebala bi ići. O, da i sutra idemo na poslovni put u Rusiju."
Ja: ,, Što!?"
Pogledala sam u njega vidno iznervirana nadajući se da me zajebava.
V: ,, Zbog toga sam te zapravo i zvao. Mi i još dvoje partnera moramo na taj poslovni put."
Huknula sam.
,,Mogao si mi to reći i preko telefona."
V: ,,Lepše je uživo."
Skupila sam usne i krenula iz firme.
V: ,,Laku noć, malena."
Ja: ,,Imam ime."
S nevoljnim osmehom sam se uputila kući i odmah sam otišla na spavanje kada sam videla da Petar nije tu.
Verovatno je otišao u svoj apartman s obzirom da je kasno.
Međutim, jedino o čemu sam mogla razmišljati jeste Viktor.
Zašto mora u meni buditi nemir? Zašto je savršenstvo bez mane, ali istovremeno i hodajuća nevolja?
Nikada nismo bili ništa, ali jebeno je koliko mi je zapravo značio.
I možda zbilja, nije ništa loše ako je dobar osjećaj?
