Iskolačenih očiju sam pogledala u plave oči koje su me nekada znale toliko iznervirati, ali i očarati.
Bio je to on, nekadašnja moja želja i strast koju nikada nisam ostvarila. Niti ću.
Koliko god da sam bila zacopana u te plave oči prije nekoliko godina, vrlo dobro sam znala da je manipulator i obični ženskaroš.
Ja: „Ti?“
Blago se nasmejao i pokrenuo me laganim tapšanjem po leđima.
V: „Čudo da si me prepoznala.“
Prevrnula sam očima i hodajući prema kancelariji, sklonila njegovu ruku sa mojih leđa.
Ja: „Tebe bi i slepac prepoznao, Viktore.“
S osmehom me pogledao, te stao cenat naspram mene.
V: „Oduvek sam znao da ti se sviđam.“
Prasnula sam u ogroman smeh, nakon što sam ušla u svoju kancelariju.
Ja: „Možda jesi lep, ali niko nije glup.“
V: „Još uvek si ista. Čak i nakon pet godina, Rea.“
Ja: „Viktore imam mnogo posla, zato što brže mi objašnjava što ti radiš ovde?“
Stavivši dokumente na kameni stol, on me laganim pokretom okrenuo prema sebi te pokazao nekakav papir.
Ja: „Što je to?“
Zbunjeno sam ga pogledala, a čim sam pročitala što se nalazi na istom papiru sve mi je bilo jasno.
Nervozno grickajući svoje ispucane usne u sebi sam mislila.
Pa, da li je ovo moguće?
V: „Što je malena? Ne možeš poverovati da sada ja posedujem ovu firmu?“
Ja: „Jebote!“
Đavolskim osmehom koji mi je uputio, dao mi je do znanja da za mene više nema mira u ovoj firmi.
V: „Izluđuje me ovaj naš kontakt očima.“
Naglo sam se udaljila tri koraka unazad, dok sam sama sebi grizla obraze iznutra.
Ja: „Kakav kontakt bre, jesi normalan?“
Coknuo je jezikom i približio se toliko da sam osjetila njegov vreo dah na mojim usnama.
V: „Ja sam tvoj šef, molio bih te da se prema meni obraćaš sa poštovanjem.”
Rekao je to sa nekim ponosom u očima.
Ovaj dečko će me dovesti do ludila.
