V: „Još sutra i vraćamo se u Srbiju.“
Napokon. Ne znam bi li mogla više izdržati ovdje. Da, lepo je u Rusiji ali više vremena provodimo na posao i dogovor sa drugom tvrtkom.
V: „Što si se ušutila?“
Ja: „Spava mi se.“
Sjela sam na krevet, te se on istog trena smjestio pored mene.
V: „Ako ti smeta moja blizina ja mogu na podu spavati.“
Zaista je krenuo na pod, ali moje riječi su ga zaustavile u toj namjeri.
Ja: „Bolje ti je idi kod Ane. Nema potrebe da ležiš na podu.“
Stegao je vilicu i nervozno poskočio s kreveta.
V: „Što je tebi? Zar stvarno misliš da bi išta imao s njom?“
Ja: „O, sad se kao praviš da nisi ništa imao. Stvarno si veći kreten nego što sam mislila.“
Zbunjeno me gledao kao da nema pojma o čemu pričam.
V: „Ne razumijem te.“
Ja: „Prvo ju poljubiš, želiš spavati sa njom, pa onda tvrdiš kako to nije istina i praviš se da nemaš pojma ni o čemu. Ne vjerujem da si stvarno takav. Žao mi djevojke koja padne na tebe!“
Sav bijesan me poveo sa sobom, te smo uletili u Aninu sobu.
Ja: „Viktore bre!“
V: „Sad ćemo vidjeti ko ovdje laže.“
A: „Um, što vi radite ovdje ovako kasno? Trebate li nešto?“
V: „Da, trebamo. Ana, jesam li ja tebe poljubio?“
Ugrizla se za usnicu i pomakela korak unazad.
A: „Pa poljubili smo se.“
Čim je Viktor udario šakom od stol potresla se.
V: „Ti se meni nabacuješ iako znaš da između nas neće biti ništa! Shvati to. Ti si moja radnica, a ja sam tvoj šef. Ne privlačiš me uopšte. Razumiješ srpski? Rekao sam ti to već, ne znam što izmišljaš da sam htio spavati sa tobom! Ti si se meni približila i prislonila nam usne, a ja sam te odmah gurnuo od sebe. Zar ne!?“
Zatečena ovim riječima samo sam zbunjeno gledala u Anu.
Znala sam da je sklona flertu, ali nisam vjerovala da može lagati.
A: „Izvinjavam se, Šefe. Samo nisam htjela da bude između vas dvoje nešto.“
V: „Čak i kad bi bilo nešto između Re-e i mene to nije tvoj problem. Sad se vrati poslu i samo još jedna sitna greška, otpustit ću te. Vjeruj.“
