Ulazeći u kancelariju prvo što sam vidjela jeste Viktor naslonjen na moj stol.
Čim me ugledao, uspravio se i zatvorio vrata koja su do malopre bila širom otvorena.
Ja: „Što si me zvao?“
V: „Izgleda da sam te bio prekinuo u nečemu, zar ne?“
Ja: „To uopšte nije tvoja stvar, zar ne?“
Slatko se nasmejao i stavio ruku pokraj mene naslanjajući se na zid uz koji sam bila pribijena.
V: „Što je? Gubiš dah pored mene?“
Istina je. Oduzima mi dah.
Glumim ravnodušnost, a ustvari gorim kada me pogleda.
Ja: „Previše si mi se približio, Viktore.“
Prislonio je svoju hladnu ruku na moj vrat, a oči mu se nisu micale s mojih usana.
V: „Mnogo si se prolepšala od srednje škole, znaš?“
Ja: „To nisam bila lepa i pre?“
V: „Nisam to rekao. Ti si uvek bila oličenje ljepote.“
Nasmešila sam se i spustila pogled kada su mi se obrazi zacrvenili.
Samo malo je falilo da nam se usne dotaknu.
Pogledima smo se strijeljali a vreli dah nam se mešao. Ali, i pogled je emocija.
Ovo što mi je uradio samo tim običnim pogledom, Petar nije mogao ni dodirom.
Ja: „Možeš se odmaknuti od mene? Ovo je loše.“
Zagrizao je donju usnu ravno gledajući me u oči.
V: „Zašto je loše? “
Ja: „Zaboravljaš da imam jebenog dečka, Viktore. Ova blizina mi ne prija.“
V: „Ništa nije loše ako je dobar osjećaj. Molim te da to zapamtiš.“
Ne znam kako bih se mogla nositi sa činjenicom da prevarim Petra.
Bez obzira što ga više ne volim na taj način, imam poštovanja prema njemu i apsolutno mi se gade osobe koje varaju svoje partnere.
Ali, ne mogu lagati. Ovaj trenutak je bio magičan.
Kao da me nešto tera ka njegovim usnama koliko god ja to ne željela.
V: „Što si se pogubila, malena?“
Ja: „Kao prvo ne zovi me tako, i drugo niko se nije pogubio.“
Krišom se nasmejao.
Ja: „Što je smešno toliko?“
V: „Ništa.“
Ja: „Viktore!“
Rukama je čvrsto prigrlio moj struk i ponovo me približio sebi.
V: „Pričaš isto kao ja.“
Ja: „Ne, ne pričam.“
V: „Ma nipošto.“
Prešla sam prstom po njegovim crtama lica, te se spuštala ka vrelom vratu. Htela sam da se malo poigram sa njim.
Ja: „Zašto ne sklanjaš pogled sa mojih usana? Smeta mi.“
V: „A zašto se ti igraš mnome?“
Ja: „Molim?“
V: „Zašto budiš u meni želju, ako je nećeš ostvariti?“
