Ana: „Ne mogu verovati da idemo u Rusiju!“
Ja: „Više bih voljela da sam ostala kući. Ne volim poslovne puteve.“
A: „A daj bre sta lupaš? Makar smo zajedno.“
Zagledala se u mišiće Viktora dok je stavljao naše torbe u gepek.
A: „Što misliš imam li šanse kod Viktora?“
Iskolačila sam oči i udzahnula.
Ja: „Sigurno.“
A: „Znam da ti se sviđao tokom srednje, to valjda ne traje više. Zar ne?“
Ja: „Naravno da ne. Međutim nikada mi se nije ni sviđao. Tvoj je.“
Čvrsto me zagrlila, te se nasmejala.
A: „Uostalom još nisi raskinula sa Petrom, tako da.“
Ja: „Ana, rekla sam ti. Viktor me ne privlači ni najmanje. Slobodno. Čak uzmite zajedničku sobu u hotelu kada dodjemo tamo.“
A: „Ozbiljno?“
Ja: „Da.“
Radosno je poskočila te smo ušli u automobil.
Napred smo sedeli Viktor i ja, dok su nazad bili Ana i naš kolega Uroš.
Ja: „Viktore!“
Primetela sam njegovu nezainteresiranost i samo je nastavio buljiti na cestu ispred sebe dok je vozio.
Ja: „Mislim, Šefe. Mi bismo voljeli da ti i Ana delite sobu, a ja ću s Urošem.“
Coknuo je jezikom, te hladnokrvno odgovorio.
„Ne. Sobe su već određene. Rea ti i ja zajedno, a njih dvoje će zajedno. Ipak bolje poznajem tebe i lakše mi je raditi s tobom.“
Namignuo mi je što me navelo da se namrštim.
Izustila sam jedno tiho „Izvini“ gledajući u Anu.
Primetela sam ogorčenje na njenom licu, dok je Viktor imao ogroman osmeh na svom.
Ulazeći u hotel nakon dugog putovanja osjetila sam olakšanje.
Ovde je zaista prelepo.
Svaki kutak ovog hotela je dočaran na svoj način, te je prosti dokaz da je posjeduje bogat čovjek.
V: „Sviđa ti se?“
Rekao je unoseći naše stvari u sobu.
Ja: „Zaista je savršeno. Odakle ti toliki novac da boravimo ovde?“
Nasmejao se čim je čuo pitanje.
V: „Ja sam Viktor Miličević. Zaboravljaš?“
Ja: „Mogu te pitati nešto?“
Upitno me pogledao nakon što je spustio sve stvari na pod.
Ja: „Zašto baš nas dvoje delimo sobu?“
V: „Zato što sam ja tako želeo.“
Ja: „O pa da, zaboravila sam. Sve mora biti onako kako jedan kreten kaže.“
Na licu mu se ocrtao sladak osmeh koji me definitivno ostavio bez teksta.
Približio me sebi što je bliže mogao, te je spustio glavu do moje.
„Zar ne može proći nijedan dan bez tvoje drskosti, malena?“
