Nakon razvoda roditelja, Lilah odlučno napušta mjesto u kome je odrasla. Za sobom ostavlja majku koja se tek preudala, oca koji je problematičan, i dugogodišnju toksičnu vezu. Lilah upisuje psihološki fakultet u Njujorku, sa njom odlazi i njena najb...
-" Ugodan ostatak večeri gospođice Alex i Lilah. Očekujem Vas sutra ujutro u mom uredu. Posao je Vaš.", rukovao se sa Alex, mene je samo pogledao i otišao. Glupan neotesani.
LILAH'S POV
Jutro je, prvi dan na fakultetu. Cijelu noć nisam oka sklopila, u mislima mi se ponavljala sinoćna scena sa gospodinom Hunterom. Marcus mi se od sinoć nije javio, a ne planiram ni ja da mu se javim nakon onakvog ponižavanja mene. Koliko god mi je teško priznati, gospodin Hunter je bio upravu. Naravno, to mu nikad neću priznati. Bezvoljno ustajući sa kreveta, krenem do kupatila, pogledam se u ogledalo i sve što vidim jesu tamnoplavi podočnjaci. Istuširam se za 10 minuta, uradim sve što je potrebno da bih se osvježila i došla sebi. Navučem na sebe odjeću koja mi prva prođe kroz ruke.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Alex je odavno ustala i otišla na posao. Predavanja mi počinju od 9 ujutro. Danas svi studenti imaju obavezan poziv da prisustvuju na govoru direktorice fakulteta. Izašla sam malo ranije, da bi me Ashley upoznala sa prostorijama fakulteta i dala mi raspored predavanja. Nadam se da će prvi dan proći u najboljem redu.
ALEX'S POV
- "Eh da sam znala da je ovolika firma, ponijela bih mapu firme, a i tada se ne bih snašla kakav sam baksuz.",mrmljam sebi u njedra. Kada sam stigla jutros, nadrndana plastičara od recepcionarke, kojoj nisam zapamtila ime od silne arogancije u njenom ponašanju, uputila me u moju kancelariju. Obukla sam što inače ne nosim, ali zbog opisa posla morala sam.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Na putu do kancelarije, načula sam razgovor radnica: "Jeste čuli da je opet došla nova asistentica. Hahaha, neće izdržati ni 3 dana kao ni prethodne". Braneći se, sarkastično sam im odbrusila: "Živi bili pa vidjeli!". Ostali radnici su načuli razgovor i podsmijavali se njima. Već 2 sata čitam i organizujem papire od A do Ž. "Bože dragi, ovo kao da godinama niko nije pipnuo" pomislih u sebi. Gospodin Hunter je na sastancima, što mene ostavlja čekajući da mu predam organizovane papire. Pauza za doručak je u obližnjoj kantini gdje svi radnici borave tokom pauze. Na ulazu u kantinu osjetim miris raznovrsne hrane. Znatiželjno ulazeći, primjetila sam veliki asortiman pripremljene hrane, na koji moj stomak nije mogao odoliti tome. Draga starija žena, čini mi se u svojim 50-im, rumenih obraza i preslatkih krupnih očiju uperene ka meni, upitala me šta bih željela da jedem, na to joj odgovaram: "Da imam malo veći želudac, uzela bih sve!". Na to se nasmijala i rekla mi je: "Za tebe ćemo danas naš vrhunski specijal, što inače služimo samo klijentima. Usput, zovem se Phoebe (Fibi)." Zahvalila sam joj se na ljubaznosti, uzvratila joj uslugu predstavljajući se. Veselo i osmjehujući sam sjela za zadnji sto koji je bio slobodan. "Osjećam se kao srednjoškolski usamljenik sjedeći sama na kraju kantine." sarkastično promrmljam. Nakon pauze, vratila sam se u kancelariju. Nije prošlo ni 5 minuta od kako sam ušla, dolazi mi poziv od gospodina Huntera da mu donesem papire. "Mogao si sačekati barem da mi se hrana slegne." pomislih u sebi. Ulazeći u njegovu kancelariju, osjetim jak muški parfem koji mi je udario u glavu.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
-" Ovaj je gori od bilo koje ženske osobe kada se parfemiše" moj mozak mi ne da mira, mogla sam to umalo reći na glas i proletiti kroz ove svježe oprane prozore. Njegova kancelarija se nalazi na zadnjem spratu i umjesto zidova, kancelariju okružuju stakleni glomazni prozori. Toliko je prostorija ogromna da bi mogli igrati fudbalsku utakmicu u njoj. Malko me hvata panika radi toga što se sve providi. Kako mu nije čudno, možda ga neko nišani snajperom ili ga špijunira. Čudan lik. -" Dobar dan, gospođice Urie (Juri). Nadam se da ste sve završili kako smo se i dogovorili." -" Dobar dan gospodine Wiliams. Naravno da jesam, samo sam čekala da Vama ugodim." gledajući ga pravo u oči sa dozom sarkazma. Taman što je htio odgovoriti, prekinuo ga je zvuk mog telefona koji je neprestano brujao. Znala sam odmah ko je. Lilah i njene gluposti. Izvinim se što sam zaboravila isključiti ton te dodajem: "Porodični problemi.", otključavajući telefon i ulazeći u poruke, smijem se slikama od Lilah kako pozira i pravi grimase sa kipovima ispred fakulteta. -"Vidim veoma ozbiljni porodični problemi." smijući se nastavio je gledati papire koje sam mu donijela. Pomislim prvo zašto je to rekao, i onda shvatim da je prostorija puna stakla i sve se odsijava na staklu. Izvinim mu se na tome i tražim dozvolu da se vratim u svoju kancelariju, na šta mi on dodaje:"Za danas nemaš više posla, možeš ići kući, kada je tako hitan porodični problem odvešće te moj vozač." Osmijehujući se odbijem njegovu ponudu i zahvalim se odlazeći.
LILAH'S POV
Ova žena stvarno ne zna kada treba prestati. Već sat vremena sjedim uzaludno slušajući kodeske ponašanja i upoznavanje profesora. Na svu žalost, ispostavilo se da je direktorica HUNTEROVA MAJKA! Još mi je samo to falilo... Poslije govora, Ashley me je slikala kod statua ispred fakulteta praveći grimase. Te slike sam proslijedila Alex na šta sam samo dobila seen. Vjerovatno je zauzeta i nema vremena da odgovori. Nakon predavanja, ugledam Alex ispred fakulteta. -"Hejj otkud tebe ranije? Da te nije možda idiot otpustio da mu glavu otkinem?!". -" Hahahaha, nemaš pojma u šta si se uvalila. Zbog tebe sam se izblamirala pred njim! Slike sam ti pogledala dok sam bila u Hunterovoj kancelariji. Ali, pošto je on sav fensi i ekstra, u njega ti nisu zidovi u kancelariji, pazi sad: STAKLO UMJESTO ZIDOVA! I kako sam gledala tvoje slike, i normalno u staklu se sve odrazilo. On je to primjetio, a ja sam na to odgovorila da je porodičan problem u pitanju, gdje se on nasmijao i rekao da nemam više posla za danas i ponudio mi je prevoz, što sam ja naravno odbila i došla ovde." U nevjerici je gledam, i prosto ne vjerujem šta mi govori. Kako sam i ja završila predavanja, ispričala sam joj putem do našeg studentskog doma kako mi je prošao dan. Naravno, nisam izostavila ni činjenicu o direktorici. -"Danas nam se objema svašta izdešavalo, sutra će biti zanimljivije." namignula mi je sa ohrabrenjem da će sve biti ok. Veče smo provele uz filmove, grickalice i nargilu koju smo uzeli u Španiji da imamo za sebe kada ne želimo ići vani. Noć se uveliko spustila, bilo je oko 2 sata ujutro. Stigla mi je obavjest o zahtjevu za praćenje na instagramu. Smoreno pogledam u telefon da provjerim ko u ova doba šalje zahtjev. Kud nisam ostavila otvoren profil da ne moram ni gledati ko me zapraćuje, ali kako je tako je. Zaprepašćeno govorim: " ALEX NEĆEŠ VJEROVATI KO MI JE POSLAO ZAHTJEV!"
