•SAVJEST PROTIV STRASTI•

•VRIJEME TAJNI•

Sam pomisao na to da se za tri sedmice ženim sa osobom koju mrzim iz dna duše i koja je skoro usmrtila naše nama drage ljude krv mi ključa.

ROMAN'S POV

Od juče razmišljam o situaciji gospodina Huntera. Malo mi je čudno to sve, još kad ima zaručnicu neželjenu i plus ljubavnicu koju voli. Grubo je reći ljubavnica ako je voli, a vamo se ženi sa drugom. Prihvatio sam se ovog posla jer volim izazove, neću odustati lako. Nikada se nisam morao sprijateljiti sa nekim koga moram čuvati, osjećam se kao da radim kao na tajnom zadatku. Kontam kakva li je Lilah? Rano sam ustao da se obučem i da skontam kako da joj priđem, a da ne ispadne da joj se udvaram. Ušao sam u auto i uputio se prema fakultetu. Čim sam došao, ugledao sam nju kako ulazi mrzovoljno unutra. Nosila je sunčane naočale, i bila je obučena sasvim laganoj trenerci i jakni. Svezala je visoki rep i koliko mogu da vidim ni sa kim se ne druži.
Ulazim zadnji, sretnem je na hodniku kako piše sa nekim. Napokon imam priliku da joj priđem.
-"Izvini, da li znaš gdje je učionica B2?" upitao sam je sasvim normalno.
-"Skloni se od mene i pusti me na miru." prošla je pored mene i zakačila me ramenom.
Koja drskost! Umislila se da je neka zvijezda. Sigurno joj Hunter digao ego. Vidi se da nikog neće kraj sebe, ili možda da je niko neće kraj sebe jer je takva. Uffhh! Sad stvarno moram tražiti tu učionicu.
Sjedio skroz u zadnjem redu, dovoljno da mi je u vidu.
-"Studenti danas nam je došao novi učenik, molim te ustani i predstavi se." profesorica je gledala u mene i pokazivala prstom da svi šute.
-"Dobar dan. Ja sam Roman Miguel, dolazim iz Meksika. Imam dv... khm... devetnaest godina." malo mi je falilo da kazem dvadeset i dvije umjesto devetnaest. Svi su ustali i počeli da se rukuju i pričaju sa mnom, sem nje. Ona je jedina sjedila i vidio sam da je gledala u telefon i listala fotografije sa nekom curom. Vjerovatno je to Alex. Primjećujem da briše suze. Možda sam je pogrešno procjenio.
-"Lilah skini naočale, ne budi bezobrazna!" profesorica je počela da galami na nju.
-"I vi bi trebali da pokrijete dekolte pa nikome ništa." odgovorio sam umjesto nje.
Svi su prasnuli u smijeh. Ona se okrenula prema meni i blago mi se osmijehnula.
Ima lijep osmijeh.
Tokom cijelog časa je bilo dosadno. Taman što sam završio fakultet ja opet na fakultetu.
Sledeći čas nam je filozofija.
Ostali smo u istoj učionici i za vrijeme odmora neke cure su počele da se motaju oko mene. Vidio sam Lilah da odlazi. Ustao sam i krenuo za njom. Primjetio sam da ide u wc, te sam i ja ušao u muški. Kad sam izlazio, ona se naglom brzinom sudarila u mene. Naočale su joj spale na pod te sam ih dohvatio.
-"Jooj izvini." vidio sam da je bila blijeda i oči su joj bile crvene. Podočnjaci su bili i previše očigledni. Vratila se nazad do wc i počela povraćati. Držao sam je za kosu i bio tu uz nju.
-"Idi molim te, odvratno je za gledati!" dobacila mi je slabim glasom.
-"Neću nikud, tu sam. Trebaš ići kući ne izgledaš baš najbolje." malo sam se zabrinuo, a ovo moram da javim Hunteru.
-"Moram po stvari, pa imam nekih obaveza svakako. Jedno predavanje gore dole." Klimnuo sam glavom. Dok je ona otišla po stvari, na brzinu sam napisao poruku Hunteru da je Lilah loše i da ide nekud.
Njegov auto je bio ispred fakulteta vjerovatno je bio u svojoj kancelariji. Vjerovatno je u kancelariji pošto je direktor.
Napisao mi je da odmah stiže.

LILAH'S POV

Roman je baš drag momak, zahvalna sam mu iako me ne zna niti moju situaciju bio je tu na kratko za mene. Povraćam od jutros i glava me boli kao da ću se istog trenutka onesvjestiti. Otišla sam po stvari i krenula prema izlazu. Nisam se nadala da će me Hunter vidjeti, te me dočekao na izlazu.
-"Gdje ćeš ti?" upitao me.
-"Umm, idem kod Alex.." nabacim osmijeh kao da je sve ok.
-"Odvešću te ja." rekao mi je ozbiljno.
-"Zar ne trebaš raditi?" začuđeno ga pogledam.
-"Ma imam još nešto malo, a u svakom slučaju ti si mi bitnija i poželio sam te ovih dana malena." zagrlio me je i krenuli smo prema autu.
-"A ljudi? Šta ako nas neko vidi kako me grliš?"
"Otkad je meni stalo za tuđa mišljenja?" namigne mi.
Ušli smo u bolnicu i ja sam skoro pa potrčala do njene sobe. Hunteru sam rekla da bih željela biti sa njom nasamo. Samo se složio i otvorio mi vrata od sobe da uđem.
-"Alex ne znaš ni sama koliko mi je teško, ne znam šta da radim.. zašto se ne budiš? Koliko će još ovo trajati? Pakao mi je na fakultetu, ni sama ne mogu da budem pozitivna. Treba mi moja sestra. Znaš.. nisam još sigurna 100%, ali mislim da sam trudna. Vjerovatno da si sad budna, pala bi u još jednu komu. Hej, možda budeš tetka. Samo ne znam kako će reagovati Hunter. Moram ga pitati šta misli o djeci. Jesi li poželjela pizze? Jer ako jesi, najebala si. Sve jedem haha.." nasmijala sam se i počela u isto vrijeme da plačem. Zagrlila sam je i počela ljubiti njenu ruku. U tom je došao Hunter i primjetio je kako histerično plačem. Zagrlio me je i rekao da trebamo ići i da se odmorim.
U toku vožnje mi je objašnjavao kako trebam da se usredočim na fakultet i kako mi ocijene uopšte nisu dobre. Da ne trebam toliko izostajati i da mi ne može stalno pravdati. Rekao mi je kako ni Alex ne bi voljela da popustim u svemu i da sam non stop depresivna i negativna. Obećala sam mu da ću se potruditi da budem bolja. Poželila sam ga ovih dana, radi non stop i ja to razumijem. Trudi se oko svega. Kada smo došli u stan, upalili smo TV. Legla sam na njega, i on me je češkio. Zaklopila sam oči razmišljajući kako trebam stvarno da se trgnem i da je Alex budna psovala bi mi sve po spisku. Trebam misliti o svojoj budućnosti. Ovo će jednom biti iza nas. Doći će bolji dani, samo u ovom trenutku je jako teško misliti pozitivno. Razmišljam kako će se i Hunter oženiti.
-"Huntere šta misliš o djeci? Šta ako se desi da zatrudnim?" pitanje kao iz vedra neba sam postavila.
-"Iskreno nisam spreman za djecu, još nam samo i to fali na ovo sve." ostala sam zatečena njegovim odgovorom. Iskreno nisam se nadala tome. Rekla sam Rositi da kad bude dolazila sutra da mi uzme test u apoteci i da ne govori nikome. Šta ako bude pozitivno? Da abortiram? Ne želim to.
Odmakela sam se od Huntera i rekla mu:
-"Zamolila bih te da ideš kući, umorna sam. Ako želiš ja ću izaći a ti ostani."
-"Zašto si odjednom takva? Koji kurac više Lilah?! Otežavaš mi samo sa takvim ponašanjem!" ustao je ljutito i počeo da se svađa.
-"Uskoro se ženiš, planiraj djecu sa Elenom možda budeš spreman!" odbrusim mu jer mi je bilo krivo nakon njegovog odgovora.
-"Lilah jebi se." bijesno odlazeći uzme telefon.
-"I ti." kada je otišao sjednem sama na kauč u ovolikoj kući. Uzela sam knjige i počela učiti.

OLIVER'S POV

Izlazio sam iz bolnice jutro je, svaki put kad bih došao kod Alex uzeo bi joj po ružu. Ne onu crvenu običnu. Već crnu. Obožava ih. Takve ruže je jako rijetko naći jer se pretežno gaje u Turskoj. Želja joj je da ode tamo. Kada sam joj odnio ružu, ostao sam cijelu noć i pričao sam sa njom kako kad se probudi da ćemo posjetiti Tursku. Pričao sam joj o svemu i kako smo se upoznali. Sve od početka. Čak sam se ponovo natjerao da gledam njenu omiljenu seriju Supernatural. Zavolila je tu seriju zbog mene, jer sam je ja prvi pogledao. Umoran i iscrpljen krećem na posao. Idući prema parkingu, razmišljao sam o svemu. Hunter me je isto zvao sinoć i rekao da se posvađao sa Lilah. Luda kuća. Nisam ni stigao do auta kako treba primjetim da prilaze prema meni dva lika.
-"Izvinite ko ste vi?" upitah.
-"Mi smo prenosioci poruke." tu su me momentalno krenuli udarati. Šipkama, nogama, rukama i nema šta nisu radili. Od bolova se nisam mogao pomaketi. Onda su na kraju samo rekli:
-"Prenesi drugu da šta god je naumio da prestane ili mu je pametnije čak da se odmakne od nje. Problemi će se samo nastaviti. A mi nećemo stati!"
Sve mi je pred očima odjednom postalo crno. Od silnih bolova sam se onesvijestio.

HVALA VAM NA 2k! U ŠOKU SAM, NASTAVITE ČITATI JER VAS OČEKUJE NEOČEKIVANO I LJUBIM VAS SVE  ❤️