•SAVJEST PROTIV STRASTI•

•PREGOVORI•

Kako ću se sada izboriti sa Lucom? Znam i sama da je zaljubljen u mene odavno, a Oliver i on se ne podnose nikako. Nadam se da se bar malo opametio. Iako čisto sumnjam, prosto ne vjerujem. Ovome nema kraja... problem za problemom.

LILAH'S POV

Petak je jutro. Doktori su došli u vizitu gdje se jedan od njih zvao Mark. Mark je bio čini mi se godište Huntera. Pratio je moju situaciju i trudnoću. Hunter je bio zajedno sa mnom u prostoriji, da čuje njihova mišljenja o mom i bebinom zdravlju.
-"Gospodine Vaša žena je jako mlada zatrudnila. Posljedice toga su rizična trudnoća kod većine. Vitamine neka redovno pije i što više vode. Nalazi krvi su uredni, mada monociti su povećani. Lilah ima sama od sebe dijabetes tipa 2, što je dodatno prouzrokovalo sve ovo. Sutra već može kući. Jaka je ona, vjerujem u nju da će biti ovo sve kako treba. Sretni ste što imate ovakvu ženu kraj sebe, neki bi Vam zavidili." odjednom me doktor pomilovao po kosi i namignuo mi. Hunter ga je gledao pomno. Iskreno malo mi fali da se ne nasmijem njegovoj faci.
-"Hvala Vam doktore, ali fizički kontakt nije potreban sa mojom ženom. Osim ako ne želite da ja sa vama imam malo grublji fizički kontakt."
-"Khm, nije potrebno... brz oporavak gospođice Lilah." počeo je zamuckivati.
-"Hvala Vam." izašli su ostali doktori gdje smo Hunter i ja ostali sami.
-"Hahahah, jedva sam izdržala da se ne nasmijem pred njima. Šta ovo bi?!" prasnula sam u smijeh, gdje je Hunter prevrnuo očima. Nije mu ni malo smiješno, ali ja crkavam.
-"Čuj šta je bilo. Doktor je, a haman želi da bude pacijent." odbrusio je.
-"Ma čovjek je samo kulturan šta ti je?" sarkastično sam odgovorila sa podignutom obrvom.
-"E, nemoj me vući za jezik." nageo se na bolnički krevet sa rukama i gledao pravo u mene.
-"Nego, jel sve okej? Jel te nešto muči? Nešto si mi čudan od juče od onog telefonskog poziva." i stvarno jeste bio.
-"Ma... Roman je u pitanju. Došao je u bolnicu kada si ti spavala to je bilo jučer. Nisam ti htio ništa govoriti jer sam htio da te Alex nasmije i znao sam da će doći i nisam htio ništa da pokvarim. Nepoznato obezbjeđenje je bilo ispred tvojih vrata kada sam se vratio iz kafeterije. Nisu mi dali da uđem i morao sam primjeniti silu. POLUDIO SAM, jednostavno sam sit takvih sranja Lilah. To je bilo Romanovo obezbjeđenje, a on je bio unutra i držao te za ruku dok si spavala. Pun mi je kurac njega. Ne može mi niko zabraniti da te vidim shvati to ili da te drži podalje od mene. Jedino ti možeš da zaustaviš da nam pravi ovakve scene, ako to ne upali imam svoje načine koje ti se neće svidjeti Lilah. Ako će neko ugroziti našu porodicu neću ni trepnuti, a reagovaću." zatečena sam ostala. Nisam se nadala ovome.
-"Šta misliš da mogu napraviti? Ispao je majmun i šupak. Ako ga nazovem neće me saslušati preko telefona, već jedino uživo. A ne ide mi se uživo sa njim, jer me nekoliko puta htio poljubiti gdje sam se ja odmakinjala , ali svaki put je sve više navaljivao. Mislila sam da će se jebeno promjeniti i da naše prijateljstvo neće ispaštati. Ne želim ga vidjeti više ionako, neću više biti slijepa pred svojim očima." Kako mi je sad Roman digao živac. Kakav debil! Kako se može usuditi da tako nešto mu uopšte padne na pamet? Pa jebote ovo je otac mog dijeteta, čovjek koga volim i to Roman zna! Ne želim više da ga vidim u svojoj blizini. Prešao je granicu odavno, a ja sam šutila radi "prijateljstva" koje je odavno nestalo, ili ga nikad nije ni bilo? Uff.
-"Dobro malena, poštovaću tvoju odluku. Odmaraj sada fino i biću tu." ostavio mi je blagi poljubac na usnama. Definitvno se nešto dešava, a nije samo Roman. Dovoljno sam upoznala Huntera da znam kad nešto nije uredu.
-"Huntere kriješ li nešto od mene?" taman što je htio da izađe kao iz stopa sam ga pitala.
-"Hej kćeri, majka je došla samo da te vidi i da popričamo o nečemu ozbiljno je." majka nas je prekinula i ušla u bolničku sobu.
-"Hej ma-?" nisam ni uspijela dovršiti rečenicu, Hunter nas je prekinuo.
-"Jel mogu ja prvo popričati sa Vama?"
-"Ni u ludilu. Nemam šta da pričam sa nekim ko je doveo moju kćerku u ovakvo stanje." Hunter je pogledao u mene već iznervirano.
-"Mama, možda ima nešto važno da ti kaže. Idi sa njim, možda ga bolje upoznaš. Nije uopšte loš, a ti prebrzo osuđuješ. Učini to za mene." zamolila sam je, suznim očima.
-"Samo zbog tebe, ali kasnije imamo važan razgovor srećice." baš su svi izgledali ozbiljno. Šta im je? Kao da je neko umro ne daj Bože haha.

HUNTER'S POV

Izašli smo ispred vrata gdje je ona sjela na stolicu i gledala me šta ću reći.
-"Znam da joj želite reći za oca. Nemojte još ništa govoriti. Ionako je u kritičnom stanju. Trudnoća joj je rizična i mora se paziti i izbjegavati stresne situacije. Ako je imalo volite, šutićete neko vrijeme. Bar dok se ne oporavi." šaputao sam da nas niko ne čuje, ionako je Lilah postala sumnjičava.
-"Znaš šta ću ja tebi reći?!" ustala je i krenula prema meni odbrusujući.
-"Recite? Čekam." već sam mislio da će me baciti negdje kroz prozor kako je izgledala.
-"Ti si jedan divan zet, možeš proći. Brineš o mojoj Lilah kao prema nekoj bebi što je meni još draže. Priznajem da sam bila previše impulsivna, ali samo zbog brige mog dijeteta. Sada idemo tvoja mama i ja u šoping da uzimamo našem unuku stvari. Jeste rano, ali za bake nije. Jeste li zamislili kako će izgledati dječija soba?! Tvoja majka i ja smo voljne pomoći oko svega. A kada ćeš oženiti Lilah? Neće valjda biti nevjenčana? Sramota je to sine... koliko još planirate djece? Pa neće biti samo jedno samo, biće usamljeno."
Ostao sam u čudu. Ovo nisam očekivao. Prvo sam je gledao sa otvorenom vilicom. Jebote, vidi se da je Lilahina majka.
-"Do-dobro. Hvala Vam." nisam znao šta da odgovorim na ovo sve.
-"Dobro me se drži ako je ne uzmeš za ženu. Idem sada sa tvojom majkom... bile smo na kafi u tvom lokalu. Kada smo naručili ono čudo sa crijevom pogušile smo se."
-"Vjenčanje će biti brže nego sto mislite..." na njenu zadnju rečenicu sam se odvalio smijati. Pozdravili smo se i sada mi je drago što sam izgladio stvari sa Lilahinom majkom. Znači mi podrška od svakog njenog bliskog. Sjetio sam se kako je Lilah neki dan patila da jede pizzu, pa sam nam naručio četiri porodične. Doći će Alex i Oliver ubrzo isto pa sam i za njih naručio. Oliveru i meni je posebno samo jedna porodična, a pošto je Lilah trudna ni sam ne znam koliko će pojesti. Pa da ostane i za kasnije.
-"Došao sam vidjeti kako je Lilah i beba. Ipak sam ja kriv što je ovdje." Luca se stvorio ni od kud. Fuck. Alex i Oliver trebaju doći za koji minut.
-"Sada će doći Alex, a sa njom i Oliver. Ne dao ti Bog da nešto pokušaš." pogledao sam ga pretećim pogledom.
-"A šta ako neću?" provocirao je.
-"Onda mi ne pada na pamet da te razdvajam od Olivera." dobacio sam sa smiješkom.