•SAVJEST PROTIV STRASTI•

•BUĐENJE•

-"Sada znam šta želiš od nas svih. Imaš 5 sekundi da napustiš prostoriju inače ovaj pištolj pored mene i njegovi metci će završiti u tvojim silikonima."

LILAH'S POV

Kada sam došla u bolnicu, ispričala sam Alex kako je protekao dan i da se mora što prije probuditi jer će postati tetka. Kako sam sjedila pored nje, upalila sam TV i gledala film.

ALEX'S POV

Uff... osjećam se kao da me veliki valjak pregazio. Um, gdje sam ja? Bolnica? Zašto sam u bolnici? KOJI KURAC?! Aha, bila sam u nesreći, sad sam se sjetila. Pa dobro, šta, lagano. Valja i to nekad. Bože svašta šta i ja govorim. TV je uključen, ala kako mi smeta svjetlost. Dobro pa je mrak. Vidi ove što se zapiljila u TV kao da ne postojim. Damn, sve me boli. Koliko sam ja spavala? Jesam li uopšte spavala ili sam bila u komi? Nemam ja pojma. Ma saznaću sve od doktora. Sve me boli, ali osjetim, što je dobro. Pokušavajući da ustanem obratim se Lilah:
-"De svega ti pomozi mi ustati, sve me boli i ukočila sam se. Mogla sam još odspavati, ali ne da mi se sad." primjetim kako se prepala i vrisnula. Zagrlila me je jako kao da me nije vidila godinama.
-"Jao, jebem te uuuuffffff!!! Neka malo, ipak sam povrijeđena." zajauknem.
-"Izvini izviniii!! Kako mi je drago što si se napokon probudila!" izljubila me je i svu uslinila. Fuj.
-"Nego, jesam li ja u komi bila?" upitam ne shvatajući šta se desilo.
-"Jesi malo više od dvije sedmice. Doktori kažu da si se oporavljala, ali se iz nekog razloga nisi budila. Bitno je da si se ti nama napokon probudila." odgovara mi sva sretna i uplakana od sreće.
-"De šta plačeš, ne bi da sam umrla."
-"Hahahah, dobro neću više." osmijeh joj je od uha do uha.
-"Šta sam propustila? Ispričaj mi sve do najsitnijeg detalja."
-"Šta nisi." Ispričala mi je prvo šta se desilo sa nesrećom, ko stoji iza toga svega, šta se dešava između nje i Huntera, o tome kako su izudarali Olivera, o njenom novom drugu Romanu i ostalo.
-"MAMU IM JEBEM OLIVERA MI DIRALI!!! POKOPAĆU IH ŽIVE DA ISTRUNU!!! GOVNA JEDNA!!!" toliko sam se iznervirala da nisam znala šta da mislim i radim.
-"Dobro je sada, ne boj se. Imao je koju modricu i zašili su mu ranu manju na čelu."
-"Uf dobro je. Jedva čekam i njega da vidim. Kako si ti?" upitam je.
-"Sa školom sam popustila jedno vrijeme, nisam se mogla ni na šta fokusirati. Prvo sam slabo išta jela i onda odjednom sam krenula jesti kao luda. Posvađala sam se sa Hunterom neku noć i istjerala iz stana, ali sad je sve uredu."
-"Ajde dobro je, bar nešto. A zbog čega ste se posvađali?" čudim se jer se nikada tako nisu posvađali.
-"Pa sad... mene je zanimalo da li želi djecu i on je odgovorio da ih ne želi još, da nije spreman i da mu još samo to fali na sve ovo i to je mene iznerviralo. Na kraju sam ga istjerala."
-"Koja si ti glupača. Pa kako će sada se baviti djetetom kada ionako se mora baviti prijetnjama, 'nezgodama', tvojim ludim bivšim, njegovom retardiranom zaručnicom? Moraš malo i njega razumiti. On jednostavno ne želi da odgaja dijete u trenutnoj situaciji i da ti nosiš dijete u stresnom periodu jer bi ti sve na bebu uticalo. Nadam se da će ta tvoja luda glava razumiti." rijetko kad sam ozbiljna i dajem savjete, ali kad treba, jebi ga, treba.
-"Ummm, kad si već kod toga... postaćeš tetka."
MOOOOOOOOOOLIM?! 😱
-"Ha?! Kako je došlo do toga?" zaprepaštena upitam.
-"Dan kada smo radili... zaboravila sam da popijem kontracepcijsku tabletu i to sam shvatila prekasno. Nadala sam se da neće ništa biti pošto mi je prošla ovulacija jer su tada manje šanse da se zatrudni. I eto, desilo se šta se desilo..." postiđeno je spustila glavu.
-"Znači, zbog toga si ga pitala... Pretpostavljam da mu nisi rekla."
-"Nisam imala hrabrosti nakon njegovog odgovora." malo joj je falilo da zaplače.
-"Šta god odlučila podržaću te. Samo gledaj na sebe i svoje zdravlje sada. Znam da nije na meni da komentarišem, ali ja bih iskreno da rodiš to dijete jer ipak, to je novi život i možda vas usreći." nakon što sam to rekla poletila mi je u zagrljaj i zahvaljivala mi se što sam uz nju.
-"Ajde nemoj mi opet plakati, svu me umokri." pokušala sam je oraspoložiti i naravno, uspjela sam. Kao i svaki put.
Nakon toga Lilah je javila Hunteru i Oliveru da sam se probudila i pozvala je doktora da me pregleda. Doktor je rekao da sam se dosta oporavila, ali ne smijem se naprezati i stresirati. Nakon par minuta došli su Hunter i Oliver. Kada sam ugledala Olivera htjela sam da mu poletim u zagrljaj, ali nisam mogla od bolova. Umjesto što sam ja krenula, on mi je prišao i zagrlio me kao nikad prije. Neko vrijeme smo svi zajedno pričali i na kraju smo Oliver i ja sami ostali. Ispričao mi je šta mu se sve desilo i rekao mi je da mi je svaku noć donosio po jednu crnu ružu, što sam mogla i primjetiti. Moje omiljene.
-"Volim te Alex i uvijek ću te voljeti bez obzira šta se desilo. Od sad ću uvijek biti uz tebe i kada ne mognem biti pored tebe, uvijek ću te provjeravati. Ne želim da se ikad više ovako nešto desi."
-"Volim i ja tebe. Normalno da ćeš paziti, da ne bi ja bila sama svoj bodigard stalno. Pih, mora i mene neko razmaziti." odgovorim u namjeri da se ne rasplačem, jer inače ne volim plakati pred drugima, pogotovo pred njim.
-"Važi. Ajde sada odmaraj, biću ja tu ne brini." poljubio me u čelo i sjeo na stolicu do kreveta.
Ubrzo nakon razgovora sam zaspala.

HUNTER'S POV

Lilah i ja smo sjeli u kantini dok je Oliver bio sa Alex. Pili smo po toplu čokoladu i počeli razgovarati.
-"Lilah moraš biti sa mnom iskrena. Dešava li se nešto što bih ja trebao znati? Jesi li dobro? Kad god se sretnemo zadnjih dana si uvijek blijeda." upitam je misleći šta joj je.
-"Ma dobro sam, vjerovatno nas je ova situacija pokolebala. Krivo mi je bilo zbog one kada se svađamo. Upitala sam te to bez razloga. Čisto da vidim šta misliš o tome." govorila mi je.
-"Nisam htio da odgajam dijete u ovom trenutku. Misliš li da bi bilo dobro za dijete da bude u ovakvim sranjima? Sve to utiče na bebu Lilah. Jesam malo grublje odreagovao priznajem. I izvini zbog toga. Lilah zadnje je što želim na svijetu da odeš od mene. Ti si me promjenila na bolje. Ti me činiš boljim čovjekom. Tebe volim i nijednu više." uzeo sam joj ruke i počeo da ih ljubim
-"Znaš da i ja tebe." odjednom je ustala uspaničeno i trčala prema izlazu. Ustao sam za njom i krenuo vikajući šta se dešava. Nije uspjela ni stići prema izlazu već je povratila na hodnik.
-"Lilah šta ti je?!" dotrčao sam uspaničeno.
-"Ma imam stomačni virus, ništa ozbiljno." pogleda me da me u nadi da li ću povjerovati.
-"Kad budemo krenuli kući, uzeću ti čajeve da piješ." zagrlio sam je i poljubio u obraz.
-"Hejjjj ROMANNN!" mahne rukom prema Romanu u bolnici čekajući nekog vjerovatno.
-"Gdje si Lilah?" zagrlio je mazeći je po kosi.
ŠTA ON POKUŠAVA?! Streljao sam ga pogledom.
-"Drugarica mi se probudila iz kome, a ovo je moj...umm... Hunter?"Pozdravio sam se sa njim, stiskajući mu ruku te dodao:
-"Drago mi je da smo se upoznali Romane. Ja sam Hunter. Lilahin drug."
-"Drago je i meni Huntere, čekam baku prima inekcije pa sam je dovezao. Lilah čuvaj mi se pa se vidimo na faksu." poljubio je u kosu i otišao. OVO NEĆE IZAĆI NA DOBRO.
-"Kakav Roman i ti imate odnos?" upitao sam Lilah.
-"Povjeravala sam mu se dosta, imam osjećaj da mu vjerujem. Nisam imala Alex pored sebe, a ti i ja smo bili posvađani. Upoznali smo se na fakultetu. Izašli smo u kafić i pričali smo o svemu. Smatram ga kao druga." uhvatila je moju ruku i naslonila glavu na moje rame.
-"Malena nemoj da srčani dobijem." laknulo mi je.