•SAVJEST PROTIV STRASTI•

•POŽUDA•

-"GADIŠ MI SE!" unjela sam mu se u facu.
-"Unesi mi se još malo u facu i završićeš u mom krevetu iako si trudna." zaprijetio je.
-"Ne bi to napravio." progutala sam knedlu.
-"Pokušaj, pa ćeš vidjeti." gledao je moj sledeći korak.

Nisam ga se bojala, htjela sam sav bijes iskaliti na njega. On je kriv jebeno za sve. Hunter se bori za život radi njega. Oliver je povrijeđen radi njega. Imam hiljadu pitanja, a nigdje odgovora. Zašto je to uradio? Nisam sigurno ja razlog tome. Do te mjere da neko ide... bolesno. Znam da mi Roman ne bi naudio kao Marcus. Marcus me mučio, udarao do te mjere da bih se borila za dah. Romana ne volim, niti ću ikad ikog voljeti kao što volim Huntera. On je moj i ja sam njegova. Neću dopustiti debilu kao što je on da radi šta mu se prohtije. Imam nadu da će se Hunter ubrzo probuditi, mora. Želim u njegov zagrljaj, njegov poljubac. Samo on zna kako da funkcioniše sa mnom. Samo on zna kako da me zadovolji u svemu i da me voli više od sebe samog. Ne vidim nikog sem Huntera.
-"TI! MRZIM TE! ČEKAJ KADA SE HUNTER PROBUDI, MOLIĆEŠ BOGA DA SE NISI RODIO!" ponovo sam mu se unijela u facu, unatoč upozorenja koji mi je nagovijestio. Naše usne su bili svega pola centimetra razmaka. Mislim da sam ga napalila i previše, iako mi to nije bila namjera samo sam htjela da iskalim bijes.
-"Prevršila si granicu. Upozorio sam te!" zarežao je. Stvarno me uzeo u naručje i nosio uz stepenice. Vrištala sam i histerisala gdje su me njegove sluge gledali i smijali se. Zašto mu svi šute?! Odnio me u jednu od soba i stavio na krevet. Dok sam ležala na leđima, on se popeo na mene i počeo grubo ljubiti dok mu ja nisam ni sekunde uzvratila. Držao je moje ruke i ljubio me po vratu, usnama, te je jednu ruku držao na mom dupetu i udario
me jače po njemu.
-"GADEEEE!!!!" glas mi je promukao od vrištanja.
-"Shhh, palčice neću ništa bez tvog dopuštenja. Moraš biti dobra. Ovo je kazna." opalila sam mu šamarčinu toliko jako da je automatski ustao i zaključao me u sobi.
-"HOĆU KOD HUNTERA! ŽELIM ALEX I OLIVER DA ZNAJU GDJE SAM! NE MOŽEŠ MI OVO RADITI JEBENO... ubiće te golim rukama kad ozdravi, nisi ni svjestan..." čučnula sam kod vrata u nadi da će mi se bilo ko odazvati ili da će me Roman čuti. Želim da vidim kako je Hunter, niti jedan jebeni dan nisam preskočila da odem kod njega. Želim da se moj mrgud probudi. Ne bi ovo dopustio...
-"Gospodin Roman, želi Vas dole za 5 minuta." gospođa u svojim 50-im koja je bila afroamerikanka otključala je vrata.
-"NEK' SEBI TIH 5 minuta nabije na kurac! NI SEKUNDE NE ŽELIM BITI SA NJIM!" proderala sam se dovoljno da bi me čuo. Iako želim odgovore na sve ovo.
-"Mogu tebe jedino nabiti, ali sačekaću dok se ne porodiš!" čula sam ga kako se dere. SKOT!
Sišla sam dole, bijesna i htjela sam ga ubiti. Nisam ubojica, ali njega želim itekako mrtvog trenutno. Sjedio je za stolom sam i jeo. Prišla sam mu i razbila tanjir na kome je jeo. Možda ako se budem ovako ponašala, vratiće me kući. Niko neće trpiti ovakvo ponašanje.
-"Želim odgovore, sad!" viknula sam.
-"Na šta tačno?" upitao je. Zar mu je bilo svejedno što sam trenutno polupala tanjir?
-"Zašto si htio usmrtiti Huntera? Olivera? Kakve veze tvoja mafija ima sa Hunterovom? Zašto si bio moj tjelohranitelj, a vamo si imao svoju mafiju? Zar Hunter nije to znao?! Objasni mi sve!" pucala sam sa pitanjima.
-"On je htio mene mrtvog nekoliko puta. Ja sam samo uzvratio, time ću dobiti tebe. Nadajmo se da će oni prokleti aparati prestati raditi. Oliver se našao tu i nije mi on meta bio, ali eto. Njegova mafija se bavi sa svime i svačim. Opasan je po tebe Lilah. Zaslužuješ nekog ko će te štiti, a on to nije u mogućnosti. Ne više. Sada je bankrotirao po svemu. Ako dođe po tebe kojim slučajem ovdje i bude li mi htio nauditi neću te dati. Moja i njegova mafija su godinama u sukobu, samo što nije znao pravog šefa. Htio sam mu se približiti kada je tražio tjelohranitelja za tebe. Nisam imao namjeru da se zaljubim u tebe, htio sam te mrtvu da njega povrijedim. Sada te volim i jedina si za mene. Šta god radila, razbijala, histerisala, grebala me i udarala neće ti pomoći. Znaš kaznu od maloprije? Ona će se ponavljati svaki put kad budeš imala takav stav. Od sad ovdje živiš i ne ideš nigdje. Alex i Oliver su obavješteni, tvoj telefon je kod mene i nećeš ga dobiti nazad. Policija surađuje sa mnom, nemaš nikakve šanse ni za šta. Čak ga je rođak izdao." urlao je od smijeha, prišao meni gdje sam ostala u nevjerici. Bila sam kao paralizovana. Svoje ruke je stavio na moju zadnjicu i šapnuo:
-"Od sad si moja napokon." istog trenutka sam ga odgurnula.
-"ZAŽALIĆEŠ, TREBAO SI SE POVUĆI KADA TI JE BILO REČENO!" njegovi zaposleni su gledali scenu. On je napravio onaj perverzni smiješak.
-"IDEM U SOBU! Neću ni da jedem. Ustvari, moram zbog dijeteta." uzela sam dva hamburgera na stolu i pomfrit. Roman se cijelo vrijeme osmijehivao. Ubrzo će mu se taj smiješak pretvoriti u plač.
Kako li je Hunter? Da li se probudio? Ako ne, kada će? Hoće li doći po nas dvoje? Zašto je sve tako komplikovano?! Postoji li sretan završetak kao u pričama? Očigledno da ne. Moje misli su me obuzimale dok sam na silu jela. Čula sam Loren, afroamerikanka koja je bila ljubazna prema meni došla je u sobu pitajući me kako sam.
-"Dobro sam...ali fali mi. Fali mi on! Gospođo Loren, možete li otići u bolnicu i provjeriti kako je Hunter Williams? Da li se probudio i da li je stabilan? Stvarno brinem i nisam ni jedan dan propustila..." drhtao mi je glas dok mi se niz lice slivale gomila suza.
-"Naravno dušo, nemoj da plačeš. Razumijem te u potpunosti, kada budem išla u kupovinu svratiću bez da Roman sazna." pomilovala me po kosi, gdje mi je prije kupovine skuhala čaj da se smirim. Zahvalila sam joj se do neba i rekla sam joj kada se Hunter probudi da ću mu ispričati ko mi je pomogao.
Iako joj je Roman rekao da me zaključa, ipak nije to učinila. Ona dok je otišla u kupovinu, ja sam odlučila da napravim plan kako da omogućim Romanu da napravim pakao u njegovoj kući. Polako šunjajući se kroz hodnik i tražeći njegovu sobu čula sam stenjanje i uzdahe u blizini. U velikoj sobi koja je imala sive zidove na krevetu su se nalazili Roman i jedna plavuša koja je jahala po njemu. FUJ! Koliko god sam htjela biti tiha i taman što sam htjela pritvoriti vrata razbila sam vazu.
-"KO SI TI?!" ta plavuša je ustala i krenula prema meni. 
-"Ja sam mu žena, vidiš prsten." sjetila sam se svog plana, a ovo je savršen trenutak. Imala sam prsten koji mi je kupio Hunter kao "promise ring" još na početku, nije bio zaručnički već je više izgledao kao burma i imao je leptira na sebi.
-"KAKVA ŽENA ROMANE?! REKAO SI DA SI SAM I DA NEMAŠ NIKOGA! MISLILA SAM DA ME VOLIŠ! Gadeeee!!!!" uzela je svoje stvari i odjurila. Romanu sam samo namignula.
-"Ako sam te doveo ovdje, ne moraš mi svaki jebeni plan upropastiti!" njegova šaka je bila u zraku gdje sam zatvorila oči pomisleći da će me udariti, međutim udario je u zid iza mene. Njegove oči su bile tamne i bijesne
-"Kakav plan?" gledala sam ga, iako sam se plašila stvarno da me ne udari.
-"Ovo je kćerka od poslovnog partnera, trebali su mi prepisati firmu ako usrećim njihovu kćerku. KUČKO!" Zadnju riječ je posebno naglasio.
-"Bit' ćeš mrtav uskoro, znaj bebo." šapnula sam mu na uho provocirajući ga. Prezirem ga.
-"Ko ti je ostavio otključana vrata?!" upitao je.
-"Onaj visoki plavi iz obezbjeđenja, on me htio za sebe. Pobjegla sam iz sobe tražeći pomoć od tebe i evo tu sam." slagala sam ga, jer kao što rekoh bit' će mu pakao. A Loren nikad ne bih izdala, pod cijenu života. Radi i previše za mene.
-"Sad će da vidi svog Boga! Idi u svoju sobu ODMAH!" povukao me za rame i zaključao u sobu.
Tek će on da gubi svoje živce. Huntere ljubavi nadam se da si dobro...dođi što prije, imam loš osjećaj što se tiče trudnoće. Alex, nadam se da ću se čuti sa tobom što prije. Zamoliću Loren da mi da svoj telefon da je nakratko čujem. Koliko sam razumjela, Alex i Oliver znaju gdje sam, ali unatoč tome želim da čujem glas njen i da vidim jesu li svi dobro.