•SAVJEST PROTIV STRASTI•

•MUTNE VODE•

Smijao sam se cinično, te sam primjetio obezbjeđenje. Odmah sam im nagovijestio da dotičnu osobu odvedu.
-"Vidimo se uskoro GOSPODINE HUNTERE!" viknuo je.
U sebi sam kipio od bijesa. Iskoristiću protiv tebe ono što najviše želiš.
Sjedio sam na stolici čekajući Lilah da se probudi. Umorno sam se ušuškao kod nje i zaspao.

LILAH'S POV

Kapci su mi se otvarali gdje sam bila psihički umorna od svega. Ugledala sam pored sebe Huntera koji me je držao u naručju i spavao. Zar je bio tu pored mene cijelu noć? Duša.
Želim već jednom da sve ove nevolje ostanu iza nas i da započnemo novi život. Samo on i ja. I naša malena beba. Bez ikakvih smetnji. Vezala sam se za njega, ne mogu zamisliti ni trenutak više bez Huntera. Ne želim da stvaram bilo kakve uspomene, a da on nije u njima. Našla sam onog pravog, ne bih ga napustila pa da je hiljadu puta kreten. Želim porodicu sa njim. Želim da budem njegova i on moj. Svako jutro da se probudim kraj njega i ugledam njegove zelene oči. Mislim da se moja ljubav prema njemu svakim danom sve više povećava, jer bolesno ga volim. Sa jednom rukom sam ga mazila po kosi, a drugom našeg anđela. Oni su mi sve na svijetu.
-"Hej kretenu, budi se. Moram ti nešto reći." tiho sam šaputala ljubeći ga nježno po kosi, obrazima, čelu, nosu i na kraju blagi poljubac na usne.
-"Kad si se ti probudila? Što me nisi probudila kad si ustala." pospano je govorio.
-"Ma probudila sam se prije 15ak minuta, gledala sam te kako spavaš i razmišljala o svemu. Bilo mi je žao da te odmah probudim, svakome si okrutna zvijer, a meni malena bebica. Sada ću imati dvije bebe." nasmijala sam se dok sam ih oboje mazila.
-"Uh, ma ne dam te za bilione!" poljubio me u čelo i primakeo me što više sebi.
-"Nego šta si htjela da mi kažeš?"
-"Htjela sam reći, da stvarno Huntere sa tobom mislim ozbiljno. Ako ti tako ne misliš, ne želim da se zavlačimo. Nikada ne bih otišla na sud i zabranila ti da viđaš ovo dijete. Za mene je to nešto najljepše što se desilo u mom životu. Znam da nisi htio ovo dijete, došlo je nenadano, ali mene je usrećilo i previše. Ne želim da se svađamo oko drugih. Jer vječito je to bio problem kod nas. Inat i tvrdoglavost takođe. Prije ti nisam vjerovala jer eto bio si takav kakav si bio. Sada si drugačiji i ja to vidim. Želim da otvoriš karte sa mnom i da budeš iskren. U ovom trenutku ne znam na čemu sam sa tobom. Ljubimo se, svađamo se, ljubomorišemo... na kraju se ipak svodi na to da sam ja "ljubavnica" koja je ostala trudna sa tobom. Huntere šta sam ja tebi?" Pomno je slušao i pratio moje emocije.
-"Ti si moja budućnost. Nadam se da ti je to sve reklo." Srce mi se samo ubrzalo.
-"Nisi vidio rezultate? Kada vidiš rezultate, moram nešto da te pitam u vezi Olivera." dodala sam.
-"Važi." otvorili smo kovertu zajedno, gdje sam mu pružila papir da on pročita. DNK je utvrdio da je on otac 100% i da se sve poklapa kako treba.
-"Ccc baš si ti otac, ja sumnjala na nekog drugog." malo sam ga zezala.
-"Ha-ha baš si smiješna." tu smo se poljubili i skupili se jedno uz drugo.
-"Nego šta si me htjela pitati u vezi Olivera?" gledao je u mene, kao da zna šta ću ga pitati.
-"Pa čudno mi se ponaša. Par puta je viđen sa jednom curom i kako izlazi non stop sa njom, iako Alex kaže da je u firmi. Baš je nekako tajanstven. Ima li nekakve šanse da je vara možda?" jedva sam izgovorila ovo zadnje pitanje, jer Alex ne zaslužuje biti povrijeđena.
-"Nemam pojma o čemu govoriš. Oliver to ne bi nikad uradio, nije takav tip. Vjerovatno je važan posao. Nemaš se radi čega brinuti. Jel ti to Alex rekla?" Hunter ipak nešto krije, znam ga. Nisam dobila skroz potpun odgovor. Nešto krije...
-"Ma neeee, ja bezveze pitala." kao iz stopa sam odgovorila.
-"Recimo da sam ti povjerovao." uhvatio me z nos blago zadirkujući me.
-"A ko je ta cura?" taman što je krenuo da odgovori telefon mu je zazvonio. Javio se predamnom.
-"Reci Max? Neću da me uznemirava bilo ko danas i sutra. Neću pozive nikakve sem ako nije hitno. A bolje bi ti bilo da jeste." odbrusio mu je.

HUNTER'S POV

-"Ako je gospođica Lilah u blizini odmaknite se, nije za njene uši." Max je po glasu djelovao ozbiljno i uznemireno. Odmah sam rekao Lilah da odoh u hodnik pošto su doktori došli da je pregledaju. U pravi trenutak. Nastavio sam razgovor sa Maxom.
-"Reci šta si trebao." šaputao sam.
-"Lilahin otac. Pronađen je mrtav od strane Marcusovih ljudi. Ubili su ga i to na mučenički način. Pronađen je nedaleko od vašeg penthousa gdje je upucan u blizini sa 12 metaka. Leš je sedmicu dana stajao. Ne znamo gdje ćemo sa njim niti šta da radimo. Čekamo Vaše upute šefe." sa nestrpljenjem je čekao moj odgovor.
-"Sranje. Nećete sakrivati tijelo nigdje. Ne dirajte ništa, samo nazovite policiju i recite da ste našli mrtvo tijelo. Ako te bude ko šta pitao pravi se lud i ne znaš ništa. Ne trebaju Vam problemi da se vucarate po policiji." mislim da sam ispravno postupio, samo Lilah u ovom trenutku ne treba da zna ništa. Želim da je zaštitim.
-"Dobro šefe kako Vi kažete." otpuhnuo je.
-"Ko god je sa tobom, neka oni odu. Ti sačekaj policiju. Biće lakše kad bude jedno našlo tijelo, nego više njih. Ako budeš imao kakvih problema, a ne bi trebao nazovi me." ja stvarno više ne znam dokle ovo ide, zašto nam se sve ovo dešava?
-"U redu, odmah sređujem to." prekinuo je.
-"Huntere... šta se dešava?" primjetio sam Alex iza mene. Oliver je vjerovatno parkirao auto. Shit.
-"Lilahin otac. Vjerovatno si čula, nema potrebe da ponavljam. Neću da sazna trenutno ništa. Vidiš i sama u kakvom je stanju i još stresa bi nas dovelo sve do ludila." praktički sam je molio da ne kaže ništa.
-"Dobro neću ništa reći. Kako je Lilah?" djelovala je umorno od puta i baš je bila zabrinuta.
-"Osjeća se dobro, jučer je bila slaba. Ima samo rizičnu trudnoću gdje treba da se kloni samo negativne energije. Uđi kod nje kada doktori izađu."
-"Genije. Izašli su odavno. Mogu li ja samo proći da odem kod nje?" cupkajući nogom me upitno pogledala.
-"Ma možeš, ja ću čekati Olivera."

ALEX'S POV

Nakon ovog što sam čula u hodniku ostala sam pod šokom. Kako ću čuvati toliku tajnu od Lilah? Od nje ne mogu ni sakriti šta razmišljam, a kamoli ovakvo nešto. Biće teško kriti od nje, ali moram radi njenog dobra. Jedva sam čekala da dođem i da je vidim. Baksuz moj. Što se sve mora svaliti na nju? Nadam se da će je ubrzo proći ovakva sranja i dešavanja. Ne zaslužuje ništa od ovoga.
Ulazeći u sobu primjećujem kako Lilah gleda barbi crtane. E šta sve neću doživiti. Pa kad malo bolje razmislim, ne čudi me za nju.
-"ĆAO BARBI, DOŠAO KEN!" uletila sam kao furija i na sav glas se proderala.
-"Jebote grom!" malo je falilo da spadne sa bolničkog kreveta.
-"Ccc, buduća majka, a gleda crtane. Jel me moraš svaki put dočekati u bolničkom krevetu? Baksuze moj! Kako si ludice? Kako mali anđeo?"
-"Haman rutina da me viđaš ovdje svaki put. Anđeo je dobro, samo se malo mazi. Teške dane mi stavlja. Valjda me tako slatko muči. Samo mi je preko glave infuzija. Usput, pričala sam sa Hunterom o Oliveru i situaciji što si mi rekla. On je nagovijestio da nikada ne bi prevario i da nije on taj tip. Ta cura je vjerovatno poslovni partner. Isto sam ti i ja rekla. Nemoj brinuti."
-"Ma kurac moj poslovni partner! Saznaću ja šta je to." mutivode. Jebaću ja njima sve po spisku!
-"Huh...usput... došao je Luca." ispričala mi je sve šta se desilo u vezi Luce.
-"A DRUUUUŽE!!! Kad se sve to prije izdešava? Tačno živiš u wattpad svijetu!"
-"E ja baš sad... u wattpadu imaju ljepše priče." tu smo se smijale i još malo pričale nakon čega je ona zaspala.
Kako ću se sada izboriti sa Lucom? Znam i sama da je zaljubljen u mene odavno, a Oliver i on se ne podnose nikako. Nadam se da se bar malo opametio. Iako čisto sumnjam, prosto ne vjerujem. Ovome nema kraja... problem za problemom .