Nakon razvoda roditelja, Lilah odlučno napušta mjesto u kome je odrasla. Za sobom ostavlja majku koja se tek preudala, oca koji je problematičan, i dugogodišnju toksičnu vezu. Lilah upisuje psihološki fakultet u Njujorku, sa njom odlazi i njena najb...
Nazvao sam Olivera da dođe i da pusti firmu kraju. Što se mene tiče može propasti. Nisu ni svjesni koliko će požaliti za svaku suzu i za svaki bol!
*OVAJ PART SADRŽI NASILJE. ČITATE NA SVOJU ODGOVORNOST⚠️
LILAH'S POV
Tama, bol i glad su me obuzimali. Modrice i zgrušena krv su se isticali na mojoj koži. Zavezana sam za stolicu danima već, u wc čak Marcus ide sa mnom. Mrzim ga. Od kako sam došla u ovo prokleto mjesto, otac je tu i nadgleda sve šta mi radi. Gleda i zadovoljno se smiješkao mojoj boli. Znala sam da je svakakav, ali da bi ovo uradio nisam se nadala ni u ludilu. Za svaki moj odvratan odgovor bih bila pošteno kažnjena batinama. Osjećam da je beba iscrpljena, ali mislim da se i dalje kako treba razvija. Moj stomak se počeo polako isticati. Hunterov sin ili kćerka. Dokaz naše ljubavi i borbe. "izdržat ćeš moje maleno, moraš da budeš hrabar kao tata, nije te još pomazio." šapućala sam, puštajući koju kap suze da padne niz obraze. Možda nas ovo dijete usreći. Kada god bi me Marcus udario, suzdržavao bi se da ne udari u stomak jer kako on kaže: "ova beba će biti predivna ucjena, treba mi živa u tebi." Da li će doći Hunter ubrzo? Kako li je Alex? Sve me boli. Na pola budna gledajući u Marcusa kako mi prilazi, samo sam sagnula glavu. Gadi mi se. -"Opa, ko se nama to probudio? Kakav je osjećaj biti ružan u modricama? Kako ti je to kopile u stomaku što je jebač napravio? Donio sam ti kruh od prije 3 dana. Namjeravao sam ti ga dati da jedeš, međutim svojim drskim ponašanjem samo otežavaš dijetetu jel tako ljubavi moja?" kleknuo je ispred mene, gledajući me psihopatskim pogledom. Pokušao me poljubiti u usta, gdje sam se trgnula glavom istog trenutka. Nisam ništa odgovarala, samo sam šutila. Od kako sam došla ovih dana sam bez odjeće. Skinuo me i pipao gdje nije trebao. Ne, nije me silovao, ali je mnoge druge stvari radio. Kada bi naišao moj otac pokrio bi me poderanom dekom. -"Hoćemo li zajedno zvati jebača, možda progovoriš kojim slučajem?" uzimao je telefon, okrenuo broj te ga stavio na spikerfon. Ne znam da li je odzvonilo jedanput, odmah se javio. -"Znam da si ti, govori!" razbjesnio se. -"Polako macane, čekaj da se ispitamo. Pa kako si prijatelju moj nakon vjenčanja? Kako ti je žena? Radite li na dijetetu? Evo npr. moja buduća žena napreduje u trudnoći i uskoro će biti vjenčanje. Pozvan si drugar." grcala sam u suzama dok se Marcus obraćao njemu. -"Jedino što kod tebe napreduje jeste tvoj put ka sigurnoj smrti. Daj mi Lilah na telefon!" zarežao je. -"Baš si nestrpljiv, ali čekao si dugo. Pa evo ti je na minut." počupao me je za kosu, gdje sam ja vrisnula od bola. Gledao je pomno u mene šta ću govoriti Hunteru. -"UBIĆU TE MAJMUNČINO ČUJEŠ LI! Lilah, malena.. šta li radi taj kurvin sin? Kako nam je dijete? Lilah izdrži još malo, svi se brinemo i tražimo te. Nemoj da odustaneš, boriću se za tebe do kraja. Razmišljaj o našoj budućnosti, ovo će sve proći i svi oni će platiti smrću." dok je govorio slabašnim glasom, čula sam Olivera i Alex kako dobacuju: "Lilah proći će i ovo ljubavi. Izdrži još malo i misli na sve dobro što ide." Ohrabrivali su me, tako mi je drago što od njih čujem glas. Slaba sam, moram da jedem barem nešto. Moram misliti i na malecki život što se krije u meni. -"Ja.. namjeravala sam ti reći za dijete. Nisi trebao da saznaš od drugih. Naša beba jedva čeka da je pomiluješ Huntere. Osjećam se slabo. Jako slabo.. nadam se da ćemo izdržati. Oprosti mi." kroz suze sam govorila. -"Ljubavi, ne govori to. Naravno da ćeš izdržati. Razmišljaj o tome kad dođeš kući kako ću te grliti i ljubiti. Neću te puštati iz vida. Obećavam ti da ću sada biti stalno uz tebe. Drago mi je da sam ti čuo glas malena, kada saznam gdje si, a to će biti uskoro odmah dolazim. Volim te samo da znaš." njegov hrapav glas me dotukao. Imam za šta da se borim. Srce mi je kucalo prebrzo. Nedostaje mi. Taman što sam htjela odgovoriti prekinuo nas je Marcus prevrćući očima: -"Blah, blah.. dosta više! Moja si sada i tog debila nećeš vidjeti ni u snovima, postaraću se za to kujo raspala! Pogledaj se samo, zar misliš da bi te takvu htio nazad? Ispod njegove lige si!" Ruka mu je poletila na moj obraz. Dva, tri šamara? Ili više? Ne znam ni sama.. -"Odrezaću ti ta muda u gaćama, mamu ti jebem bolesnu!" čula sam preko telefona kako je nešto razbio. Skupila sam snage da mu kažem: -"Huntere što god će ti Marcus reći je zamka! Otok se zove Hayman! Dođeš li po mene ubiće te!" obraz mi se ozario istog trenutka, gdje je stiskao moje rame. -"NE SLUŠAJ JE, VEĆ SLUŠAJ MENE ŠTA ĆU TI REĆI SADA! Ako želiš da ti dijete bude živo i zdravo i ova moja jebačica učinićeš bilo šta jel tako presveti Huntere?" Marcus mu se obratio ljutitim tonom. -"Govori prokletniče!" nije imao strpljenja više. -"Ja tebi presveti Huntere, a ti meni prokletniče? Pa nećemo tako razgovarati. Čuješ li ovaj predivan zvuk?" uzeo je vrele mašice i prislonio ih na moj kuk gdje ih je stisnuo. Vrisak je odjekivao prostorijom, počela sam se znojiti i srce mi je kucalo ubrzano.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
-"PREEESTANII! GOVORI ŠTA IMAŠ PSIHOPATO!" mogla sam samo zamisliti u tom trenutku kako je izgledao. Da neko njega povrijeđuje na isti način kao Marcus mene, poludila bih. -"Pa ovako, moraš mi učiniti jednu uslugu ako hoćeš da ti dijete preživi. Večeras u 23:00 na pristaništu imamo isporuku kokaina. Treba mi iskusan vozač, a pretpostavljam da znaš voziti kamion. Tamo će te dočekati čovjek gdje će ti objasniti na koju adresu trebaš odvesti isporuku. Ne dođeš li u tačno vrijeme, nećeš moći napraviti više dijete Lilah niti ćeš ovo dočekati. Budi tamo. Ćus ljepotane." oči su mi bile raširene i iskrena da budem plašila sam se šta bi se moglo desiti Hunteru. Znam šta planira Marcus, ne može ostati samo na ovome. Smjestili su mu zasigurno. Valjda neće nasjesti. Marcus mi je doslovno trpao u usta hljeb i psovao sve šta mu je palo na pamet. Osjetila sam mučninu, znoj me oblijevao. Nemam snage za jesti. Od silnih udaraca mi se nesvjestilo. NE SADA LILAH MORAŠ JESTI ZBOG DIJETETA. Unutarnji glas mi se odazvao. -"Taman da se onesvjestiš, da mogu pregledati te modrice." perverzno se smijao i to je zadnje što sam čula. Ostalo je sve postalo crno.
HUNTER'S POV
Kada sam čuo njen glas, naprosto sam poludio. Njen bol, njen slabašan glas... steglo me je u grudima. Marcus nema pojma kad ga ugledam da ću ga pojesti za večeru. Barem znam sada gdje je Lilah. Pametna je moja curica. Zadobila je dosta boli, ali se bori. -"Olivere čuo si sve, moram ovo uraditi." obraćao sam mu se ozbiljnim tonom. -"Šta ako je zamka? Konsultuj se sa rođakom i napravite plan. Nemoj ići na svoju ruku. Razmišljaj pametno, a ne u trenutku." sjeli smo na kauč, gdje je Alex gledala u zid i razmišljala o svemu. Oliver je počeo grliti i maziti po kosi. -"Ne znam, razmisliću." hiljadu misli mi je prošlo kroz glavu. Da li je pametno u sve ovo umješati policiju? Ako sazna onaj sve je gotovo. Taman što sam se krenuo spremati dobijam poziv od rođaka. -"Huntere izvini što ti smetam, znam da ti dani nisu nimalo laki. Načuo sam nešto i htio sam provjeriti jesi li ti u to upleten?" glas mu je bio oštar i zabrinut. -"Šta si čuo?" upitah zbunjeno. -"Večeras se neki slatkiši isporučuju oko 23:00. Jel to tačno?" nisam ostao šokiran, jer tom čovjeku rijetko šta može promaći. -"Dođi kod mene." kažem mu. Nakon 15 minuta je došao do mene. Vrata je otvorila Alex koja je bila potresena zbog svega, te je jedva čekala da se sve napokon riješi. Čuo sam glasove od Alex i rođaka silazeći niz stepenice. -"Gospođice, izgledate previše iscrpljeno. Trebali ste prileći malo. Pomoći ću Vam." uhvatio je za donji dio ruke jer se počela naglo tresti. Oliver je izašao iz kupatila i odmah dojurio do Alex. -"Vrlo ste ljubazni, ali ja ću to držati pod kontrolom." streljao ga je pogledom. Oči su mu same govorile da odjebe. U nesreći ovoj cijeloj, barem malo smijeha da se ubaci. Iako sam se jedva nasmijao, opet mi je bilo čudno vidjeti rođaka kako se obraća i jednoj curi. Više je predan poslu i obavezama. -"Rođače lakše malo, ovaj moj lema životom." Teško mi reći, ali razumijem Olivera. -"Ma bio sam samo ljubazan i ništa više. Nego zašto si me zvao?" uzvrpuljio se ulazeći u dnevnu. -"Marcus, ucjenio me životom Lilah i našeg dijeteta." prekrstio sam ruke i gledao prema njemu. -"Kakvo dijete?" podigao je obrvu, sipajući viski u čašu. -"U silnoj zbrci zaboravio sam ti reći da ću postati otac. I to je veliko AKO jer je Lilah u rukama onog bolesnika." glas mi je bio premoren, gdje je na trenutke počeo da puca. -"Čestitam rođače, ali došao sam nešto drugo da ti kažem. Saznao sam od jednog specijalca, koji će prvi doći nadgledati tu isporuku. Zvaće ostatak ekipe kad budu blizu. To je stupica za njih. Pošto si ti tu upetljan, ne znam šta da smislimo. Jer ako te uhvate, prijeti ti skoro 10 godina zatvora, gdje ti ja neću moći pomoći jer ima neko veći od mene. Tu sam da zajedno neko riješenje nađemo. Šta ćeš uraditi povodom toga?" uzeo je gutljaj viskija te se naslonio na garnituru.
