•SAVJEST PROTIV STRASTI•

•ZAMRŠENO•

Noć se uveliko spustila, bilo je oko 2 sata ujutro. Stigla mi je obavjest o zahtjevu za praćenje na instagramu. Smoreno pogledam u telefon da provjerim ko u ova doba šalje zahtjev. Kud nisam ostavila otvoren profil da ne moram ni gledati ko me zapraćuje, ali kako je tako je.
Zaprepašćeno govorim: "ALEX NEĆEŠ VJEROVATI KO MI JE POSLAO ZAHTJEV!"
-"Ko je toliko bitan da si me morala probuditi u dva sata ujutro!" mrzovoljno kaže, trljajući umorne kapke i okrećući se prema meni.
-"Hunter."- ignorirajući Alex, gledam u njegov zahtjev kao da me zapratio Ronaldo. Zašto se uopšte uzbuđujem oko toga, ovo je sigurno sa namjerom uradio, ali sa kojom tačno ne znam.
-"Sviđaš mu se, razgovaraćemo o njemu kada dođem sa posla, laku noć kozo" u roku od 5 minuta Alex je zaspala ponovo. A meni evo već druga noć kako ne spavam. Zahtjev sam mu uzvratila.
Čujem Alex kako traži nešto, spomenula sam već da je bučna po prirodi, a ja ionako nisam spavala. Sprema se za posao, stavim glavu u jastuk sa namjerom da ću otkunjati barem sat vremena.
-"Lilah Wiliams kako ti to zvuči?" dobacivajući odlazi sa šaljivim osmijehom.
-"Volim i ja tebeee Alex!" bacam papuču na vrata kada je izašla.
Kiša pljušti. Vrijeme je odvratno i depresivno. Početak septembra Lilah, šta očekuješ. Pješice mi treba 7 minuta  do faksa, kako nisam imala kišobran nabila sam kapuljaču i trčala. Ličim na psa lutalicu pokislog do gole kože.

Poziv od majke prije predavanja me oraspoložio, ispitivala me kako sam, da li sam se uklopila, da li me nešto boli, pijem li redovno svoje tablete ( dijabetičar sam), i da li ima šta novo. Inače je uvijek bila paničar sama po sebi. Znam
da brine. Kada bih joj rekla da pretjeruje, ona bi se odbranila svojom čuvenom rečenicom: "Vidjećeš kada budeš majka, pitaću te ja tada neke stvari." i onda bih ja zašutila i opet sve u krug.
Čas pedagogije, sjedila sam blizu profesora kako bih čula o čemu priča. Jedino sa kime se družim na fakultetu jeste Ashley. Djeluje mi kao pozitivna i zabavna cura. Sa ostalima nisam ni pokušala stupiti u nekakav vid komunikacije. Ne želim da mi svako bude prijatelj. Ne zato što sam ja nešto bolja od njih, nego su oni svi isti. Ashley mi je sasvim dovoljna, a Alex već smatram sestrom.
-"OPROSTITE DRAGI STUDENTI ŠTO SAM BANULA OVAKO IZNENADA U SRED PREDAVANJA, ALI DA NIJE VAŽNO NE BIH NI DOŠLA." direktorica je stala pokraj profesora Patricka te dodaje prekrsteći ruke: -"Želim da Vas upoznam sa svojim sinom Hunterom, danas je posebno raspoložen. Nikada nije htio da vodi ovaj fakultet pa sam ja morala, i to će se promjeniti od sutra. To nije sve dragi studenti, moj sin i njegova zaručnica Elena  su spremni da svakom od Vas poklone knjige za Vaša predavanja, i besplatan obrok svaki dan." Zaručnica? Dok je ona objašnjavala i sretno gledala u svakog od nas, ponosno je kročio on.
Tamno odijelo, blistav i bijel osmijeh, frizura na mjestu, figura san svakog muškarca. Njegove oči boje lješnjaka nekog traže. U prostoriji se moglo osjetiti balavljenje od strane ženskog roda, a Boga mi i po koje muško. Trudila sam se da gledam u svoju svesku, nesvjesno sam grizla usnu, cupkajući nervozno nogama. Ponovo ta čudesa u stomaku kada ga vidim.
-"Dobar dan studenti, nadam se da ćemo se družiti ubuduće i da neće biti nikakvih problema. Moja majka se odlučila na predah, u zamjeni sam uskočio ja i biću tu dokle god mi ne dosadi."- Buljio je u mene, kunem Vam se.
-" Nadam se da niste tvrdoglavi, i odmah ćemo lako surađivati." podlo se nasmijao ne skrećući pogled.
-"Džaba se nadaš Kurcoglavi!" da li sam ja to upravo rekla na sav glas, u prostoriji sa 30 studenata, bivšom direktoricom, profesorom i pred onim kretenom? O da jesam.
-"U MOJU KANCELARIJU ODMAH!" rekla je povišenim tonom upirući prstom u mene.
-"UUUU"- u glas su me svi zadirkivali i dobacivali od kako sam ustala i krenula prema kancelariji.
Ovo mi nije trebalo, sada ću vjerovatno biti izbačena, a tek sam došla. Ne želim ponovo da budem u Španiji, ovdje sam donekle srećna i nemam ni sličnih problema kao što sam imala u svom kraju. 
Šutila sam sjedeći na stolici, gledajući u pod i plakala. Hunter me je gledao kao da je on nešto skrivio. Proučavao me je, kao da me skenira.
-"Kako si ti došla do ovog obrazovanja, mi smo među najuglednijim fakultetima u svijetu! Kao da si došla iz neke selendre i nemaš se pravo ponašati kako ti se prohtije! Pogledaj se samo na šta ličiš. Da li je tvoja šminka kupljena na buvljaku pa se tako lako razmaže od tvojih lažnih suza? Riješeno je, pakuj stvari i odlazi odavde!" ne vjerujem kako me je ta žena nagrdila, pogriješila sam priznajem, čak bi se izvinula, ali nakon ovog ne pada mi na pamet. Ustajem plačući, čvrst dodir me zaustavio, uzeo je moju ruku i približio me sebi.
-"Koliko znam majko uz dužno poštovanje, ti više nisi direktorica ovog fakulteta, zvanično si ga prepisala MENI koliko me pamćenje služi. Tako da moja odluka je konačna, Lilah ostaje. Pogriješila je i nemaš pravo da je vrijeđaš, sramota za jednu takvu stariju ženu da razveže jezik." zarežio je, pogled prema majci mu je upućen kao da joj očima govori da ode. Kao da će svake sekunde eksplodirati.
-"Već joj znaš ime? Ti si sigurno jedna od onih koje on iskoristi i šutne, drugo objašnjenje nemam. Može ona ostati, ali ti zapamti sine moj ako se ne budeš držao dogovora u vezi vjenčanja sve što je tvoje izgubićeš." Uzela je torbu i napokon izašla.
Bože dragi kakva je ovo žena? A odnosi sa sinom su joj katastrofa. Nikakvu ljubav nisam vidjela već samo prezir i mržnju. A kakav dogovor? Vjenčanje? Hunter je stao na moju stranu. Branio me. Zašto? Mogao je da mi napakosti i da me se riješi dok si rekao keks, ali učinio je baš suprotno.
-"Sledeći put učini mi uslugu i suzdrži se, znam da me mrziš, ali nemoj ispoljavati bijes na javnim mjestima." Vilica mu je stisnuta, dok mu ruka miluje moje lice.
-"Izvini, pretjerala sam. Najbolje bi bilo da odem i pronađem drugi fakultet u Njujorku. Ne bih da ti stvaram nesuglasice i tenzije." bolno kažem uzdisajući.
-"Ostani. Trebam te." tiho je rekao jedva da sam šta čula.
-"Šta si rekao? Nisam te čula?" očekujući znatiželjno njegov odgovor.
Zvuk njegovog telefona nas je prekinuo u razgovoru.
-"U redu, stižem odmah!" ljutito odbrusi.
-"Am jel sve ok?" upitah zabrinuto, dok on hoda lijevo-desno i razmišlja.
-"Sledeći put kad se vidimo, duguješ mi objašnjenje zašto me toliko mrziš." i u tren oka je otišao.
Alex i ja smo izašle u večernju šetnju. Kiša je stala, pa smo odlučile da proćaskamo na svježem vazduhu.
Spomenula sam joj šta se danas zbivalo, ona kako tvrdi da je to i očekivano bilo. Veoma je dobra u čitanju osoba, ali meni tvrdi da se Hunter i ja se sviđamo jedno drugome. Ah molim te! Kako da ne! Smiješno. Citiram njene riječi: "Strasti su se vidjele još prvu noć u Midnight Swordu, to što si ćorava moj problem nije. Iskrena sam prema tebi i kažem ti da više emocija pršte između Huntera i tebe nego između Marcusa i vaše veze."
Promjenila sam temu jer ne želim da priznam da je upravu. Počele smo razgovarati o našem životu. Naime Alex ima dečka koji putuje mnogo radi posla, njihova veza je čvrsta od samog početka. Za mjesec dana bi je trebao posjetiti. Kada završi fakultet, Alex planira da se odseli sa njim i da osnuju porodicu. Marcus je drugačiji, on je htio da me oženi sa 18 godina. Imao je namjeru da me zatvori u kuću i da budem domaćica, da rađam djecu, a dok on radi da ga ja dočekujem kući. Po meni to nije život, i ne vidim se u tome. Naravno da bih htjela porodicu, ali hoću i da proživim mladost, sa pravom osobom. Marcus me blokirao na svim društvenim mrežama kada ga je Hunter napao putem poziva. Lakše mi je. Možda je ovako i bolje. To njegovo blokiranje znači samo jedno. Mogu da nastavim i da planiram svoj život bez njega.
-"Zove me Luca. (Marcusov mlađi brat)" Alex me pogleda kao da čeka odgovor od mene da li smije da se javi. Klimem glavom i dobacim joj da ga stavi na spikerfon.
-"Hej Luca, šta ima novo? Jel se nešto desilo?" promrmlja Alex grickajući nokte nervozno.
-"Marcus sutra ima let za Njujork, bijesan je na Lilah. Mislim da će napraviti neku ludost i zato te zovem da je upozoriš. Spreman je na sve. Spomenuo mi je nekog muškarca kako se javio na njen telefon i od tad samo planira kako da dođe do njega."
Obe smo ostale u šoku. Nismo trepnule. Počela sam se tresti jer znam Marcusa, jednom je pokušao da me udari. Nije uspio jer se umješao Luca. Alex me je snažno zagrlila, obećavajući mi da ćemo naći rješenje.

KAKO VAM SE ČINI DO SADA RADNJA PRIČE? ♥️