Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

naočara oblepljenih selotejpom. Međutim, kad se probudio sledećeg jutra, primetio je da mu je kosa ponovo iste dužine kao pre nego što ga je tetka Petunija ostrigala. Zbog toga je kažnjen s nedelju dana boravka u ostavi, iako je pokušao da im objasni da ne može da objasni kako mu je kosa tako brzo izrasla.

Drugom prilikom je tetka Petunija htela da ga ugura u Dadlijev odvratan stari džemper (braon s narandžastim tufnama). Što je više pokušavala da mu ga navuče preko glave, džemper se sve više smanjivao, dok se najzad nije smanjio na veličinu koja bi pristajala lutki koja se navlači na šaku, ali svakako ne Hariju. Tetka Petunija je zaključila da se verovatno skupio prilikom pranja tako da, na svoje veliko olakšanje, Hari toga puta nije bio kažnjen.

S druge strane, zapao je u grdne nevolje kad su ga pronašli na krovu školske kuhinje. Jednom kad ga je Dadlijevo društvo po običaju čikalo i izazivalo, on se, na vlastito i opšte zaprepašćenje, odjednom stvorio na dimnjaku Darslijevi su primili jedno vrlo ljutito pismo od Harijeve razredne u kojem im je ona objašnjavala kako se Hari penje po školskim zgradama. Dok je on samo hteo (kako je naglas ubeđivao teču Vernona kroz zaključana vrata ostave) da preskoči gomilu kutija naslaganih ispred kuhinjskih vrata. Hari je pretpostavljao da ga je vetar poneo usred tog skoka.

Ali danas ništa nije moglo da krene naopako. Čak je vredelo biti u društvu Dadlija i Pirsa ako to znači da će provesti dan negde gde nema ni škole, ni ostave, ni dnevne sobe gospođe Fig koja bazdi po kupusu.

Dok je vozio, teča Vernon se žalio tetka-Petuniji. On je inače voleo da se žali na raznorazne stvari: na ljude na poslu, na Harija, na gradsko veće, na Harija, na banku, pa opet na Harija... To su bile samo neke od njegovih omiljenih žalopojki. Ovog jutra žalio se na motocikle.

- ... brundaju naokolo kao manijaci, te mlade propalice govorio je dok ih je jedan motor preticao.

- Ja sam sanjao motocikl - iznenada se seti Hari. - I to leteći. Teča Vernon zamalo udari u kola ispred njih. Okrenu se i dreknu na Harija, lica nalik na ogromnu cveklu s brkovima: - MOTOCIKLI NE LETE!

Dadli i Pirs su se smejuljili.

- Znam da ne lete - reče Hari. - Bio je to samo san.

Ali pokajao se što je išta rekao. Više od njegovih pitanja, Darslijeve su nervirale Harijeve priče o nečemu što se dešava onako kako ne bi trebalo, bilo da je reč o snu ili čak crtanom filmu - kao da su se bojali da bi mu mogle pasti na pamet neke opasne ideje.

Bio je vrlo sunčan subotnji dan, i zoološki vrt je bio pun porodica s decom Darslijevi su na ulazu kupili Dadliju i Pirsu ogromne čokoladne sladolede, a zatim, kada je nasmejana gospođa za kolicima sa slatkišima, pre nego što su uspeli da umaknu, upitala Harija šta želi, kupili i njemu jeftin sladoled na štapiću s ukusom limuna. ,,Nije ni loš", mislio je Hari, ližući ga, dok su posmatrali gorilu kako se češka