Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

popne na gomilu knjiga da bi mogao da ih vidi preko svog stola. Pre prvog predavanja uzeo je dnevnik, a kada je stigao do Harijevog imena, ushićeno je ciknuo i iščezao iza katedre.

Profesorka Mek Gonagal bila je nešto sasvim drugo. Hari je bio potpuno u pravu kad je pomislio da ona nije nastavnik kojem se valja zamerati. Stroga i pametna, očitala im je lekciju čim su došli na njen prvi čas.

 – Preobražavanje je možda najsloženija i najopasnija od svih magija o kojima ćete učiti na Hogvortsu – reče ona. – Ko god se bude glupirao i izmotavao na mojim časovima moraće da izađe i više neće moći da se vrati. Smatrajte se upozorenim.

Zatim je pretvorila svoju katedru u prase, a prase ponovo u katedru. Svi su bili zapanjeni, i jedva su čekali da počnu s vežbama, ali ubrzo su shvatili da će proći još mnogo vremena pre nego što sami nauče da pretvaraju nameštaj u životinje. Pošto su pohvatali gomilu komplikovanih beležaka, svako je dobio po jednu šibicu da proba da je pretvori u iglu. Do kraja časa samo je Hermioni Grejndžer pošlo za rukom da malo izmeni šibicu; profesorka Mek Gonagal je pokazala celom razredu kako je njena šibica postala srebrna i šiljata, a zatim joj uputila jedan od svojih retkih osmeha.

Čas koji su svi željno iščekivali bio je Odbrana od Mračnih veština, ali ispostavilo se da su časovi profesora Kvirela maltene sprdnja. Njegova učionica jako je mirisala na beli luk, što je, kako su svi govorili, trebalo da ga zaštiti od vampira kog je sreo u Rumuniji, i za koga se plašio da će se jednog dana vratiti po njega. Turban je, kako im je ispričao, dobio od nekog afričkog princa u znak zahvalnosti što ga je oslobodio jednog vrlo problematičnog zombija, ali đaci ne poverovaše sasvim u tu priču. Kada je, recimo, Šejmus Finigan hteo da čuje kako je Kvirel potukao zombija, profesor je pocrveneo i počeo da priča o vremenu; takođe su primetili i da se iz turbana širi čudan miris, a Vizlijevi blizanci tvrdili su da je i on pun belog luka,kako bi Kvirel bio zaštićen ma gde pošao.

Za Harija je bilo olakšanje to što je otkrio da ne zaostaje mnogo za ostalima. Mnogi učenici poticali su iz porodica Normalaca i, poput njega, pojma nisu imali da su zapravo veštice i čarobnjaci. Trebalo je još toliko toga da nauče, tako da ni osobe poput Rona nisu imale veliku vajdu od svojih porodičnih preimućstava.

Petak je bio važan dan za Harija i Rona. Najzad su uspeli da nađu put do Velike sale u kojoj se doručkovalo a da se nijednom ne izgube.

 – Šta imamo danas? – upitao je Hari Rona dok je sipao šećer u kašu.

– Dvočas Napitaka zajedno sa sliterincima – reče Ron. – Snejp je glavešina kuće Sliterin. Kažu da uvek favorizuje svoje. Videćemo da li je to tačno.

– Voleo bih kada bi Mek Gonagalova favorizovala nas – uzvrati Hari. 

Profesorka Mek Gonagal bila je glavešina kuće Grifindor, ali to je nije sprečilo da im dan ranije zada gomilu domaćih zadataka. 

U tom trenutku stiže pošta. Hari se do tad već navikao na to, ali bio je blago šokiran kada je prvog jutra za vreme doručka stotinak sova iznenada dolepršalo u