Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

- Neka to Dadli uradi.

- Bocni ga svojim štapom, Dadli.

Hari izbegne njegov smeltings-štap i ode da uzme poštu. Na otiraču su ležale tri stvari: razglednica od teča-Vernonove sestre Mardž, koja je provodila odmor na ostrvu Vajt, smeđ koverat koji je ličio na račun i - pismo za Harija.

Hari ga podiže i zapilji se u njega, dok mu se srce trzalo kao džinovski lastiš. Njemu niko nikada u životu nije pisao. A i ko bi mogao? Nije imao prijatelje, niti rođake – a nije bio ni član biblioteke, tako da nikada nije dobijao grube opomene u kojima se traži da vrati knjigu koju je pozajmio. A ipak, pismo je bilo tu, tako jednostavno adresirano da je svaka greška bila isključena:

Gdin H. Poter

Ostava ispod stepeništa 

Simširova ulica br. 4 

Malo Kukumavčilište

Sari

Koverat je bio debeo i težak, od žućkastog pergamenta, a adresa je bila ispisana smaragdnozelenim mastilom. Nije bilo poštanske marke.

Dok je drhtavom rukom prevrtao koverat, Hari zapazi crveni pečatni vosak sa simboličnim grbom, lav, orao, jazavac i zmija okruživali su veliko slovo "H".

- Požuri, dečko! - dobaci mu teča Vernon iz kuhinje. Šta radiš, proveravaš da nije pismo-bomba? - i on stade da se smejulji vlastitoj šali. 

Hari se vrati u kuhinju, još uvek zureći u svoje pismo. Dao je teči Vernonu račun i razglednicu, seo i počeo lagano da otvara žuti koverat.

 Teča Vernon je otvorio račun, zgađeno firknuo i prevrnuo razglednicu.

- Mardzi je bolesna - obavestio je Petuniju - Prejela se nekih čudnih školjkica....

- Tata! - iznenada povika Dadli.- Tatice, Hari je nešto dobio!

Hari se upravo spremao da rastvori pismo, napisano na istom teškom pergamentu poput onog od kojeg je napravljena koverta, kad mu ga teča Vernon grubo istrže iz ruke.

- To je moje! - reče Hari, pokušavajući da ga otme.

- Ko bi tebi pisao? - iskezi se teča Vernon, protresavši pismo da bi se otvorilo i baci pogled na njega. Lice mu brže od semafora, promeni boju od crvene do zelene. Ali, nije se na tome zaustavilo. Posle nekoliko sekundi bilo je sivkastobelo, kao bajata kaša.

-P-P-Petunija! - prodahta on.

Dadli pokuša da zgrabi pismo i pročita ga, ali ga teča Vernon podiže izvan Dadlijevog domašaja. Tetka Petunija ga radoznalo uze i pročita prvi red. Za trenutak se činilo da će se onesvestiti. Uhvati se za grlo, kao da se guši.