Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

– Dakle, vi mislite da je to nagrada za kršenje pravila? – reče jedan ljutiti glas tik iza njih. Hermiona je trupkala nogama uza stepenice, gledajući s neodobravanjem paket u Harijevoj ruci.

 – Mislio sam da ne govoriš s nama? – upita Hari. 

– Tako je, nemoj ni sada da počinješ – reče Ron – baš nam prija. 

Hermiona odmaršira dalje, visoko uzdignutog nosa.

Tog dana Hari je imao velikih problema da se usredsredi na časove. Misli su mu stalno lutale do spavaonice u kojoj je njegova nova metla ležala ispod kreveta, ili su se usmeravale ka terenu za kvidič, gde je trebalo da počne da uči pravila igre te večeri. Kasnije je smazao večeru i ne primećujući šta jede, a onda je jurnuo gore s Ronom da bi napokon odmotali Nimbus 2000. 

– Auuu – uzdahnu Ron kad se metla otkotrljala po Harijevom prekrivaču. 

Čak je i Hari, koji ništa nije znao o različitim vrstama metli, smatrao da je divna. Uglačana i sjajna, s drškom od mahagonija, imala je dug rep od urednih, pravih grančica, a pri vrhu je zlatnim slovima pisalo Nimbus 2000. 

Nešto pre sedam sati Hari napusti zamak i uputi se ka terenu za kvidič po mraku. Nikada ranije nije bio na tom stadionu. Stotine visokih sedišta dizalo se na tribinama oko uzvišenja, kako bi gledaoci bili dovoljno visoko da vide šta se zbiva. Na oba kraja terena nalazila su se po tri zlatna stuba s obručima na vrhu. Harija su podsećala na male plastične štapiće pomoću kojih deca Normalaca prave mehuriće od sapunice, osim što su bili visoki oko pedeset stopa.

Isuviše željan ponovnog letenja da bi sačekao Drvceta, Hari uzjaha metlu i odrazise od tla. Kakvo osećanje – provlačio se kroz stative, a onda bi ubrzano proleteo uzduž i popreko iznad terena. Nimbus 2000 se okretao gde god je hteo, na njegov najmanji dodir.

 – Hej, Poteru, silazi ovamo! 

Oliver Drvce je upravo stigao. Pod rukom je nosio veliki drveni sanduk. Hari se spusti pored njega.

– Vrlo lepo – reče Drvce, sa sjajem u očima. – Jasno mi je na šta je profesorka Mek Gonagal mislila... stvarno si prirodan talenat. Večeras ću ti samo objasniti pravila, a onda ćeš se priključiti timskim treninzima triput nedeljno.

Otvorio je sanduk. Unutra su bile četiri lopte različitih veličina. 

– Pa, evo – reče Drvce. – Dakle, kvidič se vrlo lako kapira, mada ga nije tako lako igrati. U svakom timu ima sedmoro igrača. Trojica se zovu Goniči.

– Tri Goniča – ponovi Hari, dok je Drvce vadio svetlocrvenu loptu veličine fudbalske.

– Ova lopta se zove Kvafl – reče Drvce. – Goniči bacaju jedan drugome Kvafl i pokušavaju da ga ubace kroz jedan od obruča da bi postigli gol. Svaki put kad Kvafl uđe kroz jedan od prstenova tim dobije deset poena. Da li me pratiš?

– Goniči dodaju jedni drugima Kvafl i ubacuju ga kroz obruče da bi postigli