Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

* * *

Hari nikad u životu nije uživao u tako bogatoj božićnoj trpezi. Stotine debelih, pečenih ćurki, brda pečenog i kuvanog krompira, poslužavnici puni tanko sečene goveđe pršute, duboke zdele pune graška spremljenog na maslacu, srebrne sosijere s gustim sosom i sosom od brusnice, gomila čarobnjačkih praskalica na svakih metar stola, koje nisu ličile ni na jedne koje su Normalci i Darslijevi kupovali, a koje su u sebi imale male plastične igračke i klimave papirne šeširiće. Hari povuče jednu čarobnjačku praskalicu zajedno s Fredom, ali ona nije zapucketala, već se oglasila bučnim praskom nalik na topovsku eksploziju, i sve ih obavila oblakom plavog dima, dok su iznutra, iz dima, izleteli pravi pravcati admiralski šešir i nekoliko živih, belih miševa. Za Visokim stolom, Dambldor je svoj šiljati čarobnjački šešir već bio trampio za ženski šešir s cvećem i veselo se smejuljio šali koju mu je profesor Flitvik upravo pročitao. 

Posle ćurke poslužili su flambirane božićne pudinge. Persi umalo nije polomio zub o srebrni sikl koji je bio sakriven u njegovom parčetu pite. Hari je gledao Hagrida koji je postajao sve rumeniji i rumeniji u licu kako je naručivao sve više vina, da bi na kraju poljubio profesorku Mek Gonagal u obraz, a ona se, na Harijevo iznenađenje, samo zakikotala i pocrvenela, dok se vrh njenog šiljatog šešira naherio i srozao.

Kada je konačno napustio sto, Hari je bio sav natovaren stvarčicama koje je izvukao iz praskavih bombona, uključujući i paket svetlucavih nepucajućih balona, pribor za uzgajanje vlastitih veštičjih mladeža i bradavica, a dobio je i svoj vlastiti komplet figura za čarobnjački šah. Beli miševi su već bili nestali, i Hari je imao gadan predosećaj da će svi završiti na božićnoj trpezi Gospođe Noris.

Hari i Vizlijevi proveli su bezbrižno popodne grudvajući se oko zamka. Zatim su se mokri, promrzli i gotovo bez daha vratili do kamina u grifindorskom dnevnom boravku, gde je Hari isprobao svoj novi komplet za šah i spektakularno izgubio partiju od Rona. Imao je utisak da ne bi bio tako strašno potučen da se Persi nije toliko trudio da mu pomogne.

Posle čaja sa sendvičima od ćuretine, čajnim kolačima, krem-štanglicama i božićnom tortom, svi su bili i suviše siti i pospani da bi se bavili nečim ozbiljnijim dok ne dođe vreme za spavanje. Zato su sedeli i posmatrali kako Persi juri Freda i Džordža kroz grifindorsku kulu zato što su mu ukrali njegovu asistentsku značku.

Za Harija je to bio najlepši božićni dan u životu. A ipak, jedna sitnica mu čitavog dana nije davala mira. Tek kada je legao mogao je slobodno da misli na nju: na Nevidljivi ogrtač i onoga ko mu ga je poslao.

Ron, koji se prejeo ćurke i kolača, nije imao takvih briga, te je zaspao čim je navukao zavese svog baldahina. Hari je ležao na samoj ivici kreveta i neprestano izvlačio Ogrtač koji je ležao pod krevetom.